Корисник:Predrag Cupac/песак
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Пољопривредном факултету универзитета у Београду у Београду. Датум уноса: новембар—децембар 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Гујина трава (лат. Silubym marianum) је крупна, снажна импозантна двогодишња зељаста биљка, висока до 150 цм, која личи на шарен бујан чкаљ. Листови су тиграсто прошарани белим пругама. Цветови и листови су бодљикави. Цвасти су крупне и црвене.
Станиште[уреди | уреди извор]
Цвета целог лета, у другој години. Расте крај путева и насеља у јузним крајевима и у Приморју.
Лековити део биљке[уреди | уреди извор]
Употребљава се зрео плод, реде лист (Silybi fructus et folium). Главни лековити састојци су тирамин и хистамин. У плоду има 0,18% етарског уља, мало танина, фловоноида, масног уља, беланчевине, разних сецера и других угљених хидрата и смоле. Захваљујући присуству тирамина, плод бедеља повећава крвни притисак. Даје се против астме, сенске грознице, главобоље и копривњаче. Употребљава се и као горко средство за јачање, особито после тешких операција и болести.