Корисник:Pinki/Песак/Песак 1

Уздрман економском и свеукупном друштвено-политички кризом, као и етничком кризом на Косову, Савез комуниста Југославије успео је очува политичко јединство на свом Дванаестом (1982) и Тринаестом конгресу (1986). Разлике у погледу будућности друштвено-економског система и реформе самоуправног социјализма, као и саме југословенске федерације, постале су све израженије међу руководствима републичких организација Савеза комуниста. Руководство Србије, притиснуто проблемима на Косову, настојало је да изменом Устава смањи овлашћења аутономних покрајина и на тај начин редефинише свој положај унутар федерације. Сматрајући ово кораком уназад ка централизацији федерације, руководства других република, а пре свега СК Словеније и СК Хрватске, противиле су се овоме и захтевале додатну либерализацију федерације. Под притиском све гласније опозиције, која је захтевала демократизацију друштва и увођење плурализма, као и под утицајем политичких промена у земљама Источног блока, а пре света перестројком у Совјетском Савезу, руководство Савеза комуниста настојало је да покрене политичке реформе, али су их успоравали различити ставови републичких организација по многим питањима.

Политичка нестабилност на Косову, праћена националистичким и сепаратистичким испадима, била је додатни извор нејединства у руководству Савеза комуниста Југославије, а нарочито након политичке акције председника ЦК СК Србије Слободана Милошевића за решавање стања у покрајини, која је започела априла 1987. године. Различите концепције око решавања стања на Косову, изазвале су најпре раздор у руководству СК Србије, након чега је на Осмој седници ЦК СК Србије,

Како би приморао покрајинска руководства СК Војводине и СК Косова да подрже уставну реформу, којом би биле смањене надлежности аутономних покрајина у саставу СР Србије, Милошевић је у лето и јесен 1988. организовао низ протестних митинга по Војводини, који су кулминирали 6. октобра 1988. оставком руководства СК Војводине. Недуго потом, 19. новембра 1988. смењено је руководство Покрајинског комитета СК Косова, чиме је руководство СК Србије успоставило пуну контролу над партијским организацијама у покрајинама. Смењивање покрајинских руководстава изазвало је негодовање руководства других републичких организација Савеза комуниста, а пре свега СК Словеније, које Милошевићеву политику означило као унитаристичку.