Легати у култури Београда су поклони и заоставштине у облику историјско уметничких предмета новца или друге имовине коју су тестаментом остављала одређена лица бројним установама у Београду на чување или употребу. Од настанка српске државе крајем 12. века до данас непрекидно је постојао веома различит облик и намена матерљалних и културних задужбина - легата. Њихов развоја схватамо не само као акт доброчинства према сопственом народу већ у исто време - и сведочанства о друштвеном и политичком присуству дародаваца, као очигледан показатељ њиховог личног афинитета и уметничког схватања. Полазећи од ових начела, легати у Београду настали су као саставни део задужбинарске традиције српске народа, нарочито током 19. века, када су легати били незаобилазан чинилац утемељења и развоја српске културе у тек новооснованој држави након вишевековног ропства под Османлијама. У 20. веку овај вид културног доброчинство не само да се наставио, већ се све више ширио тако да су нпр. 1983. године у Београду основане посебне збирке на основу око 150 легата.
Нажалост установа легата у Београду већ неколико деценија, након распада СФР Југославије, суочавају са истоветним проблемима, који су због великих материјални трошкова њиховог чувања и одржавања без правог и очекиваног ефекта, у српској култури, на коју као и на одрживост легата утиче економсо стање у Србији. Тако данас велики број легата чији су предмети смештени у депое, у којима остају непознати или недоступни широј културној јавности.
У 19. веку како у Србији, тако и у областима у којима живе избегли Срби, настао је нов полет друштвеног и културног развоја. Саставни део просветне историје и новог грађанског друштва чине и нове врсте донаторства и доброчинства, према домовини. Готове све просветне и образовне установе током овог века биле су осниване од добровољних прилога појединаца који су их потом непрекидно помагали и оснивали нове.
Тако су се развијали и легати у Београду, који су имали двоструку културну функцију. С једне стране они су били израз индивидуалне културне свести, којом је легаторство употпуњавало оно што се подразумева под културним бићем једног народа. С друге стране, легаторство је на особен начина потврђивало љубав и бригу појединаца за културна и уметничка остварења заједнице која су на неки начин изостала у надлежним установама.
Зачет с краја 19 века, у 20 веку овај вид културног доброчинства у Београду ширио се, тако да је 1983. године Београду било око 150 легата.
Захваљујући легатима Београд и Србија обогатиле су своје музејске колекције, библиотеке и архивске фондове који су тиме постали значајни чинилац за културну историју али и за проучавање индивидуалног стваралаштва.
Разлика између легата и поклона у даривању културног добра[уреди | уреди извор]
Према правној дефиницији легат и поклон нису истозначни појмови;
Легат
„
Легат — Legut (лат.legatum)) је заоставштина новца или друге имовине која се тестаментом оставља одређеном лицу или установи на чување или употребу. Под легатом се најчешће подразумева даривање историјско-уметничких предмета одговарајућој установи културе (у Београду је нпр. после 1945. било уобичајене да се легати предају и Скупштина града Београда).[1]
”
Легатом се успоставља уговорни однос између легатора и примаоца, при чему може да се користи и тестамент као документ за заснивање уговора. Правна основа за оснивање легата је Закон о наслеђивању.
Поклон
„
Поклон је даривање културног добра по основу облигационог права. Дародавац уступа установи културе или Граду предмете од културне или уметниека вредности, без неке надокнаде или услова.
Дародавци су биле личности најразличитијег друштвеног статуса: поред министара и академика, то су и књижари, лекари и апотекари, дипломате, трговци и индустријалци, судије и адвокати, чиновници - чак и сељаци.
Легати су били намењени у најразличитијеи сврхе: од оних ко је су се имале употребити за научне и културно-уметничке сврхе до фонда за издржавање ђака и студената, или награђивање племенитости, за помоћ и негу болесника или удомљавање девојака. Тако је нпр. пред Други светски рат, у Српском краљевској академији постојало је 17 фондова и 65 задужбина.[2]
Легати у култури Београда су различити по концепцији, али су по садржају важни као културолошко, социолошко, психолошко, економско и финансијско сведочанство периода у којима су настајали.
