Корисник:MladenAVT721/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Ова страница је о игрици из 1998. За игрицу из 2010. погледајте страницу Need for Speed: Hot Pursuit (2010 video game).
Need for Speed III: Hot Pursuit
Developer(i)EA Canada (PS)
EA Seattle (PC)
Izdavač(i)Electronic Arts
PlatformePlayStation, Microsoft Windows
Žanr(ovi)Racing
ModifikacijeSingle-player, multiplayer
Producent(i)Hanno Lemke
Dizajner(i)Kristina Norman
Rob Geret
Stiv Fik
Programer(i)
  • Brad Gour (PS)
  • David Lucas (PS)
  • Sam Deasy (PC)
UmetniciEdmundo Sančez
Troj Adam
Paul Kon
PisciDzordz Krstić
Kompozitor(i)

Need for Speed III: Hot Pursuit је тркачка видео игра из 1998. коју је за Playstation развила EA Canada-a и Microsoft windows од ЕА Seattle, а објавила Electronic Arts-a . То је трећи велики део у франшизи Need for Speed-a, који укључује полицијске потраге као главни део играња. Hot Pursuit остаје фокусиран на трке коришћењем егзотичних спортских аутомобила, али укључује трке које се првенствено одржавају на локацијама у Северној Америци, укључујући различита окружења и климе. Полицијска вештачка интелигенција је побољшана у односу на прву игру, користећи неколико тактика да заустави и играча и противника. Playstation верзија је објављена 25. марта 1998. године, док је windows верзија објављена 12. октобра исте године. Игра је доживела велики успех за своје време, уз похвале за своју графику и брзу акцију. Добио је директан наставак 2002. и поновно покретање 2010. године.

Играње[уреди | уреди извор]

Пошто су полицијске потраге поново интегрисане у игру, игра Hot Pursuit-а се сада састоји од две категорије. Први обухвата стандардне трке, као што је то било у претходницима, Need for Speed и Need for Speed II, у којима је играчу дозвољено да се трка против једног (укључујући трке са подељеним екраном) или седам других тркача у нормалним тркачима, нокаути, или турнири (који омогућавају играчу да откључа бонус возила и бонус стазу). Друга категорија је названа "Hot Pursuit", где су полицијске потере укључене у трке; Режим омогућава играчу да изабере стандардни спортски аутомобил за трку против једног противника на стази разбацаној полицијом. PC верзија такође садржи варијацију промене улога у којој играчи бирају полицијску верзију спортског аутомобила да прогоне и зауставе свих шест тркача пре него што заврше трку. Довршавање изазова Hot Pursuit-a у обе улоге у PC верзији на свакој стази игре откључава додатне полицијске спортске аутомобиле. У игри су уведена два режима. Режим подељеног екрана за два играча омогућава да се два играча тркају користећи исти рачунар. Режим „Knockout“ се састоји од седам трка са осам тркача на насумично одабраним стазама, у којима ће важити услови као што су одабрана тежина, време и тако даље које је играч одабрао пре почетка серије трка. Свака трка се састоји од два круга где ће возач који заврши последњи бити елиминисан из трке. Сви остали возачи пролазе у следећу рунду и настављају са битком све док не остане само један играч, који технички побеђује у нокаут такмичењу. Стандардни режим „Турнир“ се састоји од осам противника у трци од четири круга на насумично одабраним стазама и избори које је направио играч као у нокаут режиму ступају на снагу када турнир почне. Игра подржава мрежно играње преко серијског порта, модема или IPX и играње на мрежи преко TCP/IP протокола. Такође је омогућио да се саме инсталације инсталирају на друге машине. Тркачке стазе се крећу од пустињских кањона до сеоских села, као и планинских венаца прекривених снегом. Већина стаза садржи једну или више тајних пречица. Такође је уведено подешавање аутомобила, што је омогућило прилагођавање управљања било којим аутомобилом прилагођавањем ниских или врхунских карактеристика за подешавање мотора и преносних односа, баланс предње или задње кочнице, споро или брзо кочење, меко или круто огибљење, ниску или високу аеродинамику као и гуме за кишу или трке. Било која од ових опција може се модификовати помоћу клизача да би се на укупне перформансе изабраног аутомобила понудио ефекат осетљив на цифре заснован на процентима. На пример, подешавање мотора и степена преноса више класе ће угрозити убрзање за бољу максималну брзину. Баланс кочница позади и мале брзине кочења омогућавају шире завоје, а аеродинамика обезбеђује још веће брзине уз губитак управљивости.

