Гусла

С Википедије, слободне енциклопедије

Гусла (ћемане, ћеманче, гагло, џукало) је кордофони инструмент који припада пресијко-арапској породици гудацких интрумената.

Изглед[уреди | уреди извор]

Састоји се из трупа крушкастог облика који постепено прелази у кратак врат и главу на којој се налазе чивије за затезање жица(у прошлости од животињских црева, а данас су израђене од метала) најчешће њих три, али их може бити и четири. Жице се најчешће штимују на три висине: прва и трећа су у размаку октаве, а друга-која се налази у средини, је за кварту нижа од највише. Гудало овог интрумента је веома дугачко, опуштених струна које се затежу палцем приликом свирања, а његово држање подсећа на оно код контрабаса.

Свирање[уреди | уреди извор]

Мелодија се изводи на највишој жици на тај начин што се скраћује притиском али не јагодица као код инструмента -гусле, већ кореном нокта (ово је, иначе, типично за праксу свирања на оријенталним инструментима). Остале жице су бордунске.

При свирању инструмент се држи на левом колену, ако се свира у седећем ставу, или закачен на кајиш, ако се свира стојећки.

Репертоар гусле у себи садржи пратњу народних песама и игара. Инструмент је највише распрострањен у Македонији и у суседним земљама Бугарској, Грчкој, и Албанији. Некада га је било и у југоисточним крајевима Србије, од чега је данас остао само траг испољен у пракси неколицине свирача.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. Народне игре и песме Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2015)
  2. Балканска музика