Источно Сарајево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Град Источно Сарајево

Stambeni blok u Dobrinji.JPG
Стамбени блок у насељу Соко у Источном Сарајеву. У позадини се види црква Св. Василија Острошког.

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Становништво
Становништво (2013) 64.966[1]
Географске карактеристике
Координате 43°49′34″N 18°21′06″E / 43.826111, 18.351667
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 550 м
Површина 1425.77 [1] км²

Град Источно Сарајево, положај
Град Источно Сарајево, положај у БиХ

Остали подаци
Градоначелник Ненад Самарџија (СДС) [2]
Поштански код 71123
Позивни број 057
Веб-страна www.gradistocnosarajevo.net

Град Источно Сарајево (раније Град Српско Сарајево) је јединица локалне самоуправе у Републици Српској, БиХ. Град Источно Сарајево (званично - Сарајево) је de jure главни град[2] Републике Српске.[a] По површини је највећи град у Републици Српској, док се по броју становника налази на петом мјесту. Једини је град у овом ентитету који обухвата више општина. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у граду Источно Сарајево је пописано 64.966 становника.[1]

Град је настао током рата у БиХ, када је велики број градова подијељен на српске и муслиманске односно хрватске дијелове. Током самог рата град Српско Сарајево је захватао много већу територију од оне која му је припала по Дејтонском споразуму. Тада су се у граду поред данашњих дијелова налазили: Илиџа, Хаџићи, Илијаш, Вогошћа, као и насеља самог града Сарајева. Администрација града Источно Сарајево налази се у градском насељу Лукавица, у улици Стефана Немање. Географски гледано, град чини јединствену урбану цјелину са Градом Сарајевом.

Географија[уреди]

Источно Сарајево се налази у централном дијелу Босне и Херцеговине,[3] источном дијелу Републике Српске и највећи је град Сарајевско-романијске регије. Град Источно Сарајево је административни, универзитетски, економски, културни и спортски центар источног дијела Републике Српске Смештен је у композитној Сарајевској котлини која се пружа од истока према западу, у плодном Сарајевском пољу, са централним деловима града углавном смјештеним у његовој низини.

Настао је у ратним данима од сарајевских насеља која су насељавали Срби. Данас се град Источно Сарајево снажно развија и шири, изграђене су многе четврти, нове су у изградњи, број становника се убрзано повећава те постаје и важан економски центар.

Најјужнија тачка града налази се у општини Трново, у атару насеља Козја Лука, док је најсјевернија лоцирана сјевероисточно од насеља Горњи Драпнићи у општини Соколац. Најзападнија тачка је у општини Источна Илиџа, у подножју планине Игман, а најисточнија тачка је у атару насеља Точионик у општини Соколац. Укупна површина града Источно Сарајево износи 1425.77 km². Територија града се састоји из два дијела, већег сјеверног дијела (1380.61 km²) и знатно мањег јужног дијела (свега 45,16 km²). Већи сјеверни дио се протеже у правцу сјевер–југ 12–42 km, а исток–запад 26–42 km. Мањи јужни дио у правцу сјевер–југ има димензије 5–8 km, а исток-запад 5–9.8 km. Ова два дијела града Источно Сарајево су међусобно одвојена територијом општине Трново (ФБиХ), односно Кантона Сарајево. Простор града са аспекта географске регионализације припада планинско–котлинској регији, односно, субрегијама Сарајевско-романијске регије. У геоморфолошком смислу подручје града припада унутрашњим Динаридима. Територија града граничи са укупно 13 општина. Граничне општине из Републике Српске су: Хан Пијесак, Калиновик и Рогатица. Што се тиче Федерације Босне и Херцеговине, град Источно Сарајево граничи са општинама Кантона Сарајево: Стари Град Сарајево, Нови Град Сарајево, Ново Сарајево, Центар Сарајево, Илијаш, Илиџа, Трново (ФБиХ); општином Олово у Зеничко–добојском кантону и општинама Пале-Прача и Фоча-Устиколина из Босанско-подрињског кантона.

