Пређи на садржај

Корисник:VIkialek

С Википедије, слободне енциклопедије

Kriptovalute i Blokčejn Tehnologije

Datum lansiranja: 2009 (Bitcoin)

Izumitelj: Satoshi Nakamoto (pseudonim)

Broj kriptovaluta: Više od 10,000

Tržišna kapitalizacija: Više od 2 triliona dolara (od 2023)

Uvod

Kriptovalute su digitalne ili virtuelne valute koje koriste kriptografiju[1] radi sigurnosti i funkcionišu nezavisno od centralne banke. Najpoznatija kriptovaluta je Bitcon, stvorena 2009. godine od strane nepoznate osobe ili grupe ljudi pod pseudonimom Satoshi Nakamoto. Blokčejn tehnologija, koja stoji iza kriptovaluta, je decentralizovani registar koji beleži sve transakcije preko mreže računara.

Iako se često koristi termin "kriptovaluta" za opisivanje ovih digitalnih tokena, važno je napomenuti da one nisu tradicionalne valute. Različiti pravni sistemi i jurisdikcije tretiraju ih na različite načine, ponekad ih klasifikujući kao robe, hartije od vrednosti ili valute. U praksi, kriptovalute se smatraju posebnom klasom imovine.

Decentralizovana kontrola je ključna karakteristika kriptovaluta. Umesto da ih izdaje centralna vlast, kao što je slučaj sa tradicionalnim valutama, kriptovalute koriste tehnologiju distribuirane knjige, odnosno blockchain. Ova tehnologija omogućava svakom učesniku u mreži da ima uvid u sve transakcije, čime se eliminiše potreba za centralizovanom autoritetu.

Bitcoin, prva kriptovaluta koja je objavljena kao open-source softver[2] 2009. godine, predstavlja samo početak. Danas postoji na hiljade kriptovaluta na tržištu, od kojih su neke postigle izuzetnu tržišnu kapitalizaciju.

Ovo dinamično i inovativno područje finansija i tehnologije nastavlja da evoluira i menja način na koji posmatramo i koristimo novac.Kriptovaluta ne postoji u fizičkom obliku poput papirnog novca i obično nije izdata od strane centralne vlasti. Za razliku od digitalnih valuta centralnih banaka (CBDC), koje su pod kontrolom centralnih banaka, kriptovalute obično koriste decentralizovanu kontrolu. Kada se kriptovaluta kuje, kreira pre izdavanja ili izdaje od strane jednog izdavaoca, generalno se smatra centralizovanom. Međutim, kada se implementira sa decentralizovanom kontrolom, svaka kriptovaluta funkcioniše putem tehnologije distribuirane knjige, obično blockchain-a, koji služi kao javna finansijska transakciona baza podataka. Ova decentralizovana kontrola omogućava svim učesnicima u mreži da imaju uvid u transakcije, što eliminiše potrebu za centralizovanom institucijom poput banke ili vlade.

Istorija

Датотека:Bitcoina.jpg
Rane faze razvoja Bitcoina često su povezane sa malim grupama entuzijasta koji su verovali u potencijal ove tehnologije. Rudarenje Bitcoina je u početku bilo moguće sa osnovnim računarima, a interesovanje za Bitcoin je raslo kako su ljudi prepoznavali njegove mogućnosti za decentralizaciju i finansijsku nezavisnost.

Takođe pogledajte: Istoriju Bitkoina

Evolucija Blokčejna i Njegov Rani Razvoj[уреди | уреди извор]

U kriptografskim krugovima, ime Davida Chauma[3] odjekuje kao jedan od pionira. Već 1982. godine, u svojoj disertaciji nazvanoj "Computer Systems Established, Maintained, and Trusted by Mutually Suspicious Groups," Chaum je predstavio protokol koji predstavlja prvu zamisao sličnu blokčejnu. Ideja o sigurnom lancu blokova izgrađenom na kriptografiji dobila je dalje priznanje 1991. godine, kada su Stuart Haber i W. Scott Stornetta objavili svoj rad. Njihov cilj bio je osmisliti sistem u kojem se vremenski pečati dokumenata ne mogu izmeniti. Ubrzo zatim, 1992. godine, Haber, Stornetta i Dave Bayer integrisali su Merkle stabla u dizajn, poboljšavajući efikasnost sistema omogućavajući grupisanje više sertifikata dokumenata u jedan blok. Njihova kompanija Surety svake nedelje od 1995. godine objavljuje hešove sertifikata dokumenata u The New York Timesu.[4]