Систем потере[уреди | уреди извор]

Систем потере Hot Pursuit-а је значајно побољшан у смислу вештачке интелигенције и полицијских тактика у односу на Need For Speed. Игра сада захтева да се тркач заустави само у близини полицијског аутомобила који га јури да би га полиција издала или ухапсила, за разлику од тога да га полицијски аутомобил сустиже, приморавајући тркача да се заустави за исте казне. Сходно томе, полицијски аутомобили су сада програмирани са могућношћу да блокирају аутомобил тркача у покушају да их зауставе. Поред тога, док би оригинални Need For Speed имао само један полицијски аутомобил који би јурио тркача у свакој потјери, Hot Pursuit омогућава да више полицијских аутомобила прогони тркача, отварајући им прилику да заједно упадну у заседу на тркачев аутомобил. Тактички аспекти полицијских потера су такође побољшани. Полиција има могућност да постави блокаде на путевима које имају компјутерски контролисане полицијске аутомобиле који формирају зид преко пута, и траке са шиљцима које пробијају гуме тркачког аутомобила, доводећи га до заустављања. Обе тактике представљају слабости, посебно празнине у блокади које тркач може да искористи да избегне сударе са полицијским аутомобилима, или пробушене гуме од траке са шиљцима која је распоређена само на једној страни пута. Играч такође може да слуша полицијско радио ћаскање о статусима потера, откривајући им тренутне локације тркача, полицијских аутомобила, као и блокаде на путевима и траке са шиљцима. Радио ћаскање открива и реакције на конкретне догађаје, као што је судар тркача са паркираним полицијским аутомобилом, као и упућивање на брзину проласка тркача и појаву саме трке („Изгледа да се аутомобили тркају!“). Aко се покаже да је возачко понашање компјутерски контролисаног тркача опасније (такође га је изабрао играч) од понашања тркача, полиција може да попусти у потрази за играчем и уместо тога јури вештачка интелигенција.

Пријем[уреди | уреди извор]

Описни текст
Агрегатор Успех
Компјутер Playstation
Ранк игрице 85%[1] 86%[2]
Публикација Компјутер Playstation
Аllgame 4.5/5 звездица 4.5/5 звездица
CNET Gamecenter 8/10[3] 8/10[4]
PC games strategy plus 4.5/5 звездица[5] n/a
PC Gaming world 5/5 звездица[6] n/a
Edge n/a 7/10
Electronic Gaming Monthly n/a 8.125/10[7]
Famitsu n/a 29/40
Game informer n/a 7.75/10[8]
Gamefan n/a 84%[9]
Gamerevolution A[10] A−[11]
Gamespot 8.9/10[12] 8.3/10[13]
IGN 7.3/10[14] 8/10[15]
Next Generation 4/5 звездица[16] 4/5 звездица[17]
PS Offical magazine n/a 4/5 звездица[18]
Pc Accelerator 9/10[19] n/a
Pc Game 88%[20] n/a

Playstation верзија Need For Speed III: Hot Pursuit добила је „повољнe“ критике, само два поена мање од „универзалног признања“, према веб-сајту за прикупљање рецензија Мetacritic. Следећа генерација га је назвала „одличним тркачем и за почетнике и за стручне ентузијасте. Надамо се да ће ЕА наставити да унапређује мотор тако да NFSIV такође нуди одлично искуство за два играча“. Објаснили су да режим игре за два играча пати од озбиљног пада броја кадрова. Часопис је за PC верзију рекао: „Додајте фину 3D-убрзану графику, муњевиту реакцију контролеру, невероватне временске ефекте и импресивно цењен терен, и добићете победника.“ [16] Јаmes Price Official UK PlayStation магазине је рекао: „Иако је свакако постигнут, Need For Speed 3 је сломљен – у директном сукобу са Gran Turismo, ЕА-ин наслов једноставно не може да се такмичи. Велика је штета јер је један од тркачке игре које се могу играти објављене прошле године."[21]

