Декодер

Из Википедије, слободне енциклопедије

Декодер је уређај који ради супротно од кодера тј. „обрће“ кодирање да би се добила првобитна информација. Обично се користи само обрнут метод тј. инверзибилна функција од кодирања.

У дигиталној електроници декодер би било логичко коло са више улаза и излаза које претвара кодирани улаз у кодирани излаз, с тим да су улазни и излазни кодови различити. Веома је чест случај декодирања n у 2n. За сваку комбинацију улазних бита само један излаз има вредност док сви остали имају вредности 0. Ако се декодеру дода улаз под називом ENABEL, који пружа могућност да се сва I кола затворе са EN=0, онда се комбинацијом декодера са мање излаза могу градити декодери са више излаза.

У општијем смислу декодирање може бити и процес који обавља софтвер, а увек је повезан са претходним процесом кодирања, и обавља га програм који један низ битова пресликава у други низ битова (првобитни, како је изгледао пре процеса кодирања).

Најједноставније декодерско коло би било И логичко коло, пошто је његов излаз 1 (висок) једино када му је и улаз 1.

Мало је сложенији декодер који остварује бинарно декодирање n у 2n. Оваква врста декодера је комбинаторно коло за претварање бинарне информације састављене од n кодираних улаза у само један од највише 2n излаза.