Ali prelomni trenutak u istoriji blokčejna dogodio se 2008. godine, kada je osoba ili grupa poznata kao Satoshi Nakamoto zamislila prvi decentralizovani blokčejn. Nakamoto je unapredio dizajn koristeći Hashcash sličan metod za vremensko pečaćenje blokova bez potrebe da ih potpisuje pouzdana strana, i uveo je parametar težine kako bi stabilizovao brzinu dodavanja blokova u lanac. Njegova vizija je konačno realizovana sledeće godine, kada je Bitcoin, prva kriptovaluta, implementirana kao osnovna komponenta. Bitcoin blokčejn je postao javna knjiga svih transakcija na mreži, a time je započeta era kriptovaluta i blokčejn tehnologije.

  • 2000-e: Bit Gold i Reusable Proof of Work (RPOW)
    • Nick Szabo je razvio ideju Bit Gold 2005. godine, predlog za decentralizovanu digitalnu valutu koja koristi proof-of-work funkcije za stvaranje novih jedinica valute i osiguranje transakcija. Iako Bit Gold nikada nije implementiran, smatra se direktnim prethodnikom Bitcoina.
    • Hal Finney je 2004. godine stvorio Reusable Proof of Work (RPOW), sistem koji je omogućavao korisnicima da prenose dokaz o radu (proof-of-work) između korisnika bez potrebe za centralnim posrednikom. RPOW je bio važan korak ka razvoju potpuno decentralizovanih sistema.
  • 2008: Satoshi Nakamoto i Bitcoin Whitepaper U oktobru 2008. godine, osoba ili grupa ljudi pod pseudonimom Satoshi Nakamoto objavila je rad pod nazivom "Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System[5]". Ovaj rad je predstavio Bitcoin, prvu decentralizovanu kriptovalutu koja koristi blokčejn tehnologiju. Bitcoin whitepaper je definisao kako mreža može funkcionisati bez centralne vlasti, koristeći proof-of-work za verifikaciju transakcija i stvaranje novih blokova.
  • 2009: Genesis Blok U januaru 2009. godine, Satoshi Nakamoto je kreirao prvi blok u Bitcoin blokčejnu, poznat kao Genesis Blok. Ovo je označilo početak rada Bitcoin mreže i prvu uspešnu implementaciju blokčejn tehnologije.

U godinama koje su usledile, blokčejn je doživeo ekspanziju. U avgustu 2014. godine, veličina Bitcoin blokčejn fajla, koji sadrži sve transakcije na mreži, dostigla je 20 GB. Veliki porast veličine bio je primećen do januara 2020. godine, kada je premašio 200 GB. Ova evolucija je dovela do popularizacije termina "blockchain," koji su prvobitno korišćeni odvojeno, ali su kasnije postali sinonim za tehnologiju.

U međuvremenu, industrija je polako prihvatala blokčejn. Prema Accenture-u, blokčejn tehnologija dostigla je stopu usvajanja od 13,5% unutar finansijskih usluga 2016. godine, označavajući početak usvajanja tehnologije od strane ranih usvojitelja. Industrijske trgovinske grupe su se udružile kako bi osnovale Global Blockchain Forum 2016. godine, inicijativu Komore za digitalnu trgovinu.

Iako je usvajanje blokčejna i dalje spor proces, studija Gartner[6]-a iz 2018. godine pokazuje da tehnologija postaje sve više u fokusu organizacija. Samo 1% direktora informatičkih tehnologija (CIO) je navelo bilo kakvo usvajanje blokčejna u svojim organizacijama u maju 2018. godine, ali verovanje da je blokčejn "game-changer" za posao povećalo se na 5% među CIO-ovima tokom 2019. godine. Ova inkrementalna promena ukazuje na to da blokčejn tehnologija postaje sve važnija u svetu poslovanja.





