Кафана „Два јаблана”
| Кафана „Два јаблана” | |
 | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација | угао Обилићев венац и Кнез Михаилова |
| Статус | завршена |
| Саграђена | 1852 |
Kaфана „Два јаблана”, кaсније названа „Руски цар” а после Другог светског рата преименована у „Зaгрeб” [1], подигнута је и отворена 1852. године. Добила је име прeмa двa усaмљeнa дрвeтa oвe врстe који су пoрeд њe рaсли, пa сe и цeo крaj oзнaчaвao кao „тaмo кoд двa jaблaнa“.[2]
Историјат[уреди | уреди извор]
„Два јаблана” су, као механа, имали и собе за преноћиште, а најчешће су ту ноћивали сељаци будући да је била неугледна и јефтина.
Текст из списка кафана из 1860. године гласи:
„Кафана Ристе Стојановића, фишекџије, житеља овдашњег. Држи је под закуп Никола Тасић, житељ овдашњи. Узета је под аренду о Митров дну 1859. године на три године. Отворена је пре 8 година без одобрења. Од слабог је материјала. Има у себи поред мејане, 2 собе и подрум. У сокаку који води поред два јаблана к Батал џамији поред куће Г. Христића и према школи теразијској.”
Временом је кафана напредовала, па 1912. године у дворишту постоји позоришна сцена с Варијетеом Аполо, који је давао музичке, плесне, хумористичке и артистичке тачке. Постојала је и после Првог светског рата, али јој је име промењено у ресторан „Загреб”. Нестала је 1930. године, када су њене просторије преузеле трговачке радње.[3]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Средином 1920. године позоришну сцену у дворишној башти користи руско позориште „Би-ба-бо” Јаше Јаковљева, а у њему познати глумац Петар Прличко и чувена певачица романси Олга Јанчевецка. Играле су се једночинке, оперете, балетске представе, које су биле популарне и посеће. Гости су често били из уметничког света.
Власници кафане били су фишекџија Риста Стојановић (1860), па Сава Ристић (1875—1879), Михаило Миловановић (1912) и Персида Миловановић (1922), а кафеџије Никола Тасић (1860), Игњат Петровић (1896), Бранко Васић (1897), Шарлота Панић (1918) и Радомир Јовановић (1923).[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Голубовић, Видоје (2019). Механе и кафане старог Београда. Лагуна. стр. 160—161. ISBN 9788652132485.
- ^ „Kako-su-kafane-dobijale-imena”.
- ^ Мијатовић, Бошко (2009). Два века Дечанске улице. Службени гласник. ISBN 978-86-519-0081-8.
- ^ Belingar, Boris; Белингар, Борис (2015). Ilustrovana istorija beogradskih kafana : od Turskog hana do Aero kluba. Boško Mijatović, Бошко Мијатовић. Beograd. ISBN 978-86-523-0174-4. OCLC 1005925055.