Лажна златача
| Лажна златача | |
|---|---|
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | X. trunctatus |
| Биномно име | |
| Xerocomellus trunctatus | |
Лажна златача (lat. Xerocomus trunctatus) је гљива из породице вргања (Boletaceae). Распрострањена је у умереном климатском појасу северне земљине полулопте. Расте углавном на кречњачком тлу уз храстове и то пре свега уз храст медунац (Quercus pubescens). Јавља од августа до почетка новембра. Микоризна је врста.
Опис плодног тела[уреди | уреди извор]
Плодно тело представља шешир пречника 3 до 10,5 cm маслинасто смеђе боје. Док је гљива млада шешир је јастучаст са спљоштеним теменом. Касније, старењем гљиве постаје таласаст и нераван толико да понекад постане тањирасто удубљен. Кожа је на рубу сува и брашнасто зрнасте порвшине од кратких и густих накупина ураслих влакана. Кожа често радијално распуца те се под њом указује кармин ружичасти танак слој меса. Месо је релативно танко, сунђерасто, а у близини стручка је жилаво и тврдо чисто беле боје. Цевчице равно прирасле често и низ дршку продужене посебно код старијих примерака. Дугачке су максимално 1 cm, а најшире су у средини. Жуте у природи, а недуго након брања постају тамнозелене. Дршка је ваљкаста, уздужно браздана, понекад вијугава и нешто ужа у основи него при шеширу. Висина дршке варира од 5 до 9 cm, а дебљина од 1 до 2,5 cm. У дну и на врху је жуте боје док је на средини посут ситним и бројним зрнцима црвене боје који му дају карактеристичну кармин црвену боју. Базална мицелија је у некој од нијанси сиве или светлосмеђе боје.[1]
Микроскопија[уреди | уреди извор]
Споре су издужено-елиптичне до цилиндрично-вретенасте, жућкасте са израженом супрахиларном депресијом. На врху са пукотином односно урезом. Димензије 11-18 × 4,5-6,5 μm. [1]
Отисак спора[уреди | уреди извор]
Отисак спора је загасите готово црне боје.
Јестивост[уреди | уреди извор]
Јестива врста и прилично укусна. У исхрани се користи само шешир (дршке се одбацују).
Сличне врсте[уреди | уреди извор]
Најсличнија врста јој је обична златача (Xerocomellus chrysenteron) од које се разликује према мицелијуму: наиме код обичне златаче је исти жуте боје, а код лажне је у питању нека нијанса сиве.
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Uzelac B. BGV Logic Beogad, 2009.
- Mushrooms. Phillips R. Macmillan London, 2006
- Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba.Flik M. Marso Beograd, 2010
- Atlas gljiva. Giuseppe P. Prosvejta Zagreb, 1997