Ријеке[уреди]

Планине[уреди]

Град окружују олимпијске планине које досежу и 2000 метара висине:

Клима[уреди]

Клима Источног Сарајева
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец
Средњи максимум, °C 3 6 10 15 20 23 26 26 22 17 10 4
Средња температура, °C −0,5 2,0 5,5 9,5 14,5 17,0 19,5 19,5 16,0 11,5 6,0 0,5
Средњи минимум, °C −4 −2 1 4 9 11 13 13 10 6 2 −3
Количина падавина, mm 71 67 70 74 82 91 79 71 70 77 94 85


Историја[уреди]

Данашње подручје града Источно Сарајево је било насељено још у праисторији, на шта указује велики број праисторијских некропола (громиле) и градина на подручју Гласинца, од којих су најзначајније Мала Градина у Бјелосављевићима, Градина Пуховац, Кочев до и Талине. По Гласиначкој висоравни име је добила и једна од најзначајнијих култура бронзаног и жељезног доба на европском континенту. То је била култура једног од највећих илирских племенских савеза - Аутеријата и подељена је у три фаза (1800 - 800 године п. н. е.). Ова култура представља историјски континуитет са бутмирском неолитском културом (2400 – 2000. п. н. е.), чија се налазишта налазе у пограничном подручју Федерације БиХ и Кантона Сарајево са општином Источна Илиџа. Иако је простор данашњег града Источно Сарајево био у саставу Римске Империје, римски односно антички археолошки локалитети нису значајније заступљени. У средњем вијеку овај простор је био у саставу босанске средњовјековне државе. У касном средњем вијеку, у периоду феудалног партикуларизма, крајем 14. и почетком 15. вијека значајним дијелом овог простора Гласинац, Прача управља властелинска породица Павловић, која је господарила дијелом источне Босне и Херцеговине. Из тог периода и раније потичу стари градови и утврђења као што су Витањ, Хрељин град и Стари град изнад изворишта Паљанске Миљацке.[тражи се извор од 12. 2013.]

Стари град Ходидјед изнад Миљацке био је под контролом босанског краља и један је од првих градова у Босни који су освојиле Османлије. На читавом подручју су присутне и бројне некрополе стећака из средњовјековног периода. Најпознатије некрополе су некрополе стећака у Војковићима, Крупцу и Хреши. Са падом Босне 1463. године и ово подручје доспјева под турску власт. Значајнији споменици из турског периода су били Селимија џамија у Кнежини и Јахијино турбе у Бјеласовићима.

Године 1878. Аустро – Угарска преузима управљање Босном и Херцеговином, па тако и данашњим подручјем града Источно Сарајево. Војна касарна у Подроманији (у склопу данашњег комплекса психијатријске болнице) представља градитељско насљеђе из овог периода.

Формирање града[уреди]

Капија града Источно Сарајево

Прва цивилна власт на територији Источног Сарајева формирана је, на скупштинској сједници, у згради Мјесне заједнице Лукавица, крајем љета 1992. године. У организацији Повјереништва Српске општине Ново Сарајево, на чијем је челу био Повјереник Предсједништва Републике Српске др Драган Ђокановић, одржана је Скупштина Општине Српско Ново Сарајево коју су чинили одборници српске националности Скупштине, предратне сарајевске општине, Ново Сарајево. Позвани одборници, изабрани на вишестраначким изборима 1990. године, изабрали су општински Извршни одбор, а први предсједник Извршног одбора постао је Бранко Радан.[4]

Спомен плоча касарни Сељо

Град Српско Сарајево се састојао од следећих градских и приградских општина. Градске: Српско Ново Сарајево, Српски Стари Град, Српски Центар, Српска Илиџа, Српска Вогошћа и Рајловац. Приградске општине биле су: Пале, Соколац, Трново, Илијаш и Хаџићи.[5]

Назив Српско Сарајево је одлуком Уставног суда БиХ проглашен неуставаним и дискриминаторским према Бошњацима, Хрватима и осталим грађанима који нису српске националности, па је граду одлуком Народне скупштине Републике Српске промењено име у Источно Сарајево.

У Источно Сарајево спадају дијелови предратних општина Ново Сарајево, Илиџа, Нови Град, Стари Град, од чијих дијелова су формиране нове општине - Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Источни Стари Град, које заједно са општинама Пале, Трново и Соколац чине град Источно Сарајево.