Jun 2021: El Salvador Pionir u Prihvatanju Bitkoina[уреди | уреди извор]

El Salvador je ušao u istoriju postavši prva zemlja koja je prihvatila Bitkoin kao zakonsko sredstvo plaćanja. Nakon predloga predsednika Najib Bukelea, Zakonodavna skupština je glasala sa 62-22 u korist priznavanja kriptovalute u ovoj ulozi.

Avgust 2021: Kuba Priznaje i Reguliše Kriptovalute[уреди | уреди извор]

Kuba se pridružila trendu prihvatanja kriptovaluta usvajanjem Rezolucije 215, što predstavlja značajan korak ka priznavanju i regulisanju digitalnih valuta poput Bitkoina.

Septembar 2021: Kina Proglašava Zabrane za Transakcije Kriptovaluta[уреди | уреди извор]

U prelomnom trenutku, Kina, ključni igrač na tržištu kriptovaluta, proglasila je zabranu svih transakcija kriptovaluta. Ovo je označilo kraj niza regulatornih mera usmerenih na suzbijanje aktivnosti sa kriptovalutama unutar zemlje.

15. septembar 2022: Eterum Prelazi na Dokaz o Deljenju Uloga[уреди | уреди извор]

Eterum, druga najveća kriptovaluta na svetu, započeo je revolucionarnu nadogradnju poznatu kao "Merge", prelazeći sa energetski intenzivnog mehanizma dokaza o radu (PoW) na održiviji model dokaza o deljenju uloga (PoS). Ovaj potez ima za cilj značajno smanjenje potrošnje energije i emisije ugljen-dioksida Eteruma za impresivnih 99,9%.

11. novembar 2022: Bankrot FTX Trading Ltd. Šalje Talase Šokova[уреди | уреди извор]

FTX Trading Ltd., istaknuta kripto berza i hedž fond sa vrednošću od 18 milijardi dolara, iznenadila je industriju podnošenjem zahteva za bankrot. Posledice su se proširile izvan neposrednog klijentelizma FTX-a, pokrenuvši razgovore među finansijskim liderima o potrebi za regulatornim mehanizmima radi zaštite investitora u kriptovalute. Analitičari su istakli hitnu potrebu za unapređenjem korisničkog iskustva, bezbednosnih protokola i standarda usluga za korisnike u celom ekosistemu kriptovaluta.

Altcoins[уреди | уреди извор]

Altcoins, skraćenica od "alternativne kriptovalute", predstavljaju sve digitalne valute koje nisu Bitkoin. Ovaj termin obuhvata širok spektar kriptovaluta koje su nastale kao alternativa Bitkoinu i imaju različite karakteristike, svrhe i tehnološke inovacije.

Raznolikost Altcoina[уреди | уреди извор]

Altcoins su poznati po svojoj raznolikosti. Neki su stvoreni radi poboljšanja skalabilnosti, brzine ili sigurnosti u poređenju sa Bitkoinom, dok su drugi fokusirani na inovativne funkcije kao što su pametni ugovori, anonimnost ili decentralizovane finansije (DeFi). Među popularnim Altcoinsima [7]su Ethereum, Litecoin, Ripple, Cardano, Polkadot, i mnogi drugi.

Funkcije i Upotreba[уреди | уреди извор]

Altcoins nude različite funkcionalnosti i primene. Neki se koriste kao sredstvo plaćanja, slično Bitkoinu, dok drugi omogućavaju izradu pametnih ugovora, tokenizaciju imovine, pokretanje decentralizovanih aplikacija (DApps), ili čak pružaju alternativne oblike finansijskih usluga poput berzi ili zajmovanja.

Rizici i Prilike[уреди | уреди извор]

Kao i svaka investicija, ulaganje u Altcoine nosi određene rizike. Neki od tih rizika uključuju volatilnost tržišta, sigurnosne propuste, regulatorne promene i tehničke nedostatke. Međutim, Altcoini takođe predstavljaju priliku za profitiranje od brzorastućeg tržišta kriptovaluta i inovacija u tehnologiji blokčejna.

