Ено (ера)

С Википедије, слободне енциклопедије

Ено (延応) је јапанска ера (ненко) која је настала после Рјакунин и пре Нинџи ере. Временски је трајала од фебруара 1239. до јула 1240. године и припадала је Камакура периоду.[1] Владајући монарх био је цар Шиџо.[2]

Важнији догађаји Ено ере[уреди | уреди извор]

  • 1239. (Ено 1, први месец): Дворски „даиџо даиџин“, Куџо Јошивара, повлачи се из државне службе и постаје будистички монах.[3]
  • 1239. (Ено 1, други месец): Бивши цар Го-Тоба умире у 60 години.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "En'ō" in Japan encyclopedia. стр. 180;
  2. ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du Japon. стр. 242-244; Varley 1980, стр. 227
  3. ^ а б Titsingh 1834, стр. M1 244

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ера
Ено

1239–1240.