Према врсти, односно садржају легати који су даривани Београду су по својој суштини културна добра, која у зависности од физичких, уметничких, културних и историјских својстава могу бити покретна и непокретна:
Покретна културна добра
Под покретним легатима подразумевају се уметничко-историјска дела, архивска грађа, филмска града и стара и ретка књига, или појединачни предмети, група предмета и / или збирка која поседује уметницку, научну, културну, историјску и неку другу вредност на локалном, националном или универзалном нивоу.
„
Уметничко дело и историјски предмет, тј. уметничко-историјско дело је предмет или група предмета која имају посебан значај за упознавање историјског, културног, научног и техничког развоја, без обзира на то када и где су настали и да ли се налазе у установама заштите или изван њих, као и документациони материјал уз те предмете. Архивску грађу чине изворни и репродуковани писани, цртани, компјутеризовани, штампани, фотографисани, филмовани или на други начин забележени документарни материјали од посебног значаја за науку или културу, без обзира на то кад и где је настао и да ли се налази у установама заштите или ван њих.
”
Непокретна културна добра
Под непокретним легатима подразумевају се споменици културе, просторно културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места која су од посебног уметничког, културног, научног или историјског значаја на локалном, националном или унивезални нивоу.
Као оснивачи легата у Београду јављају се грађани и породице.
Међу појединцима легатори су пасионирани анонимни колекционари културних добара и вредности, али легатори су и истакнути уметници (међу којима је у Београду највише ликовних уметника).
Породични легатори су наследници породичног културног добра, који су стечекли богатство и са њим отварају легате, или су то уметничке породице које уметнички опус својих предака остављају као легат.
Урош Предић, Јован Цвијић, из легата САНУИво Андрић у свом дому у Београду који је претворен у легат - Спомен-музеј Иве АндрићаДео легата Оље Ивањицки изложен у Историјском музеју Србије (2017)
По месту чувања, легати у Београдумогу се могу разграничити на:
Легати у институцијама заштите (музејима, библиотекама, архивима)
Легате смештене по вољи легатора у куће или станове (галерије, спомен-збирке).
Урош Предић, „Сироче на мајчином гробу”, из Легат Михајла Пупина Народном музејуСлика Добрица Милутиновић, из његовог Легата у Музеју позоришне уметности
Легат Олге ЈеврићЛегат Олге Јеврић, чији главни део чини, осим неколико раних портрета и неколико радова из познијих фаза стваралаштва, скулптуре са прве самосталне изложбе Олге Јеврић одржане у галерији УЛУС-а на Теразијама у Београду 1957. године.
Легат Миленка Шабрана, чини репрезентативни избор од 35 сликарских дела овог аутора, од којих је највећи број израђен у техници уља на платну и пастела на хартији, као и колекција дела његових пријатеља и савременика, и избор дела примењене уметности. У колекцији од 18 сликарских и вајарских дела Шербанових пријатеља и савременика налазе се дела Надежде Петровић, Зоре Петровић, Петра Лубарде, Мила Милуновића, Стојана Аралице, Марка Челебоновића, Милана Коњовића, Ивана Табаковића, Недељка Гвозденовића, Ивана Радовића, Пеђе Милосављевића, Миливоја Николајевића , Крста Хегедушића, Петра Добровића, Сретена Стојановића и Михаила Томића.
Атеље Петра Лубарде
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”[уреди | уреди извор]
У фондовима Универзитске библиотеке „Светозар Марковић” у Београду, налази се 24 легата са 52.581 сигнатура
Ову збиру ччине уметниека предмети и модеран намештај из 18 и 19 века. Збирка је делом у својини Леле Флегл, а делом (123 предмета) у својини скупшитине града.
