Кошуља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кошуља

Кошуља је одевни предмет који служи за покривање горњег дела тела. Име потиче од латинске речи casula што значи грубо сукно. Она има са предње стране пун вертикални отвор који се закопчава дугмићима. Често се под оковратник кошуље ставља кравата или машна.

Историја[уреди]

Најстарија позната кошуља откривена је у египатској гробници у Таркану. Потиче од око 3000 година п. н. е., и ради се о префињеној ланеној кошуљи [1]. Све до 12. века кошуље су биле саставни део ношења али испод неке друге одеће[2]. У средњем веку кошуља постаје видљив део одеће и најчешће су је носили људи скромнијих сталежа: пастири, затвореници, покајници и др [3]. У 17. и 18. веку се сматрало да је ношење кошуље без неког другог одевног предмета непристојно готово као да данас идете у доњем вешу[4]. Чак и касније, 1879. године, ношење кошуље без ичега преко се сматрала неадекватним[2].

Кошуља је била неизоставни детаљ у народним ношњама већине народа нанашим просторима[5]. Кошуља се сматрала за гардеробу нижег слоја све до 20. века. Али се то крајем 19. и почетком 20. века потпуно променило. Као што је за џентлмена 1860-тих било незамисливо да носи плаву кошуљу, тако је у 1920-им и 1980-им то постао стандард [6].

Конструкција[уреди]

Кошуља се као и већина остале одеће састоји од стандардних делова:

  • Рукави
  • Оковратник или крагна
  • Део уз тело
  • Манжетна
  • Додатни детаљи

Сви ови делови се различито дизајнирају у скалду са потребама и локалним обичајима и традицијама. Класични материјали од који се кошуља може шивати су: памук, вуна, лан и разни синтетички материјали.

Рукави могу бити дуги или кратки у зависности од доба године када се носе. Такође и сам крој рукава зависи од примене

Оковратници могу бити различито дизајнирани. Најпознатији оковратник је са преклапањем на који се могу качити кравате или машне. Такође познат је тип Руска крагна[7] на којој није могуће додати кравату.

Тело кошуље најчешће бити широко, класично и уско. Често се за уске кошуље каже струкиране и оне се користе за свечане прилике. Широке кошуље се више користе када се нешто ради. По средини са предње стране постоји отвор који се закопчава по облачењу кошуље.

Манжетна је део кошуље непосредно уз шаку. На њој се најчешће налази дугме које се закопчава након облачења. Посттоје дуге и плитке манжетне са једним или више дугмића.

Додатни детаљи се постављају на кошуље са посебним захтевима. Најчешћи детаљ је џеп, али се могу наћи и разне траке, натписи и сл.

Наводи[уреди]

  1. ^ Barber, Elizabeth Wayland (1994). Women's Work. The first 20,000 Years, p.135.Norton & Company, New York. ISBN 0-393-31348-4
  2. ^ а б William L. Brown III, "Some Thoughts on Men's Shirts in America, 1750-1900", Thomas Publications, Gettysburg, PA 1999. ISBN 1-57747-048-6, p. 7
  3. ^ C. Willett and Phillis Cunnington, "The History of Underclothes", Dover Publications Inc., New York 1992. ISBN 0-486-27124-2 pp. 23-25
  4. ^ C. Willett and Phillis Cunnington, "The History of Underclothes", Dover Publications Inc., New York 1992. ISBN 0-486-27124-2 pp. 54
  5. ^ Etnografski muzej u Beogradu / nošnja /
  6. ^ Michel Pastoureau and Jody Gladding (translator), "The Devil's Cloth: A History of Stripes", Columbia University Press, New York 2001 ISBN 0-7434-5326-3, p. 65
  7. ^ Ruska kragna | KošuljeKošulje