Политичко и административно уређење[уреди]

Градоначелник представља и заступа Град и врши извршну функцију у Источном Сарајеву. Избор градоначелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Замјеника градоначелника бира Скупштина Града на приједлог градоначелника. Мандат замјеника траје до краја мандата градоначлника Града.[тражи се извор од 12. 2013.] Тренутни градоначелник града Источно Сарајево је др. Ненад Самарџија.

Општине[уреди]

Град Источно Сарајево је територијална јединица локалне самоуправе и има надлежности над следећим општинама:

Под термином Источно Сарајево у ужем смислу подразумјевају се општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа.

Главни град Републике Српске[уреди]

Источно Сарајево у ужем смислу (општине Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево)

У периоду грађанског рата, од 1992. до 1995. године, Пале су биле привремени главни град Републике Српске. Ту су се налазиле политичке и правне институције: Влада и њени органи, Скупштина Републике Српске и др. У исто вријеме ту су се налазиле новинска агенција СРНА, Телевизијски студио Канал С, новине Јавност и Огњишта.

Устав Републике Српске наводи Сарајево као главни град; углавном се подразумева да се ова одредба односи на данашње Источно Сарајево јер обухвата територију пријератног Сарајева која данас припада Републици Српској.[6][7]

Републичке и државне институције[уреди]

На територији града Источно Сарајево, смјештене су сљедеће републичке и државне институције:

  • Републичка управа цивилне заштите, Републичка управа цивилне заштите је до 1997. године у Републици Српској била у саставу Министарства одбране Републике Српске. Од 1997. године цивилна заштита се издваја из Министарства одбране РС и доноси Закон о цивилној заштити у РС.
  • Окружни суд у Источном Сарајеву, Окружни суд у Источном Сарајеву основан је у мају 1992. године под називом Виши суд у Сарајеву. Законом о Високом судском и тужилачком савјету БиХ проведена је реформа правосуђа. Том реформом конституисани су правосудни органи у складу са новим прописима.
  • Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву, Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву установљено је на основу Одлуке Високог судског и тужилачког савјета Републике Српске, дана 10. новембар.2003. године. Окружно тужилаштво у свом саставу има двије подручне канцеларије, у Вишеграду и Власеници.
  • Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Одлуком Владе Републике Српске од 4. септембар 1992. године основан је Републички издавачки завод „Просвјета“. Овај Завод од 1. август 2004. године на основу одредаба Закона о издавачкој дјелатности, послује под фирмом Јавно предузеће „Завод за уџбенике и наставна средства“.
  • Кинотека Републике Српске, Кинотека Републике Српске основана је одлуком владе као установа од посебног интереса за Републику Српску почетком 2009. године, када је званично престала са радом дјелатност „Срна филма“, чији је Кинотека правни сљедбеник.
  • Црвени крст Републике Српске, Јединствена хуманитарна, добовољна невладина организација која дјелује у области здравства и социјалне политике на територији Републике Српске.
  • СРНА, Новинска агенција Републике Српске — СРНА, раније Српска новинска агенција, званична је новинска агенција Републике Српске.
  • Шуме Републике Српске, Основано је као Јавно предузеће шумарства Српске Републике Босне и Херцеговине одлуком Владе Српске Републике Босне и Херцеговине број 03-599 од 8. јуна 1992. године.[8]

Становништво[уреди]

Пошто је посљедњи попис становништва у СФРЈ извршен 1991. године може се само претпоставити да на овом простору живи између 80.000 и 100.000 становника. На територији Источног Сарајева прије посљедњег рата, живјело је знатно мање становништва, али је овај крај насељен у ратним и послијератним годинама српским избјеглицама из сарајевских општина које су контролисали Бошњаци.

Источно Сарајево је нови град настао захваљујући друштвено-политичким дешавањима у БиХ, 1992—1995. Источно Сарајево су проширили и изградили домаћи становници и избјегли сарајевски Срби који су уточиште нашли у, предратним, приградским насељима - Лукавица, Касиндо, Пале, Соколац и од њих створили нова насеља која се све више шире и повезују у јединствену градску цјелину.