Stabilne Kriptovalute: Sigurnost u Promenljivom Svijetu Kriptovaluta[уреди | уреди извор]

Stabilne kriptovalute, ili "stablecoins", su posebna vrsta digitalnih valuta čija je vrednost vezana za stabilne imovine kao što su fiat valute, plemeniti metali ili čak drugi kripto-tokeni. Ova veza sa stabilnim imovinama pruža stabilnost vrednosti stabilnih kriptovaluta, što ih čini atraktivnim sredstvom plaćanja i skladištenja vrednosti u promenljivom svetu kriptovaluta.

Vrste Stabilnih Kriptovaluta[уреди | уреди извор]

Postoje tri osnovne vrste stabilnih kriptovaluta:

  1. Fiat-vezane Stabilne Kriptovalute: Ove stabilne kriptovalute su direktno vezane za fiat valute poput dolara, evra ili jena.
  2. Kripto-vezane Stabilne Kriptovalute: Ove stabilne kriptovalute su vezane za druge kripto-tokene, često koristeći pametne ugovore ili decentralizovane finansijske mehanizme za održavanje stabilnosti.
  3. Robne Stabilne Kriptovalute: Ove stabilne kriptovalute su vezane za vrednost određenih roba kao što su zlato ili srebro.
Funkcije i Upotreba[уреди | уреди извор]

One se često koriste kao sredstvo plaćanja i prenosa vrednosti zbog svoje stabilne vrednosti, što ih čini pogodnim za svakodnevne transakcije. Takođe se koriste kao sredstvo skladištenja vrednosti u situacijama kada volatilnost drugih kriptovaluta može biti previše visoka.

Litecoin: Svetlo na Putu Kriptovaluta[уреди | уреди извор]

Litecoin je popularna kriptovaluta koja je nastala kao "fork" (grana) Bitkoina 2011. godine. Kreiran od strane bivšeg Google inženjera Charlieja Leeja, Litecoin je dizajniran da bude brži i efikasniji od Bitkoina, sa kraćim vremenom blokova i poboljšanim algoritmima za rudarenje.

Karakteristike Litecoina[уреди | уреди извор]

  • Brži Blokovi: Vreme bloka u Litecoinu je oko 2,5 minuta, dok je u Bitkoinu 10 minuta. To znači da transakcije u Litecoinu obično imaju bržu potvrdu.
  • Skaliabilnost: Litecoin je dizajniran sa skalabilnošću u vidu, što znači da može obraditi veći broj transakcija u istom vremenskom periodu u poređenju sa Bitkoinom.
  • Algoritam za Rudarenje: Litecoin koristi algoritam za rudarenje nazvan "Scrypt", koji je manje resursno intenzivan od Bitkoinovog "SHA-256" algoritma, omogućavajući rudarima da koriste obične računare umesto specijalizovane hardverske opreme.
  • Stalna Aktivnost Razvoja: Litecoin ima aktivnu zajednicu razvijatelja i redovno se ažurira kako bi se poboljšale performanse i sigurnost mreže.

Upotreba Litecoina: Više od Samo Plaćanja[уреди | уреди извор]

Litecoin se koristi ne samo kao sredstvo plaćanja, već i za različite druge svrhe u ekosistemu kriptovaluta:

  • Trgovanje i Investiranje: Litecoin se često koristi kao sredstvo za trgovanje na kripto berzama, gde se može kupiti i prodati u nadi da će njegova vrednost rasti tokom vremena. Mnogi investitori takođe koriste Litecoin kao deo svojih diverzifikovanih portfolija kriptovaluta.
  • Zaštita od Inflacije: Kao i mnoge druge kriptovalute, Litecoin se koristi kao sredstvo zaštite od inflacije, posebno u zemljama gde je domaća valuta nestabilna ili podložna devalvaciji.
  • Razvoj Aplikacija: Zbog svoje brzine i skalabilnosti, Litecoin se koristi kao platforma za razvoj različitih decentralizovanih aplikacija (DApps) i pametnih ugovora. Ovo omogućava kreatorima da grade inovativne aplikacije za različite svrhe, uključujući finansije, igre, identitet i mnoge druge.
  • Donacije i Filantropija: Litecoin je često korišćen za donacije i filantropske svrhe. Mnoge organizacije i pojedinci prihvataju Litecoin kao sredstvo donacija zbog brzine i niskih troškova transakcija.
  • Privatnost i Anonimnost: Iako Litecoin nije namenjen isključivo anonimnim transakcijama kao neke druge kriptovalute, korisnici i dalje mogu koristiti određene metode kako bi zaštitili svoju privatnost prilikom transakcija.

