Новиград
| Новиград |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Истарска |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 2.622 |
| Положај | |
| Координате | |
 Новиград
Новиград на мапи Хрватске
|
|
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Антео Милос |
| Поштански код | 52466 Новиград |
Новиград (итал. Cittanova d'Istria) је град у Хрватској, у Истарској жупанији.
Новиград је у прошлости био рибарски град, али у последње време у граду све више почиње да се развија туризам.
Садржај |
Географија[уреди]
Налази се на западној обали Истарског полуострва, између Умага и Пореча. Удаљен је 25 километара од границе са Словенијом. По 15-ак километара је удаљен је од оближњих градских центара - Пореча, Умага и Буја. Град се простире на површини од 27 км²
Историја[уреди]
Подручје данашњег Новиграда било је насељено већ у античка времена, о чему сведоче бројни споменици и археолошки локалитети. У писаним документима Новиград се спомиње као Neapolis у 7. веку, односно као Civitas Nova у IX веку.
Новиград је, због свога положаја на малом полуострву и због свог плодног природног залеђа имао бурну прошлост. Своју ренесансу град доживљава од VIII. до IX века када као седиште франачког кнеза Ивана постаје полазиштем продируће феудализације. Због честих ратова и заразних болести, град је од XVI-XVII. доживео стагнацију и скоро је сасвим опустео.
Град је пролазио кроз периоде византске (VI-VII века), франачке (VIII-IX века), немачке (X-XIII века), млетачке (1270.-1797.), наполеонове (1805.-1813.), аустроугарске (1814.-1918.) и италијанске (1918.-1943.) управе.
Становништво[уреди]
Град Новиград[уреди]
На попису становништва из 2011. године, Град Новиград је имао 4.345 становника, од чега у самом Новиграду 2.622.
Према попису становништва из 2001. године у граду Новиграду живела су 4.002 становника[1] који су живели у 1.060 породичних домаћинстава.[2]
Кретање броја становника по пописима 1857—2001.[3]
| година пописа | 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. |
| бр. становника | 1.303 | 1.404 | 1.562 | 1.740 | 2.012 | 2.275 | 2.221 | 2.443 | 2.313 | 1.743 | 2.094 | 2.398 | 2.619 | 3.270 |
4.002 |
Напомена:Настао из старе општине Бује. До 1991. део података је садржан у граду Умагу.
Новиград (насељено место)[уреди]
Према последњем попису становништва из 2001. године у насељеном месту Новиград живео је 2.629 становника, који су живели у 684 породична домаћинства.
Број становника по пописима[уреди]
| година пописа | 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. |
| бр. становника | 1.303 | 1.404 | 1.277 | 1.372 | 1.520 | 1.645 | 2.221 | 1.502 | 1.476 | 1.115 | 1.393 | 1.710 | 1.930 | 2.522 | 2.629 |
Напомена:У 1857., 1869. и 1921. садржи податке за насеља Бужинија и Дајла, а од 1857. до 1880. и у 1921. за насеље Антенал. У 1931. део података је садржан у насељу Бужинија. У 1880. и 1890. садржи део података за насеље Дајла.
| Националност | број становника | проценат |
|---|---|---|
| Хрвати | 2.796 | 69,87 % |
| Италијани | 511 | 12,77 % |
| Албанци | 123 | 3,07 % |
| Срби | 81 | 2,02 % |
| Словенци | 75 | 1,87 % |
| Турци | 23 | 0,57 % |
| Бошњаци | 12 | 0,30 % |
Попис 1991.[уреди]
На попису становништва 1991. године, насељено место Новиград је имало 2.522 становника, следећег националног састава:
| Попис 1991. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 1,302 | 51,62% | ||
| Италијани | 371 | 14,71% | ||
| Срби | 105 | 4,16% | ||
| Словенци | 69 | 2,73% | ||
| Албанци | 66 | 2,61% | ||
| Југословени | 54 | 2,14% | ||
| Муслимани | 19 | 0,75% | ||
| Турци | 15 | 0,59% | ||
| Црногорци | 9 | 0,35% | ||
| Мађари | 7 | 0,27% | ||
| Словаци | 4 | 0,15% | ||
| Бугари | 3 | 0,11% | ||
| Македонци | 3 | 0,11% | ||
| Немци | 2 | 0,07% | ||
| Чеси | 2 | 0,07% | ||
| Аустријанци | 1 | 0,03% | ||
| Пољаци | 1 | 0,03% | ||
| Руси | 1 | 0,03% | ||
| неопредељени | 65 | 2,57% | ||
| регион. опр. | 377 | 14,94% | ||
| непознато | 46 | 1,82% | ||
| укупно: 2.522 | ||||
Привреда[уреди]
Новиград је у прошлости био познат као рибарски град. 60-их година прошлог века град се окреће индустријском развоју. Велики се број људи почео запошљавати у текстилној индустрији и оближњем каменолому, а касније и у пољопривреди, нарочито у виноградарству и маслинарству. 70-их година прошлога века град се нагло окреће туризму. Туризам је и данас, уз рибарство, текстилну индустрију те пољопривреду најважнија привредна града.
Извори[уреди]
- ^ „Popis stanovništva 2001. Stanovništvo po naseljima, www.dzs.hr“. Dzs.hr Приступљено 30. 3. 2012.
- ^ „Kućanstva prema obiteljskom sastavu i obiteljska kućanstva prema broju članova, Popis 2001., www.dzs.hr“. Dzs.hr Приступљено 30. 3. 2012.
- ^ „Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857-2001, www.dzs.hr“. Dzs.hr Приступљено 30. 3. 2012.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
- Званична страница града ((hr))
|
|||||||
|
|||||||||||||