∗ Пописи становништва 1961-1981

∗ Попис становништва 1991. године

Економија[уреди]

Аутобуска станица у Источном Сарајеву, насеље Соко.

Град Источно Сарајево је административно, индустријско, економско и културно средиште источног дијела Републике Српске. Позиција Источног Сарајева је стратешки важна јер се налази у непосредној близини Сарајева, главног и највећег града Босне и Херцеговине, са којим чини јединствену урбану цјелину. Преко Међународног аеродрома Сарајево, Источно Сарајево је повезано са великим бројем свјетских метропола. Захваљујући тржишту од готово 600.000 људи, у Источном Сарајеву су отворени велики тржни центри компанија „Туш“, „Том“, „Александрија“, „Тржница“,"Бартула“ и други, те представништва бројних компанија и банака. На подручју града налази се Олимпијски центар Јахорина који, са својим рекреативним скијашким теренима и такмичарским ски - стазама, представља свјетски познату туристичку и спортску дестинацију.[9]

Образовање[уреди]

Завод за уџбенике Републике Српске

Источно Сарајево је један од два највећа друштвена универзитетска центра Републике Српске. У саставу Универзитета у Источном Сарајеву налази се 16 факултета и 2 академије. На Универзитету студира преко 12.000 студената. Универзитет у Источном Сарајеву је законски сукцесор Универзитета у Сарајеву који је основан 1949. те баштини историју и традицију тог универзитета. Највећи број факултета се налази у општинама Источно Ново Сарајево и Пале. Ректорат Универзитета је смјештен у Источном Новом Сарајеву.[10]

Од институције које се баве научно – истраживачким радом на подручју града Источно Сарајево постоје само три регистроване институције и то: Енергоинвестови институти – Институт за електроенергетику (ИРЦЕ), Институт за осигурање квалитета у насељу Лукавица и Унис институт заштите и екологије у општини Пале.[тражи се извор од 12. 2013.]

Поред Универзитета, на подручју Источноg Сарајева постоји девет основних школа, Школа за основно музичко образовање, четири средње школе. У Источном Сарајеву се налази Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске.

Култура и знаменитости[уреди]

У граду Источно Сарајево егзистирају три културна центра и то: КЦ Источно Ново Сарајево, КЦ Пале, КЦ Соколац и секција за културу Трново.[тражи се извор од 12. 2013.]

Знаменитости[уреди]

Народно позориште
  • Матична библиотека Источно Сарајево Одлуком Скупштине града Источно Сарајево 1996. године је основана, а од 28. јуна исте године почела са радом Матична библиотека Источно Сарајево, која данас располаже са преко 100.000 књига смјештених у пет одјељења (Дјечје одјељење, Одјељење белетристике, Одјељење стручне и научне књиге, Одјељење стране књиге, Одјељење периодике).
  • Мини зоолошки врт Кула Налази се у склопу ресторана Кула у истоименом насељу.
  • Народно позориште Источно Сарајево Једина институција оваквог типа изграђена након рата. Зграда је при крају изградње.
  • Галерија Кућански По првобитном пројекту замишљена као легат академика и умјетника Бошка Кућанског, али каснијом промјеном плана, и знатним проширењем објекта добија намјену музеја. Налази се у Лукавици.

Паркови и рекреационе површине[уреди]

Вјерски објекти[уреди]

Град Источно Сарајево има драгоцене споменике духовне културе, цркве, манастире и богомоље различитих вјероисповјести.[тражи се извор од 12. 2013.]

Српска православна црква[уреди]

Католичка заједница[уреди]

  • Црква Св. Јосипа Пале

Исламска заједница[уреди]

  • Џамија Хилмија у Каљини
  • Џамија у Кијеву
  • Џамија у Новосеоцима
  • Џамија у Кошутици
  • Џамија Селимија у Кнежини
  • Џамија у Крушевцима
  • Џамија у Шашевцима
  • Џамија у Шахбеговићима

Утврђења[уреди]

Празници[уреди]

Крсна слава Града Источно Сарајево је Свети Петар Сарајевски.

