Новиград

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Новиград (вишезначна одредница).
Новиград

Novigrad.JPG
Новиград

Грб
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Истарска
Становништво
Становништво (2011) 2.622
Географске карактеристике
Координате 45°18′56″N 13°33′43″E / 45.31565705960599, 13.56194710010085
Новиград на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Новиград
Новиград на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Антео Милос
Поштански код 52466 Новиград

Новиград (итал. Cittanova d'Istria) је град у Хрватској, у Истарској жупанији.

Новиград је у прошлости био рибарски град, али у последње време у граду све више почиње да се развија туризам.

Географија[уреди]

Налази се на западној обали Истарског полуострва, између Умага и Пореча. Удаљен је 25 километара од границе са Словенијом. По 15-ак километара је удаљен је од оближњих градских центара - Пореча, