Корисник:End1408/песак
Историја бициклизма[уреди | уреди извор]
Бициклизам је један од спортова који се нашао на програму првих Игара модерног доба одржаних у Атини 1896. године[1]. Бициклизам се појављује на Играма у четири различите дисциплине, које су се развијале потпуно независно једна од друге. Поред друмских трка, бициклисти се на Играма такмиче и у вожњи МТБ-а, БМX-а и на писти. Прва друмска олимпијска трка је одржана 1896. године на првим модерним олимпијским играма, а бициклисти су возили трасом атлетског маратона.
Историја бициклизма на олимпијким играма[уреди | уреди извор]
Од Атине 1896. бициклисти се у друмској трци нису такмичили само на Играма 1900., 1904. и 1908. године.[2] Прве жене које су се такмичиле на олимпијским играма у бициклизму (друмске трке) на стазу су изашле 1984. године у Лос Анђелесу и од тада су су неизоставни део сваких Игара.
Трке на писти се одржавају на дрвеним подлогама још од 1870. године и уврштене су у програм првих Олимпијских игара модерног доба. Од тада до данас(осим Игара 1912. године),трке на писти су биле на програму свих Игара. Жене су први пут стартовале на писти у Сеулу, 1988. године.
Моунтаин бajкинг (МТБ) је дисциплина која је великом брзином стигла од прве вожње до олимпијске стазе. Прва такмичења у МТБ-у су одржана средином седамдесетих година прошлог века, прво национално такмичење 1983. године у САД[3], а прво Светско првенство седам година касније – 1990. године. На Играма је МТБ имао своју премијеру у Алтанти 1996. године и од тада је на редовном програму свих Игара до данас.
БМX је имао далеко дужи пут од свог настанка до учешћа на Играма. Први БМX бицикли[4] су вожени још средином шездесетих година двадесетог века у Калифорнији, а на Играма се први пут појављују у Пекингу 2008. године.
Бициклизам у Србији[уреди | уреди извор]
Бициклистички спорт спада у најстарије спортске дисциплине на овим просторима, јер је „Прво српско велосипедско [бициклистичко] друштво“ основано још 1884. године у Београду. Организовано бављење спортом, пре велосипедиста, бележе још само гимнастика и борење, јер је 1857. у Београду основано „Прво српско друштво за гимнастику и борење Стеве Тодоровића“ и стрељаштво, пошто је „Савез стрељачких дружина Краљевине Србије“ основан 1877. у Београду.
После велосипедиста, организовали су се и љубитељи коњичког спорта. „Прво коло јахача кнез Михаило“ основано је у Шапцу 1888., „Прво веслачко – пливачко друштво“основано је 1896. у Београду, а прва мачевалачка организација „Борилачко друштво српски мач“ је основана 1897. такође у Београду.
Бицклистички спорт може да се подичи да је у последња два циклуса имао олимпијце – 2004. у Атини возио је Иван Стевић а 2008. у Пекингу Иван Стевић и Небојша Јовановић. Пре Атине, последње учешће наших репрезентативаца било је у Барселони 1992. године.
Српски бициклизам може да се похвали да је један наш бициклиста ушао у анале светског спорта: Александар Миленковић, победник трке „Око Бугарске“ 1991. је један од ретких спортиста који има учеће у три различита спорта на Олимпијским играма: 1992. на зимским ОИ у Албервилу у смучарском трчању, 1992. на летњим ОИ у Барселони у бициклизму и 2006. на зимским ОИ у Торину у биатлону.
Занимљивости везане за бициклизма[уреди | уреди извор]
У Србији постоји бициклистичка породица са две генерације олимпијаца: Радош Чубрић је био учесник ОИ у Минхену 1972, страрији син Рајко возио је у Сеулу 1988. а млађи Радиша у Барселони 1992. године.
Једини бициклиста из Србије који је возио све три највеће трке (Giro d'italia, Tour de France, Vuelta a Espana ) је Саша Гајићић , такође из породице у којој се негује бициклизам