Монтевидејска конвенција

Из Википедије, слободне енциклопедије

Монтевидејска конвенција један је од ретких међународних докумената са списком потребних атрибута који дефинишу особине државе по међународном јавном праву. Докуменат је потписан 1933. године у Монтевидеу. Лига народа га је ратификовала почетком 1936. године.[1]

Међународна заједница још увек није постигла консензус о механизмима међународног правног признања.

Конвенција[уреди]

У XIX веку се сматрало да је суверена држава она која има политички значај и статус заснован на "прописима које користи као обичајно право“. Међутим, ова доктрина је веома нејасна и неизвесна, јер су критеријуми "политичког признања" од зараћених страна могла да се третирају на своју руку.

Ово питање је актуелизовано у ХХ веку са признавањем правних субјективитета држава, када је међународни правни систем, досегао такав редослед догађаја. Заиста, од почетка 1919. године дошло је до формирања глобалних конференција као што је Лига народа, а организатори су морали да воде рачуна о томе ко треба да буде позван на такве конференције и ко може постати члан Лиге.

Критеријуми[уреди]

Исход Форума у Монтевидеу био је усвајање Завршне Конвенције, која је дала правну дефиницију државе, а која укључује четири критеријума суверене државе:

  • стално становништво
  • дефинисана територија
  • сопствена влада
  • способност да уђе у односе са другим државама [2]

Влада суверене државе држи правну власт над свом тамошњом имовином. Такође се уобичајено подразумева да држава није подређена неком, или субјект неке друге државе и организације.[3]

Извори[уреди]

  1. ^ League of Nations Treaty Series, vol. 165, pp. 20-43.
  2. ^ Shaw, Malcolm Natෟhan (2003). International law. Cambridge University Press. стр. 178. „Article 1 of the Montevideo Convention on Rights and Duties of States, 1933 lays down the most widely accepted formulation of the criteria of statehood in international law. It note that the state as an international person should possess the following qualifications: '(a) a permanent population; (b) a defined territory; (c) government; and (d) capacity to enter into relations with other states'“ 
    Jasentuliyana, Nandasiri, ed. (1995). Perspectives on international law. Kluwer Law International. стр. 20. „So far as States are concerned, the traditional definitions provided for in the Montevideo Convention remain generally accepted.“ 
  3. ^ Wheaton, Henry (1836). Elements of international law: with a sketch of the history of the science. Carey, Lea & Blanchard. стр. 51. „A sovereign state is generally defined to be any nation or people, whatever may be the form of its internal constitution, which governs itself independently of foreign powers.“ 
    „sovereign“, The American Heritage Dictionary of the English Language (Houghton Mifflin Company), 2004, приступљено 21. 2. 2010., „adj. 1. Self-governing; independent: a sovereign state.“ 
    „sovereign“, The New Oxford American Dictionary (Oxford: Oxford University Press), ISBN 0-19-517077-6, „adjective ... [ attrib.] (of a nation or state) fully independent and determining its own affairs: a sovereign, democratic republic.“ 

Литература[уреди]

  • Jasentuliyana, Nandasiri, ed. (1995). Perspectives on international law. Kluwer Law International. стр. 20. 
  • Shaw, Malcolm Natෟhan (2003). International law. Cambridge University Press. стр. 178. 
  • Wheaton, Henry (1836). Elements of international law: with a sketch of the history of the science. Carey, Lea & Blanchard. стр. 51.