Корисник:Сунчан Дан/песак

Врсте терапијских покрета

Кинезитерапија (од грчких речи kinesis=покрет и therapeiо=лечење) је лечење помоћу кретања (лечење покретом). Основно средство у кинезитерапији је покрет.

Врсте терапијских покрета су:

• пасиван покрет
• активан покрет
  1. активно-потпомогнут покрет
  2. слободан активан покрет (активан покрет без додатног отпора или само активан покрет)
  3. активан покрет са додатним отпором

Пасиван покрет

Пасиван покрет је покретање неког дела тела под утицајем спољне силе.

Спољна сила

• рука физиотерапеута (ФТ)
• сам пацијент очуваним деловима тела
• апарати који намећу покрете
• земљина тежа

Индикације за примену пасивног покрета

• када активан покрет није могућ
• патолошки измењен мишићни тонус
• ограничење покрета (зглобно и ванзглобно – сва мека ткива око зглоба)
• јаки болови
• када је активан покрет контраиндикован
• кад није могуће успоставити активну сарадњу са пацијентом (нпр. кома)

Циљеви и ефекти пасивног покрета

• Одржавање обима покрета
• Повећање обима покрета
• Спречавање атрофије зглобне хрскавице
• Спречавање атхезија
• Повећање стварања синовијалне течности
• Очување меморије покрета (стимулисање проприоцептора)
• Повећање (убрзање) циркулације (мање је него код активног покрета)
• Учење покрета
• Припрема за активан покрет
• Смањивање бола
• Релаксација (снижавање мишићног тонуса)
• Процена обима покрета
• Процена мишићног тонуса

Елементи свих пасивних покрета

• Почетни положај пацијента
• Став физиотерапеута (положај)
• Фиксација (пасивна) суседног сегмента како би покрет био локализован
• Потпора (сегмент који се креће – држање и покретање)
• Апроксимација (приближавање зглобних површина)
• Тракција (удаљавање зглобних површина)
• Обим покрета
• Брзина покрета
• Трајање покрета
• Број понављања покрета, број серија
• Релаксација
• Сарадња пацијента
• Елементи неуромускуларне фацилитације
• Сложеност покрета (прост, сложен, функционалан)

Основне технике пасивног покрета

1. Пасивно-релаксиран покрет (изводи се у постојећем обиму – ако је нормалан или ограничен обим покрета, ако постоји хиперпокретљивост – изводи се до нормалне амплитуде)

1. Пасивно-форсиран покрет (то је истезање)
2. Пасивно-интенциони покрет (подразумева вољно учешће пацијента)

Контраиндикације за истезање

• Кад је ограничење покрета из коштаних разлога
• Свеже фрактуре
• Акутно запаљење у или око зглоба (оток, повишена температура)
• Оштар, акутан бол при елонгацији и покретима у зглобу
• Хематом или други знаци свеже трауме
• Када контрактура осигурава стабилност зглоба и повећава функционалну способност (старе особе; трајне парализе)
• Остеопороза

Опрез у истезању

• Дуготрајно лежање
• Дуготрајна употреба стероида
• Старост
• Избегавати појаву заштитне рефлексне контракције која настаје услед пребрзог истезања
• Избегавати снажно истезање одмах након дуже имобилизације

Активан покрет

Ефекти и употреба свих активних покрета

• Превенција мишићне атрофије
• Очување и повећање мишићне снаге, брзине и издржљивости и опште кондиције
• Побољшање циркулације и метаболизма
• Очување и повећање функционалности зглоба
• Очување и побољшање структуре, густине и масе коштаног ткива
• Спречавање губљења моторне шеме
• Реедукација (поновно учење) покрета
• Постизање релаксације
• Одржавање рефлексног механизма покрета
• Померање границе бола
• Регулација мишићног тонуса
• Регулација телесне тежине
• Побољшање психолошког статуса пацијента

