Корисник:SGbiologija/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Гиберелинска киселина (GA3)

Гиберелини су посебни биљни хормони, који су име добили по гљиви Gibberella fujikuroi, у којој су први пут откривени. Показано је касније да се они налазе у свим нижим и вишим биљкама. Сва једињења која припадају овој групи у својој структури имају гибански прстен. Ознака GA (гиберелна киселина) се употребљава за све гиберелине, са редним бројем GA1 до GAn . Први изоловани и најпознатији је GA3. Универзални ефекат гиберелина је стимулација издуживања стабла, посебно код биљака чије је стабло кратако, било услед мутације или због спољашњих услова.

Откриће гиберелина[уреди | уреди извор]

Јапански фитопатолози су истраживања започели проучавајући паразитске гљиве које су изазивале велике штете на плантажама пиринча. У Јапану, 1926. године, физиолог Куросава (Kurosawa) је гајио гљиву Gibberella fujikuroi у култури. Биљке пиринча, које су заражене овом гљивом имају јако издужено и танко стабло које лако полеже, јер не може да издржи тежину плода. Куросава је показао да раствор у коме су гљиве расле садржи субстанце које на пиринчу изазивају исте симптоме као и инфекција. 1958. године, гиберелини су идентификовани и код виших биљака. Тиме су добили статус посебне групе биљних хормона.

Хемијска структура[уреди | уреди извор]

По хемијској структури гиберелини су дитерпеноиди са 19 или 20 угљеникових атома. Ови хормони се међуcобно разликују по степену засићености прстена А, по броју и положају OH и COOH група, као и по присуству и одсуству лактонског прстена.

Гиберелин А1 (GA1)

Гиберелински биосинтетички мутанти[уреди | уреди извор]

Посебан значај за проучавање биосинтезе гиберелина, као и за откриће, имали су мутанти биљке грашка и кукуруза. Мутације се састоје у оштећењу структурних гена за ензиме који катализирају посебне ступњеве до синтезе активног облика гиберелина (GA1 или неког другог). Услед мутације је прекинута биосинтеза гиберелина, биљке не производе биолошки активне хормоне и стога су патуљастог раста.

Улоге гиберелина[уреди | уреди извор]

На основу генетичких анализа мутаната, доказано је да су гиберелини један од главних чинилаца у регулацији растења стабла свих биљака. Поред тога, они имају и друге функције. Учествују у многим процесима које контролише светлост, као што је клијање семена, али и у детерминацији пола, растењу плодова, мировању пупољака и другим појавама[1].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Gibberellic Acid for Fruit Set and Seed Germination”. Приступљено 22. 3. 2016.