Сва четири рецензента на Electronic Gaming Monthly поздравили су Need For Speed III као снажан повратак у серију након разочарања Need For Speed II , Need For Speed : V-Rally и Playstation /Сатурн ревизије оригиналне игре, посебно коментаришући изванредно клизање са снагом и разноврсност доступних аутомобила и режима игре. [7] Gamespot је такође рекао да је то била прва заиста изванредна игра у серији Need For Speed од оригиналног 3DO издања, наводећи њене запањујуће графичке ефекте и ефективно прилагођавање, и противречио нову генерацију напоменом: „Режим подељеног екрана за два играча је један од најбољих режима за два играча које сам видео у игрицама за вожњу."[13] Gamepro је узео средину у режиму за два играча, рекавши да "иако режим подељеног екрана за два играча пати од малог успоравања, дефинитивно се може играти." Они су критиковали недостатак разноликости у стазама, напомињући да су неке од њих само замене палета других, али су хвалили игру као једног од најбољих тркача на Playstation-у због њене графике, уске симулације и узбудљивог Hot Pursuit мода.[22]


Shawn Sackenheim из Allgame-а је рекао: „С обзиром на све, Need For Speed 3 је сјајан! У почетку је мало тешко на турнирима, али потера и режими два играча ће вас натерати да се тркате до дубоко у ноћ недељама заредом.“ [23] Jonathan Sutyak је назвао "сјајном игром због могућности да играте као полиција и учествујете у игрицама за више играча. Уклоните та два режима и имаћете основну тркачку игру са одличном графиком." [24] Међутим, Edge је рекао да је то тако. "не успева да поврати 'сировост' првог дела, остајући забаван наслов који ће несумњиво стећи обожаваоце у стручности већине љубитеља трка."[25]

Игра је најављена због својих опција прилагођавања, [7][13][15][17] прелепе графике, [7][13][15][17][22] и глатке контроле. [7][15][17][22] Edge је похвалио дизајн стаза у игрици и изазовне полицијске потраге, али је критиковао бестежинско стање неких аутомобила због „неуспеха да убеди играча у било какву реалистичну динамику на послу.“ [25] IGN је све бројне модове играња сматрао веома пријатним, посебно, Режим потере, и рекао да импресивни графички ефекти игре побољшавају искуство и атмосферу трке.[15]


Игра је достигла 10. место на UK листама.[26] У САД, PC верзија је продата у 276.000 примерака само током 1999. године, у просеку од 25 долара. [27] У фебруару 1999. PC верзија је добила „Златну“ награду за продају од Verband der Unterhaltungssoftware Deutschland,[28] што указује на продају од најмање 100.000 јединица широм Немачке, Аустрије и Швајцарске.[29]

PC верзија је била финалиста за награду Computer Games Strategy Plus 1998. „Тркачка игра године“, која је на крају отишла у Motocross Madness. Особље је рекло да игра нуди „одличан изглед и одличну тркачку акцију.“ [30] PC Gamer US је такође номиновао игру за најбољу тркачку игру 1998. године, иако је поново изгубила од Motocross Madness-a. Они су написали: „За чисту аркадну журбу, тешко је победити узбудљиву Need For Speed III од EA-a.“ [31] Освојио је награду „Персонални рачунар: Симулациона игра године“ на AIAS-овој додели Других награда за интерактивна достигнућа,[32] награду „Најбоља вожња“ на додели награда Computer Gaming World-a 1999. [33] [34] Такође је била номинована за најбољу игру за више играча и најбољу тркачку игру на CNET Gamecenter Awards 1998. године, за „Конзолу: тркачку игру године“ на AIAS-овој другој Interactive Achievement Awards, за награду „Најбољу тркачку игру“ на ОPm Еditors-у 1998. ' Награде и за награду „Најбоља тркачка игра године“ на IGN-овој додели награда Best of 1998, која је припала StarCraft, Grand Prix Legends, Gran Turismo и Powerslide-u, респективно.[35][36][37][38][39]