Елементи активног покрета

• Почетни положај (пацијента, сегмента који се креће, суседних сегмената)
• Фиксација (активна – мишићима фиксаторима)
• Инструкција пацијента (комуникација и сарадња; вербално, визуелно – физиотерапеут уради активно покрет сам или пацијенту уради пасиван покрет; узети у обзир стање пацијентових чула вида и слуха, могућности схватања пацијента)
• Образац покрета(обим, смер, раван, сложеност, редослед)
• Сила која изводи покрет – мишићна контракција (врсте мишићних контракција, улога датог мишића у моторној радњи)
• Отпор
• Брзина – ритам покрета, паузе
• Избори оних покрета за које је мишић највише предодређен (више тонични или више фазични мишићи)

Слободан активан покрет

Слободан активан покрет изводе мишићи сопственим радом савлађујући при томе унутрашњи отпор ткива и тежину сегмента (гравитација) или неки други отпор који је раван тежини сегмента.

Активно-потпомогнут покрет

То је покрет који се изводи кад је мишићна сила (број активних моторних јединица) недовољна да контролоше, започне или заврши покрет. Изводи се помагањем спољном силом или отклањањем препрека које отежавају активно извођење покрета. Потпомагање треба да буде тачно одмерено - да не буде превелико него таман толико да мишић (или мишићна група) испољи свој максимум.

Сила која изводи покрет - мишићна контракција и потпора (потпомагање или отклањање препрека)

Врста потпомагања зависи од стања пацијента и техничке опремљености. Део тела који се креће мора бити ослоњен кроз покрет у циљу смањења његове тежине.

• Руком ФТ - Најефикаснија са становишта покретања пацијентовог сегмента зато што функционише у било којој равни али троши много снаге физиотерапеуту.
• Хоризонтална глатка површина, евентуално поспемо талком да максимално смањимо трење ( ако је пацијент у тренерци не мора талк)
• Коса раван - извођење покрета је олакшано зависно од степена косине: угао од 14o даје оптерећење од 0,25 G ( ¼), угао од 30o даје оптерећење од 0,5 G (1/2) , угао од 45о даје оптерећење од 0,75 G ( ¾), угао од 90о (вертикална раван) даје оптерећење од 1G (100 % G)
• Самопомоћ - пацијент изводи АПП очуваним деловима локомоторног система или примењује помагала да би извео АПП
• Котураљке – даске са точковима које се могу кретати у свим смеровима. Екстремитет се постави на ту даску и фиксира па се изводи покрет . Због котрљања трење је мање него по хоризонталној глаткој површини.
• Покрет у води – покрет је олакшан кад се изводи споро или кад се изводи према површини или кад се изводи са ваздушном повеском
• Суспензија – потпуно је отклоњено трење, постоји само унутрашњи отпор меких ткива. Елементи суспензије су тачка вешања, манжетна(појас) и уже(сајла) са котурачом. Екстремитет који треба да се креће радом одабраних мишића придржан је манжетном дистално од зглоба у коме се покрет изводи. Преко ужета екстремитет је окачен на рам апарата за суспензију. Према томе где се налази тачка вешања у односу на зглоб у коме се покрет изводи постоје аксијална , латерална и суспензија са тракцијом (тачка вешања је дистално у односу на зглоб и изнад осовине сегмента док је у неутралном положају) или апроксимацијом (тачка вешања је проксимално у односу на зглоб и изнад осовине сегмента док је у неутралном положају) . Кад је само један део тела у суспензији – то је парцијална а кад је цело тело – то је тотална суспензија.

Активан покрет са додатним отпором

Мишић сопственим радом треба да савлада унутрашњи отпор ткива, тежину сегмента (Г) и допунски отпор.

==== Оптерећење може бити изведено на следеће начине:

====

• Произвољно (еластичне направе, руком ФТ, брзи покрет у води (хидрокинезитерапија))
• Тачно одмерено (џакчићи, тегови,динамометар, пули-апарат)

==== Величина оптерећења може бити:

====

• Константна – све серије вежби (или све вежбе - ако се ради једна серија) су са истим оптерећењем
• Прогресивно растућа – свака следећа серија вежби ( или свака следећа вежба) је са већим оптерећењем
• Прогресивно опадајућа – свака следећа серија вежби (или свака следећа вежба) је са мањим оптерећењем