Корисник:Sofili996/песак

Empatija

Šta je empatija?

Empatija je neophodan preduslov uspostavljanja zdravih i konstruktivnih odnosa između vas i druge osobe, odnosa koji se neće pretvoriti u vašu neraskidivu vezanost ili dovesti do zahlađenja odnosa pri prvom iskušenju. Empatija predstavlja sposobnost doživljavanja osećanja i doživljaja druge osobe „kao da“ su naši sopstveni .U osnovi razvoja empatije stoji sposobnost decentracije, odnosno spremnosti i sposobnosti da „uđemo u svet druge osobe“ i tako razumemo njene probleme i postupke, ali i da prenesemo naše razumevanje toj osobi.

Merenje empatičnosti

Kao deo istraživanja o prirodi empatije Sali Vilrajt, Boni Ojung i Keri Alison su razvili skalu za merenje empatičnosti na različitim uzrastima. Otkrili su da glavni test empatičnosti koji se koristi u psihološkim istraživanjima verovatno nije čista mera empatičnosti, pa su smislili skalu zvanu Koeficijent epatičnosti. Koeficijent empatičnosti (u verziji za odrasle) bi izgledao ovako:

1. Lako mogu da primetim kada neko drugi želi da se uključi u razgovor.
2. Obično mi je teško da objasnim ddrugima ono što ja lako shvatim, a oni ne.
3. Zaista uživam da se brinem o drugim ljudima.
4. Često ne znam kako da se brinem o drugim ljudima.
5. Često ne znam kako da se ponašam u društvu.
6. Često mi govore da sam otišao predaleko u dokazivanju svog stava u govoru.
7. Ne uznemiravam se ako zakasnim na sastanak sa prijateljem.
8. Prijateljstva i veze su previše komplikovani, tako da se trudim da se ne opterećujem njima.
9. Često mi je teško da procenim da li je nešto neuljudno ili učtivo.
10. U razgovoru se obično više koncentrišem na sopstvene misli nego na ono što bi slušalac mogao da misli.
11. Kao dete, uživao sam sam da sečem gliste da bih video šta će se desiti.

Ukoliko se slažete sa tvrdnjama 2 i od 4-10, što vam je viši skor, to ste bolji u empatičnosti.

Mehanizam za empatičnost

Mehanizam empatičnosti se može objasniti kao krug u mozgu tj. krug empatije koji određuje koliko empatičnosti imate. Mehanizam za empatičnost ima sedam oblika.

• Nulti nivo

Na nultom nivou su ljudi koji uopšte nemaju empatiju. To su osobe koje su spremne za izvršavanje zločina , uključujući ubistva, napade, mučenja i silovanja.

• Prvi nivo

I osobe na prvom nivou mogu biti sposobne da naude drugima, ali kada dođu do određene granice pokazuju kajanje, samo što u tom trenutku ne mogu da se zaustave.

• Drugi nivo

Osoba na drugom nivou empatičnosti će shvatiti da čini nešto pogrešno kada vidi da su osećanja druge osobe povređena.

• treći nivo

Osoba zna da ima problem sa empatičnošću ali pokušava da to maskira tako što izbegava poslove ili veze u kojima se stalno apeluje na njihovu empatiju.

• četvrti nivo

Osoba ima ,,nizak prosek" empatije. Ta delimično smanjena empatičnost najčešće ne utiče na njihovo svakodnevno ponašanje, iako se oseća opuštenije kada se ne govori o osećanjima.

• peti nivo

Osoba je za nijansu iznad proseka u empatiji, i više je žena nego muškaraca na ovom nivou. Osoba ne razmišlja stalno o osećanjima drugih ljudi, ali se ipak pažljivo ophode prema ljudima na poslu ili npr. kod kuće.

• šesti nivo

Osoba ima visoko razvijenu empatiju. To su pojedinci koji su usmereni konstantno na osećanja drugih ljudi.

