Корисник:DV201815/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Хејлов телескоп на планини Паломар

Хејлов телескоп добио је име по астроному Џорџу Хејлу а изградио га је Калтех. Изградња телескопа је коштала 6 милиона долара. Телескоп је први пут коришћен 1949.године снимајући објекат NGC 2261. Прва особа која је користила телескоп био је астроном Едвин Хабл. Користећи телескоп,астрономи су открили једне од најегзотичнијих објеката у свемиру,квазаре,и такође доказали постојање звезда у другим галаксијама. Користећи овај телескоп,откривено је хиљаде астероида.

Градња телескопа[уреди | уреди извор]

Готово годину дана се хладило стакло за овај телескоп. Једино је тако било могуће да се избегне стварање мехурова и мрља на новом огледалу од 200 инча,преведено 5 метара. Био је то историјски подухват,јер се градио највећи телескоп на свету.[1]

Инсталирање телескопа[уреди | уреди извор]

Огледало је до планине довежено возом који се кретао максималном брзином од 40 километара на час и који се кретао само дању. Изабран је пут без тунела,мостова и надвожњака јер другачије 5 метара високи товар са огледалом није могао да се испоручи опсерваторији. Знатижељници су се окупљали дуж пруге да виде чудо,а компаније су прекривале свој товар рекламама да изазову веће узбуђење.[2]. Инсталирање телескопа је претрпело удар политичких догађаја,тј. Други светски рат. Телескоп је први пут копишћен 1947.године.

Хејлова визија[уреди | уреди извор]

МVO оснивач и први директор Џорџ Елери Хејл(енг. George Ellery Hale) био је соларни астроном који је открио да Сунчеве пеге имају магнетна поља већа него главно диполно поље Сунца. Под утицајем развоја астрономске спектроскопије крајем 19. века, Хејлова визија била је опсерваторија која ће комплементарно изучавати физику Сунца и физику звезда.[3] На жалост, Хејл није доживео да види своје дело довршено. Године 1938. он је умро. у његову част телескоп носи његово име.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Astronomski magazin http://www.astronomija.org.rs/astronomski-instrumenti/109-pet-najslavnijih-teleskopa-uistoriji. Приступљено 18. 1. 2019.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  2. ^ Astronomski magazin http://www.astronomija.org.rs/astronomski-instrumenti/109-pet-najslavnijih-teleskopa-uistoriji. Приступљено 18. 1. 2019.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ Аstronomski magazin http://www.astronomija.org.rs/opservatorije/11771-maunt-vilson-teleskop-od-100-inca-i-njegov-skoro-vrsnjak-don-nikolson-2-3. Приступљено 18. 1. 2019.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. ^ Astronomski magazin http://www.astronomija.org.rs/opservatorije/11771-maunt-vilson-teleskop-od-100-inca-i-njegov-skoro-vrsnjak-don-nikolson-2-3. Приступљено 18. 1. 2019.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  5. ^ Astronomski magazin http://www.astronomija.org.rs/astronomski-instrumenti/109-pet-najslavnijih-teleskopa-uistoriji. Приступљено 19. 1. 2019.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)