Саобраћај[уреди]

Преко територије града прелазе четири значајне друмске саобраћајнице према Србији и Црној Гори: Источно Сарајево–СоколацЗворникЛозница, Источно Сарајево–Соколац–РогатицаВишеградУжице, Источно Сарајево–ПалеГоражде–Вишеград–Ужице, Источно Сарајево–ТрновоДобро ПољеФочаЦрна Гора. Жељезнички саобраћај није присутан на територији града. Најближа жељезничка станица је Централна жељезничка станица Сарајево, а најближа жељезничка пруга је пруга ЗеницаСарајевоМостар. До 1970–их година прошлог вијека преко територије града је пролазила ускотрачна жељезничка пруга Сарајево–Пале–ПрачаУстипрача–Вишеград–Ужице. Међународни аеродром Сарајево готово просторно граничи са градом Источно Сарајево, у подручју општине Источна Илиџа.[тражи се извор од 12. 2013.]

Медији[уреди]

Телевизијске станице[уреди]

Радио станице[уреди]

Спорт[уреди]

Најзначајнији спортови у Источном Сарајеву су: фудбал, кошарка, одбојка као и борилачке вјештине. Источно Сарајево је сједише великог броја спортских клубова од којих је најзначајнији члан премијер лиге БиХ, фудбалски клуб Славија,[11] затим КК Славија који се такмичи у лиги Босне и Херцеговине.

Стадиони и Дворане[уреди]

Спортска такмичења[уреди]

Традиционална такмичења

  • Божићни турнир у малом фудбалу - Источно Ново Сарајево
  • Љетни турнир у малом фудбалу - Пале
  • Јахорина куп (алпско смучање) - Јахорина
  • Циљеви и снови - нордијско трчање и биатлон - Дворишта- Пале
  • Првенство Града за млађе категорије у разним спортовима
  • Кросови основних и средњих школа
  • Међуопштинске омладинске спортске игре (МОСИ), Соколац
  • Одбојкашки турнир - Пале
  • Традиционални међународни атлетски митинг - Соколац
  • Џудо првенство РС - Источна Илиџа
  • Васкршњи турнир у каратеу - Пале
  • Улична трка - Источно Ново Сарајево
  • Романијски вишебој - Равна Романија, Соколац
  • Традиционална манифестација Избор спортисте града

Меморијална такмичења

  • Меморијал Драган Реновица- нордијско скијање, Соколац
  • Меморијал Младен Грујић- нордијско скијање, Источни Стари Град
  • Меморијал Влајко и Дражен- нордијско скијање, Пале
  • Меморијал Рајко Кушић- џудо, Пале
  • Меморијал Бошко Вујадин- фудбал, Источна Илиџа
  • Меморијал Радомир Мићић-Шућо- фудбал, Источна Илиџа


Напомене[уреди]

  1. ^ de facto главни град Републике Српске је Бања Лука.

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ а б Попис становништва у БиХ 2013.
  2. ^ „Устав Републике Српске, Члан 9, Званична страница Уставног суда Републике Српске“ (PDF) Приступљено 13. 8. 2012.. 
  3. ^ „Источно Сарајево-Форум ЕСЦ, О граду Источно Сарајево“. Eastsarajevocity.com Приступљено 13. 8. 2012.. 
  4. ^ „Историјат града Источно Сарајево“. Eastsarajevocity.com Приступљено 13. 8. 2012.. 
  5. ^ „Историја/Источно Сарајево“. Virtual-srpska.com Приступљено 22. 1. 2014.. 
  6. ^ „Устав Републике Српске, Члан 9“ (PDF) Приступљено 13. 8. 2012.. 
  7. ^ „Istočno Sarajevo Portal“. East Sarajevo City Приступљено 13. 8. 2012.. 
  8. ^ „Службени гласник српског народа у Босни и Херцеговини“, број 9/92
  9. ^ „Office for security of airport, East Sarajevo“. Vasapolicija.ba Приступљено 13. 8. 2012.. 
  10. ^ „Универзитет у Источном Сарајеву“. Unssa.rs.ba Приступљено 13. 8. 2012.. 
  11. ^ Lampa Studio d.o.o. - www.lampa.ba. „FK Slavija“. SportSport.ba Приступљено 13. 8. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]