Нето губитак пословања
Према Америчком савезном закону о порезу на доходак, нето губитак пословања се јавља када одређени порески одбитни расходи премашују опорезиве приходе за пореску годину [1]. Ако се порески обвезник опорезује током профитабилних периода, без примања пореских олакшица (нпр. повраћаја) током периода нето губитака пословања, резултат је неуравнотежено пореско оптерећење.[2] Сходно томе, у неким ситуацијама, Конгрес Сједињених Америчких Држава дозвољава пореским обвезницима да користе губитке у једној години како би компензовали добитак других година.
Рачунање нето губиткa пословања[уреди | уреди извор]
Износ нето губитка пословања је износ губитка из текуће године, који се може пренети на претходне пореске године или пренети на наредне године.
Појединци[уреди | уреди извор]
Износ нето губитка пословања је пословни губитак пореског обвезника. Следеће ставке се искључују приликом рачунања износа нето губитка пословања:
- било који одбитак за лична изузећа
- нето губитак капитала (губитак капитала виши од добитка капитала); нето добици капитала су укључени
- непословни одбици који су виши од прихода од непословних доходака; нето непословни доходак је укључен
Осим тога, износ нето губитка пословања искључује друге делатности као што су:
- члан 1202, искључивање добити од продаје или размене квалификованих малих предузећа
- нето оперативни губитак од осталих пореских година
- одбитак домаће производне делатности [3]
Корпорација[уреди | уреди извор]
За предузећа, нето губитак пословања је вишак дозвољених одбитака у односу на бруто приход са следећим прилагођавањима:
- нема одбитка нето губитка пословања
- нема члана 199, одбитак домаћих производних активности
- дивиденде - примљени одбици за примљене дивиденде се израчунавају без обзира на ограничење из члана 246 (б)
- исплаћене дивиденде се израчунавају без обзира на ограничење према члану 247 (а) (1) (Б)[4]
Механизми преноса губитака[уреди | уреди извор]
Генерално, нето губитак пословања се мора вратити у две пореске године пре године нето губитка пословања. На пример, порески губитак од 2015. године мора бити пренет у 2013. или 2014. годину. Сваки преостали износ може се преносити и до 20 година. Порески обвезник може да одустане од преношења у претходне године и да стога пренесе све губитке у наредне године. Када истекне 20-годишњи период преноса, порески обвезник не може одбити било који део преосталог нето губитка пословања.
Период преноса одређених нето губитака пословања је већи од 2 године:
- Трогодишњи период преноса
- губитак од жртве или крађе
- газдинства или губици малих предузећа који су повезани са федерално проглашеном несрећом
- квалификовани губици малих предузећа
- Петогодишњи период преноса
- губици газдинства
- квалификовани губици од несрећа (само предузећа)
- Десетогодишњи период преноса
- губици везани за рекламације производа
- разградња нуклеарне електране - (само предузећа)
- губици везани за рекултивацију земљишта и демонтажу платформи за бушење
- губици везани за загађивање животне средине и плаћања везана за акт о компензацији радницима [5]
- „Qualified Gulf Opportunity Zone“ губици (само предузећа)
Ако предузеће има трансакцију која смањује вредност капитала предузећа, може се применити другачији период преноса.
Члан 1211 америчког Закона о опоравку и реинвестирању из 2009. повећао је период преноса за мала предузећа. За нето губитке пословања настале у 2008. години, период преноса је повећан на 5 година. [6] [7]
Финансијско извештавање[уреди | уреди извор]
У складу са US GAAP, износ нето губитака пословања расположивих за наредне године је приказан у напоменама финансијских извештаја. На пример, Kinross Gold компанија је пријавила 893 милиона долара нето губитка пословања за пренос на 31. децембар 2014. године у вези са својим ћеркама предузећима на Барбадосу. [8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Kieso, Weygandt J.; Warfield, Terry D. (2006). Fundamentals of Intermediate Accounting. John Wiley & Sons. стр. 699. ISBN 978-0-471-75272-1.
- ^ Donaldson, Samual A. Federal Income Taxation of Individuals: Cases, Problems and Materials, Thomson West, 2 ed. 2007. ISBN 978-0-314-17597-7. стр. 301.
- ^ „Publication 536, Net Operating Losses (NOLs) for Individuals, Estates, and Trusts”. IRS.gov (на језику: енглески). Internal Revenue Service. Приступљено 13. 10. 2016.
- ^ „Instructions for Form 1139” (PDF). www.irs.gov (на језику: енглески). Internal Revenue Service. стр. 2. Приступљено 13. 10. 2016.
- ^ „Publication 536”. IRS.gov (на језику: енглески). Internal Revenue Service. Приступљено 13. 10. 2016.
- ^ See generally 26 U.S.C. § 172
- ^ „Business Provisions of the American Recovery and Reinvestment Act of 2009 (ARRA)”. www.IRS.gov (на језику: енглески). Internal Revenue Service. мај 2009. Архивирано из оригинала 14. 12. 2016. г. Приступљено 13. 10. 2016.
- ^ „2014 Kinross Gold Annual Report” (PDF) (на језику: енглески). Kinross Gold. стр. FS 52. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 03. 2016. г. Приступљено 13. 10. 2016.
Литература[уреди | уреди извор]
- Kieso, Weygandt J.; Warfield, Terry D. (2006). Fundamentals of Intermediate Accounting. John Wiley & Sons. стр. 699. ISBN 978-0-471-75272-1.