Иван Сирко

Из Википедије, слободне енциклопедије
Одговор Запорошких Козака турском Султану. Писмо је подписао Иван Сирко. Слика Илије Рјепина.

Иван Дмитрович Сирко је био козачки војни командант, Кошови атаман (највиши војни чин ) Запорошких Козака, тобожњи ко-аутор познатог полу-легендарног одговора турском султану која је инсипирисала руског уметника Иљу Рјепина да наслика своју познату слику Одговор Запорошких Козака.

Биографија[уреди]

Порекло[уреди]

За Ивана Сирка се прво вјеровало да је рођен у Мерефи код Харкова према његовој првој писаној биографији аутора Дмитра Јаворницког 1890. године. Историчар Јуриј Мицик је тврдио да то није тачна тврдња. У својој књизи Атаман Иван Сирко пише да је Мерефа утврђена 1658. године што је после Сирковог рођења. Аутор такође истиче да је Сирко касније током свог живота стварно са породицом живео у Мерефи на свом имању и по неким ранијим изворима тамо је стварно постојала мала насеобина звана Сиркивка. Међутим, Мицик такође истиче да је од 1658. до 1660. године Сирко био пуковник Калничког пука (војне и административне дивизије Козачког хетманата ) у Подољу, а то је позиција која се обично додјељивала локалном становништву. Аутор такође истиче писмо Ивана Самојловича књазу Григорију Рамодаванском у коме се говори о Сирку као рођеном у Пољским земљама уместо у Слободној Украјини као делу Руског царства. Даље, Мицик у својим књигама тврди да Сирко вјероватно није козачког порекла него да припада пре Украјинској (Рутенској ) православној Шлахти (тако је називано племство у Пољској ). Пољски краљ Јан III Собјески га је описао као врло тихог, племенитог, љубазног и са огромним повјерењем међу козацима.

Каријера[уреди]

Као младић је служио у Козачкој регименти у Француској и учествовао је у опсади Денкерка. Неколико пута је мјењао политичка уверења. 1654. године је дошао у Запорошки Сич и постао пуковник а 1659. године се заједно са руским принцем Алексејем Трубјецким борио против Кримског Каганата. Иако се Сирко противио савезу са Москвом током Перејаславског споразума после је постао Кошови Атаман запорошких козака 1663. године и побјеђивао је у неколико битака против Пољака, Татара и хетмана Петра Дорошенка у савезу са Москвом. 1664. године је био један од инспиратора устанка западне украјинске обале против Пољака што је познато из његовог писма руском цару. Био је први козачки атаман који је примио Калмике у своју војску. Упркос његовој про-московској оријентацији мрзио је такође про-московског атамана Ивана Брјуховецког али га то није спријечило да свог сина Романа ожени његовом ћерком. Ово ривалство га је чак натјерало 1668. године да се придружи Петру Дорошенку у борби против московитских бојара и војвода али је опет 1670. изјавио лојалност руском цару Алексеју Михаиловичу. Након тога је освојио турску тврђаву Очакив и извршио опсаду тврђаве Измаил коју није успио да освоји. После смрти Дамјана Мнохоришног 1672. године, Сирко улази у борбу за титулу хетмана али га је тад руски цар послао у Тоболск, у Сибир. Наредне године се враћа у Украјину и борећи се против Татара и Турака успијева да ослободи тврђаве Арслан и Очакив. Запорошки козаци су 1675. године побиједили отоманску војску у главној бици, међутим турски султан Мехмед IV је опет тражио од козака да признају његову власт. Козаци вођени Иваном Сирком су одговорили су увредама и псовкама што је касније постало мотив за слику Иље Рјепина. После своје смрти Иван Сирко - један од најпознатијих атамана у историји Украјине - је остао упамћен као легендарни козак, јунак многих митова и епских пјесама и поема.

Смрт[уреди]

Сирко је умро на свом имању Хрушивка 11. августа 1680. године. Следећи дан је сахрањен у Хортомлинском Сичу. Руска војска је 1709. тотално уништила Сич па је атаманов гроб поправљен тек 1734. године. Козаци обиљежавају датум његове смрти 4. маја. Лобања Ивана Сирка је касније послата у Санкт Петербург због археолошко-антрополошке реконструкције Совјетске Академије Наука. Тамо је била до 1987. године када се у Украјини покреће акција за враћање и атаманова лобања коначно стиже у своју отаџбину.

Везе[уреди]