Novčanici za Kriptovalute i Anonimnost[уреди | уреди извор]

Novčanici za kriptovalute, poznati i kao "wallets[8]", su digitalni alati koji omogućavaju korisnicima da skladište, upravljaju i prenose svoje kriptovalute. Oni funkcionišu kao digitalni ekvivalenti klasičnih bankovnih računa, ali sa dodatnim funkcijama i mogućnostima prilagođenim kriptovalutama.

Vrste Novčanika za Kriptovalute[уреди | уреди извор]

Postoje različite vrste novčanika za kriptovalute, uključujući:

  1. Hardverski Novčanici: Fizički uređaji koji skladište privatne ključeve van interneta, pružajući dodatni nivo sigurnosti.
  2. Softverski Novčanici: Aplikacije ili programi koji se instaliraju na računaru ili mobilnom uređaju i omogućavaju pristup kriptovalutama.
  3. Veb Novčanici: Novčanici koji se nalaze na internetu i omogućavaju pristup kriptovalutama putem veb pregledača.
  4. Papirni Novčanici: Fizički dokumenti koji sadrže privatne ključeve, često generisani offline radi dodatne sigurnosti.

Anonimnost u Kriptovalutama[уреди | уреди извор]

Anonimnost je važna karakteristika kriptovaluta za mnoge korisnike. Iako transakcije na blokčeinu su transparentne i vidljive javno, identitet korisnika može ostati anoniman ako korisnik koristi pseudonim ili ne otkriva svoje lične podatke. Ovo omogućava korisnicima da zadrže privatnost i kontrolu nad svojim finansijskim transakcijama.

Rast i usvajanje[уреди | уреди извор]

Nakon Bitcoina, razvijene su brojne druge kriptovalute, uključujući. Ethereum, predstavljen 2015. godine od strane, proširio je koncept blokčejn tehnologije omogućavajući kreiranje pametnih ugovora – samopokretajućih ugovora sa uslovima direktno napisanim u kodu.

Eterum je decentralizovana blokčejn platforma koja je poznata po svojim mogućnostima pametnih ugovora. Eter (ETH) je njen osnovni kriptovalutni token, koji se nalazi na drugom mestu po tržišnoj kapitalizaciji, odmah iza bitkoina. Razvijen kao softver otvorenog koda, Eterum je osmišljen 2013. godine od strane programera Vitalika Buterina, zajedno sa istaknutim ličnostima poput Gavina Wooda, Charlesa Hoskinsona, Anthonyja Di Ioria i Josepha Lubina. Nakon kampanje za prikupljanje sredstava 2014. godine, počeo je razvoj, što je dovelo do zvaničnog lansiranja platforme 30. jula 2015. godine.

Jedna od najznačajnijih karakteristika Eteruma je njegova sposobnost da hostuje trajne i nepromenljive decentralizovane aplikacije (DApps), omogućavajući korisnicima slobodno interakciju sa njima. Ove aplikacije su revolucionarne u raznim sektorima, posebno u decentralizovanim finansijama (DeFi), nudeći finansijske usluge bez oslanjanja na tradicionalne posrednike poput brokerskih kuća ili banaka. DeFi aplikacije omogućavaju funkcionalnosti poput zaduživanja uz kriptovalutne imovine i ostvarivanja kamata putem pozajmljivanja.

Osim toga, Eterum olakšava kreiranje i razmenu ne-zamenljivih tokena (NFT), jedinstvenih digitalnih sredstava često povezanih sa digitalnom umetnošću ili kolekcionarstvom. Dodatno, mnoge druge kriptovalute koriste blokčejn Eteruma putem ERC-20 standarda tokena, često iskorišćavajući platformu za početne ponude tokena (ICO).