References[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Need for Speed III: Hot Pursuit for PC”. GameRankings. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 21. 5. 2019. г. Приступљено 3. 4. 2021. 
  2. ^ „Need for Speed III: Hot Pursuit for PlayStation”. GameRankings. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 21. 5. 2019. г. Приступљено 3. 4. 2021. 
  3. ^ Goble, Gordon (6. 10. 1998). „Need for Speed III: Hot Pursuit (PC)”. Gamecenter. CNET. Архивирано из оригинала 16. 8. 2000. г. Приступљено 3. 4. 2021. 
  4. ^ Mahood, Andy (3. 4. 1998). „Need for Speed III: Hot Pursuit (PS)”. Gamecenter. CNET. Архивирано из оригинала 16. 8. 2000. г. Приступљено 3. 4. 2021. 
  5. ^ Cross, Jason (5. 10. 1998). „Need for Speed III: Hot Pursuit”. Computer Games Strategy Plus. Strategy Plus, Inc. Архивирано из оригинала 9. 7. 2003. г. Приступљено 3. 4. 2021. 
  6. ^ Johnson, Kenneth (јануар 1999). „Speed Freak (Need for Speed III: Hot Pursuit Review)” (PDF). Computer Gaming World. бр. 174. Ziff Davis. стр. 342, 344. Приступљено 3. 4. 2021. 
  7. ^ а б в г д „Review Crew: Need for Speed III”. Electronic Gaming Monthly. бр. 106. Ziff Davis. мај 1998. стр. 101. 
  8. ^ McNamara, Andy; Anderson, Paul; Reiner, Andrew (мај 1998). „Need for Speed III [Hot Pursiut] - PlayStation”. Game Informer. бр. 61. FuncoLand. Архивирано из оригинала 15. 9. 1999. г. Приступљено 3. 4. 2021. 
  9. ^ Chau, Anthony "Dangohead"; Higgins, Geoff "El Nino"; Stockert, Bruce "Reubus" (мај 1998). „Need for Speed 3 [sic] (PS)”. GameFan. св. 6 бр. 5. Metropolis Media. стр. 10. Приступљено 3. 4. 2021. 
  10. ^ Johnny B. (октобар 1998). „Need for Speed 3 [sic]: Hot Pursuit Review (PC)”. GameRevolution. CraveOnline. Архивирано из оригинала 12. 10. 2015. г. Приступљено 3. 4. 2021. 
  11. ^ Zimring, Jason (април 1998). „Need for Speed 3 [sic]: Hot Pursuit Review (PS)”. GameRevolution. CraveOnline. Архивирано из оригинала 13. 6. 1998. г. Приступљено 3. 4. 2021. 
  12. ^ Chin, Elliott (16. 10. 1998). „Need for Speed III Review [date mislabeled as "May 1, 2000"]”. GameSpot. CBS Interactive. Приступљено 3. 4. 2021. 
  13. ^ а б в г MacDonald, Ryan (9. 4. 1998). „Need for Speed III: Hot Pursuit Review [date mislabeled as "May 2, 2000"]”. GameSpot. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 20. 12. 2004. г. Приступљено 3. 4. 2021. 
  14. ^ Rignall, Jaz (13. 10. 1998). „Need for Sped 3 [sic]: Hot Pursuit (PC)”. IGN. Ziff Davis. Приступљено 3. 4. 2021. 
  15. ^ а б в г д Perry, Douglass C. (23. 8. 1998). „Need for Sped 3 [sic]: Hot Pursuit”. IGN. Ziff Davis. Приступљено 3. 4. 2021. 
  16. ^ а б „Need for Speed III: Hot Pursuit”. Next Generation. бр. 48. Imagine Media. децембар 1998. стр. 138. Приступљено 3. 4. 2021. 
  17. ^ а б в г „Need for Speed III”. Next Generation. бр. 43. Imagine Media. јул 1998. стр. 113. Приступљено 3. 4. 2021. 
  18. ^ „Need for Speed III: Hot Pursuit”. Official U.S. PlayStation Magazine. св. 1 бр. 8. Ziff Davis. мај 1998. 
  19. ^ D'Aprile, Jason (новембар 1998). „Need for Speed III: Hot Pursuit”. PC Accelerator. бр. 3. Imagine Media. стр. 90—91. Приступљено 3. 4. 2021. 
  20. ^ Harms, William (децембар 1998). „Need for Speed III [Hot Pursuit]”. PC Gamer. св. 5 бр. 12. Imagine Media. стр. 177a. Архивирано из оригинала 10. 12. 1999. г. Приступљено 3. 4. 2021. 