Kada je nulti stepen pozitivan

Veliko je pitanje da li je nulti stepen isto što i zlo Nulti stepen bi značio da osoba uopšte nije svesna kako razgova sa drugim ljudima. Osećanja i misli drugih ljudi uopšte ne zanimaju osobu koja je na nultom stepenu empatičnosti. Život takve osobe je neshvaćen, to je usamljen oblik bivstvovanja. To bi značilo da takva osoba nema nikakvih granica u ponašanju. Ona će ispuniti svoje trenutne želje ili uraditi ono što joj u tom trenutku padne na pamet, bez razmišljanja o posledicama i osećanjima drugih. U ekstremnim slučajevima takvo ponašanje može prouzrokavati ubistvo ili silovanje. U manje ekstremnim može dovesti do verbalnog zlostavljanja, prekomernog pričanja ili zloupotrebe nečijeg gostoprimstva. Osoba koja je na nultom nivou empatije obično je surova i bezosećajna prema drugima ili socijalno izolovana. To bi značilo da se ne nulti stepen ne može izjednačiti sa onim što ljudi nazivaju zlo. Ovakvom stepenu empatije prethode tri puta koji se nazivaju nulti negativni tip. U nulti negativni tip spadaju:

1. Granični poremećaj

Osoba sa graničnim poremećajem je besna na ljude koje voli. Kada se kaže da je tanka linija između ljubavi i mržnje kod ovakvih slučajeva jedva postoji. Uprkos svom besu prema dragim ljudima njihova osećanja su emocionalni bol i depresija. Opisuju svoje stanje kao prazninu u osećanjima. U većini slučajeva impulsivna ponašanja (piće, droga, kockanje itd.) će opisati kao put da dođe do kratkotrajnog olakšanja i da bar na trenutak oseti nešto umesto tog osećaja praznine. Primer poznate osobe sa ovim poremećajem bi bila Merlin Monro.

1. Antisocijalni poremećaj

Osoba sa antisocijalnim poremećajem je spremna da učini bilo šta da bi zadovoljila svoje želje. One imaju potrebu da dominiraju, da dobiju ono što žele bez obzira na osećanja drugih, u nekim slučajevima se i zadovoljavaju posmatranjem kada neko pati (Nemci to zovu- schadenfreude )Osoba ne pokazuje emocionalne reakcije na normalan način. Takođe, ovakva osoba je i osetljiva u moralnom razvoju.

1. Narcistički poremećaj

Narcizam može imati različite oblike kod različitih ljudi. Kod nekih se ispoljava tako što su veoma društveni, žele da budu u centru pažnje, da budu vođe grupe ili glavni u društvu. Dok su drugi povučeni, imaju privid stidljivosti, ali imaju osečaj besa što drugi ne čine više za njih, očekujući od drugih ljudi da im se priklone. Takođe, preterano divljenje samom sebi, preterivanje u pohvalama koje se tiču izgleda ili talenta, kao i povlastice i precenjenost u ddruštvu dovode do osobe sa ovim tipom poremećaja.

Kada je nulti stepen negativan

Osobe koje pripadaju u neki od navedenih poremećaja osim što pripadaju negativnom stepenu empatije mogu da pripadaju i pozitivnom stepenu empatije. Jer nulti stepen empatije ne vodi nužno tome da osoba sa poremećajem čini loše i užasne stvari drugim ljudima. Osoba koja ima nulti stepen empatije a pripada pozitivnom tipu ima veoma jasan i precizan um. To su ljudi koji imaju Aspegerov sindrom. Takvi ljudi, sa Aspegerovim sindromom pripadaju pozitivnom tipu iz dva jednostavna razloga. Prvi razlog je to što su teškoće sa empatijom povezane sa mozgom koji obrađuje informacije na način koji vodi ka nekom talentu. Drugi razlog: način na koji njihov mozak obrađuje informacije ne vodi ih ka amoralnosi već ka superiornosti.

reference

[1]

spoljašne veze

[2] [3]