Značajan prelomni trenutak za Eterum desio se 15. septembra 2022. godine, sa prelaskom njegovog mehanizma saglasnosti sa dokazom rada (PoW) na dokaz o deljenju uloga (PoS) u procesu nadogradnje poznate kao "Merge". Ova promena je značajno smanjila potrošnju energije Eteruma za 99%, što se uklapa u šire ciljeve održivosti.

Blokčejn tehnologija

Pregled

Blokčejn je distribuirana registar tehnologija [9](DLT) koja održava kontinuirano rastuću listu zapisa, nazvanih blokovi, koji su zaštićeni od neovlašćenih izmjena. Svaki blok sadrži kriptografski hash prethodnog bloka, vremensku oznaku i podatke o transakciji. Ovaj dizajn inherentno se opire modifikacijama podataka, osiguravajući integritet i sigurnost podataka.

Primene

Pored kriptovaluta, blokčejn tehnologija ima širok spektar primena, uključujući upravljanje lancem snabdevanja, zdravstvo, finansije i sisteme glasanja. U upravljanju lancem snabdevanja, blokčejn može pratiti poreklo robe, obezbeđujući transparentnost i smanjujući prevaru. U zdravstvu, blokčejn može bezbedno čuvati zdravstvene zapise pacijenata, poboljšavajući sigurnost podataka i interoperabilnost. U finansijama, blokčejn može omogućiti brže i jeftinije međunarodne transakcije. Sistemi glasanja mogu koristiti blokčejn za osiguranje transparentnosti i smanjenje rizika od prevare.

Ključne karakteristike kriptovaluta

Decentralizacija

Za razliku od tradicionalnih valuta kojima upravljaju centralne banke, kriptovalute funkcionišu na decentralizovanoj mreži čvorova. Ovo smanjuje rizik od centralizovane kontrole i manipulacije, pružajući veću sigurnost i otpornost na sistemske kvarove.

Sigurnost

Kriptovalute koriste kriptografske tehnike za obezbeđivanje transakcija i kontrolu kreiranja novih jedinica. Ovo osigurava da su transakcije sigurne, nepromenljive i pseudonimne. Upotreba privatnih i javnih ključeva pruža visok nivo sigurnosti, štiteći sredstva i informacije korisnika.

Transparentnost

Transakcije obavljene koristeći kriptovalute beleže se na javnom registru, pružajući transparentnost i mogućnost praćenja istorije transakcija. Ova transparentnost može pomoći u smanjenju prevara i korupcije, jer svi učesnici mogu nezavisno verifikovati transakcije.

Izazovi i kritike

Uprkos svojim prednostima, kriptovalute i blokčejn tehnologije suočavaju se sa nekoliko izazova i kritika. To uključuje regulatorne zabrinutosti, uticaj na životnu sredinu zbog velike potrošnje energije, probleme sa skalabilnošću i potencijal za zloupotrebu u ilegalnim aktivnostima. Vlade širom sveta se suočavaju sa pitanjem kako regulisati kriptovalute kako bi zaštitili potrošače dok podstiču inovacije. Visoka potrošnja energije konsenzusnih mehanizama kao što je proof-of-work (PoW) kod Bitcoina izaziva ekološke zabrinutosti. Takođe, skalabilnost blokčejn mreža predstavlja značajan izazov, jer povećanje obima transakcija može dovesti do sporijeg obavljanja i viših naknada.

Perspektive budućnosti

Budućnost kriptovaluta i blokčejn tehnologije nosi značajan potencijal za inovacije u različitim industrijama. Napredak u tehnologiji mogao bi rešiti trenutne izazove, dovodeći do veće usvajanja i novih primena. Vlade i finansijske institucije takođe istražuju mogućnost centralnih bankarskih digitalnih valuta (CBDCs), što bi moglo dalje integrisati blokčejn tehnologiju u globalni finansijski sistem. Kako se blokčejn tehnologija razvija, može doneti efikasnije, sigurnije i transparentnije sisteme u raznim sektorima.

Vidi takođe

Reference

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:VIkialek&oldid=27799575”