  21. ^ Price, James (јун 1998). „Need for Speed 3 Hot Pursuit [sic]”. Official UK PlayStation Magazine. бр. 33. Future Publishing. стр. 108—9. Приступљено 3. 4. 2021. 
  22. ^ а б в Air Hendrix (мај 1998). „PlayStation ProReview: Need for Speed III: Hot Pursuit”. GamePro. бр. 116. IDG. стр. 84. 
  23. ^ Sackenheim, Shawn. „Need for Speed III: Hot Pursuit - Review”. AllGame. All Media Network. Архивирано из оригинала 14. 11. 2014. г. Приступљено 3. 4. 2021. 
  24. ^ Sutyak, Jonathan. „Need for Speed III: Hot Pursuit - Review”. AllGame. All Media Network. Архивирано из оригинала 14. 11. 2014. г. Приступљено 3. 4. 2021. 
  25. ^ а б „Need for Speed 3 [sic]”. Edge. бр. 58. Future Publishing. мај 1998. стр. 96. Приступљено 3. 4. 2021. 
  26. ^ „PSM Charts”. Official UK PlayStation Magazine. бр. 34. Future Publishing. јул 1998. стр. 146. Приступљено 3. 4. 2021. 
  27. ^ Rosano, Paul (13. 2. 2000). „The Best Don't Always Sell”. Hartford Courant. Tribune Publishing. Архивирано из оригинала 2. 4. 2018. г. Приступљено 3. 4. 2021. 
  28. ^ „Erste Doppel-Platin Auszeichnungen durch den VUD”. Verband der Unterhaltungssoftware Deutschland (на језику: немачки). Paderborn. 18. 2. 1999. Архивирано из оригинала 12. 3. 2000. г. Приступљено 15. 4. 2020. 
  29. ^ „VUD Sales Awards: November 2002”. Verband der Unterhaltungssoftware Deutschland (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 10. 1. 2003. г. Приступљено 15. 4. 2020. 
  30. ^ CGSP staff (11. 2. 1999). „The Best of 1998 (Racing Game of the Year)”. Computer Games Strategy Plus. Strategy Plus, Inc. Архивирано из оригинала 8. 2. 2005. г. Приступљено 3. 4. 2021. 
  31. ^ PC Gamer staff (март 1999). „The Fifth Annual PC Gamer Awards”. PC Gamer. св. 6 бр. 3. Imagine Media. стр. 64, 67, 70—73, 76—78, 84, 86—87. 
  32. ^ „Second Interactive Achievement Awards: Personal Computer”. Academy of Interactive Arts & Sciences. Архивирано из оригинала 4. 11. 1999. г. Приступљено 23. 8. 2021. 
  33. ^ CGW staff (април 1999). „Computer Gaming World's 1999 Premier Awards (Best Driving)” (PDF). Computer Gaming World. бр. 177. Ziff Davis. стр. 100. Приступљено 28. 8. 2021. 
  34. ^ GameSpot staff (1999). „The Best & Worst of 1998 (Driving Game of the Year)”. GameSpot. Ziff Davis. Архивирано из оригинала 3. 10. 2000. г. Приступљено 28. 8. 2021. 
  35. ^ Gamecenter staff (29. 1. 1999). „The CNET Gamecenter.com Awards for 1998! (Multiplayer Nominees)”. Gamecenter. CNET. Архивирано из оригинала 15. 8. 2000. г. Приступљено 27. 11. 2021. 
  36. ^ Gamecenter staff (29. 1. 1999). „The CNET Gamecenter.com Awards for 1998! (Racing Nominees 2)”. Gamecenter. CNET. Архивирано из оригинала 18. 8. 2000. г. Приступљено 28. 8. 2021. 
  37. ^ „Second Interactive Achievement Awards: Console”. Academy of Interactive Arts & Sciences. Архивирано из оригинала 11. 10. 1999. г. Приступљено 23. 11. 2021. 
  38. ^ „1998 OPM Editors' Awards (Best Racing Game)”. Official U.S. PlayStation Magazine. св. 2 бр. 5. Ziff Davis. фебруар 1999. стр. 97. Приступљено 24. 11. 2021. 
  39. ^ IGN staff (29. 1. 1999). „IGNPC's Best of 1998 Awards”. IGN. Ziff Davis. Архивирано из оригинала 27. 4. 1999. г. Приступљено 28. 8. 2021. 

Спољашне везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:MladenAVT721/песак&oldid=26499763”