Кључ (биологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Кључ у биологији представља табелу за одређивање врсте живих бића.

Детерминација[уреди]

Кључеви могу бити посебна дела или се налазити у склопу стручних књига или радова. Пратећи карактеристике врсте коју је потребно детерминисати, врши се избор између датих случаја који се увек дају алтернативно. Дакле један представља „тезу“, а други „антитезу“. Свака теза преко броја са десне стране води до нова два случаја, односно до нове „тезе“ и „антитезе“. На тај начин се стиже до одређене таксономске категорије, односно коначне детерминације (прво до фамилије преко кључева за одређивање фамилија, онда до рода преко кључева за одређивање родова, а онда и врсте преко кључева за одређивање врста, а могуће је одређивати и ниже категорије).[1]

Пример[уреди]

Јела
илустрација
илустрација
Систематика
царство: Plantae
раздео: Pinophyta
класа: Pinopsida
ред: Pinales
породица: Pinaceae
потпородица: Abietoideae
род: Abies
врста: A. alba
Биномијална номенклатура
Abies alba
Mill.
Екологија таксона

Кључ за одређивање фамилија реда Pinales

Биљке без шишарки. Семе је појединачно, обавијено меснатим омотачем. Taxaceae
Биљке са дрвенастим, кожастим или бобичастим шишаркама. 2
Листови су игличасти, пршљенасто распоређени или љуспасти, наспрамно распоређени. Шишарке су ситне, кожасте, дрвенасте или бобичасте и са мало љуспи. Cupresaceae
Иглице су распоређене спирално или у чуперцима. Шишарке су кожасте, дрвенасте са много љуспи. 3
Шишарке су дуже од своје ширине. Плодне и заштитне љуспе су јасно одвојене. Плодне љуспе су веће, носе по два семена заметка. Pinaceae
Шишарке су округласте. Фертилне и стерилне љуспе су углавном срасле, носе 2-9 семених заметака. Taxodiaceae

Кључ за одређивање потфамилија фамилије Pinaceae

Биљке без кратких изданака. Иглице су спирално распоређене. Abietoideae
Биљке са кратким и дугим изданцима. 2
Кратки изданци су 1-2 mm и у пазуху су одрвенелих, спирално распоређених љуспастих листића. у рукавцу кратког изданка су 2-5 иглица. Pinoideae
Кратки изданци су дуги око 5 mm, расту више година. на њима су иглице у чуперку до 40, а на дугим изданцима иглице су спирално распоређене. Laricoideae

Кључ за одређивање родова потфамилије Abietoideae

Зреле шишарке су усправне, осипају се. Abies
Зреле шишарке висе, не осипају се. 2
Покровне љуспе вире између плодних љуспи. Отисци иглица мало истакнути, овални. Pseudotsuga
Покровне љуспе не вире између плодних љуспи. Лисни отисци су на јастучастим израштајима коре. 3
Иглице су пљоснате, рашчешљане у два реда, имају танке петељке, дуге 8-15 mm. На врху су тупе, по ободу фино назубљене. Отисци иглица су полуокругласти. Шишарка дуга око 2,5 cm са кратком дршком. Tsuga
Иглице су четвороугласте или спљоштене, без јасних петељки. Ожиљак иглице је ромбичан. Picea

Кључ за одређивање врста рода Abies

Иглице на лицу без линија стома или само при врху са линијама стома. 3
Иглице на лицу са линијама стома до својих основа. 2
Иглице 8-15 mm, на све стране одстојеће, круте, скоро четвртасте, при бази упадљиво проширене. A. pinsapo
Иглице су дуге 45-65 mm, сабљасто савијене на горе, рашчешљане у два реда. A. concolor
Младе гране голе, све иглице су зашиљене. Пупољци су смоласти са тесно прилеглим љуспама. A. cephalonica
Младе гране су длакаве, пупољци без смола. 4
Младе гране су жутозелене, иглице нису рашчешљане, уперене су ка врху гране. A. nordmanniana
Младе гране су сиве или црвеномрке. Иглице су рашчешљане. A. alba

Карактеристике добрих кључева[уреди]

Описи треба да буду дијагностички (важе за све представнике једне групе и само за њих) и дискриминативни (одвајају једну групу од других), посебно када су у питању кључеви за врсте. Карактеристике које нису такве, не би требало да буду коришћене. Такође, не би требало користити негације. Описи који се користе треба да буду концизни и униформни где год је то могуће.

Примери литературе за детерминацију биљака[уреди]

Примери литературе која се најчешће користи за детерминацију биљака:

  • Domac, R. (1950): Flora za određivanje i upoznavawe bilja-Zagreb
  • Fiori, A. (1921): Iconographia Florae Italicae
  • Josifović, M. i grupa autora (1970-1980): Flora SR Srbije, I-X, SANU-Beograd
  • Stojanov, N. i Stefanov, B. (1923-1925): Flora na Blgaria, I i II, Sofija
  • Savulesku, T. (1953-1965): Flora Republicii Populare Romine, I-XI, Akadem. RPR
  • Boisser, E. (1867-1879): Flora Orientalis, I-V, Genevae et Basilae
  • Coste, H. (1901-1906): Flore de la France, I-III, Paris
  • Ilić, R, Cerović, O, Gajić M.R. (1972): Flora Košutnjaka, Beograd
  • Hayek, A. (1927-1933): Prodromus Florae peninsulae Balcanicae, I-VII, Dahlem bei Berlin
  • Hegi, G. (1906-1931): Illustrierte Flora von Mittel-Europa, I-VII, Wien
  • Horvatić, S. (1954): Ilustrirani bilinar-Zagreb
  • Jovanović, B. (1951): Priručnik za određivanje dendroflore- Coniferae-Salicaceae, Beograd

Извори[уреди]

  1. ^ Петковић, Б. Марин, П. & Божа, П. 1995. Практикум из систематике виших биљака. Наука. Београд.

Спољашње везе[уреди]