Губер
Губер је посебна врста тканине која има функцију покривача, простирке за постељу или огртача положајнику у време божићних обичаја.[1]
Синоними[уреди | уреди извор]
Лепедов — поњава — ћилим — ћебе — ћилимак — чупавац — покровац — крперац — ћилимац — веленац — дароц — поњавица.[2]
Опште информације[уреди | уреди извор]
Губер, као тканина домаће израде претежно је користило српско становништво, али и други народи у појединим крајевима Балканског полуострва до 20. века, када је због високих трошкова израде био привилегија богатијих домаћинстава. Да је његова вредност била изузетно цењена међу укућанима у Србији, говори податак да се губером одавала пошта положајнику за Божић, или виђенијим гостима који би случајно заноћили у кући неког домаћина. У наведеним ситуацијаама ако га домаћинство није поседовало, домаћица је за ту прилику зајмила губер од фамилије или комшија.[3]
Како је за израду губера требало доста вуне, то је утицало на чињеницу, да иако је нешто масовније почео да се тка у 20. веку, ипак он и даље није био заступљен у већем броју у употреби на простору Србије и у другим деловима Балканског полуострва.[3]
Скупоћа израде губера од чисте вуне, али и употреба вуне за друге намене, пре свега продају, одразила се и на његов сировински састав, па је губер израђиван не само од чисте вуне већ и од мешаине конопље и вуне. Губери који су рађени од мешовите сировине, за основу су имали предиво од конопље (предено на великом вретену), а за потку коришћена је вуна опредена на вретену званом кунурача.[3]
Губери који су рађени искључиво од чисте вуне за основу су имали „велику вуну” (влас) предену и упредену на великом вретену. И потка од вуне предена је као и основа на великом вретену, само на знатно пуније нити.[3]
И вунени и мешовити губер ткан је на исти начин и састојао се од три спојене поле. Свака од пола бројала је од 100 до 120 жица. А само ткање је вршено у четворо (у четири нита). Овако израђен губер чинио је прелаз од поњаве од кучине ка губеру од вуне [3]
Све до 60-тих година 20. века губер је имао природну боју сировине — белу, да би потом почео да се боји. Једноставан губер у боји, називан је „губер на претке” или „шарени губер”.[3]
Иако је ова врста покривача у 21. веку доста изгубила на значају, једноставни губери у природној боји вуне, користе се и данас у неким деловима Србије уместо јоргана, најчешће са платненом навлаком, или као прекривач на кревету, преко кога се ставља платнени чаршаф (креветница).[3]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ П. Костић Годишњи обичаји Сјеничко-пештерска висораван ГЕМ 52-53, Београд 1989.
- ^ Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ^ а б в г д ђ е Губер У:Братислава Радић-Крстић, Текстилна радиност у Сјеничком крају, Гласник Етнографског музеја књ. 56. Етнографски музеј у Београду, стр. 246-247.
Литература[уреди | уреди извор]
- Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 80.
- Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 347.
- Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, стр. 508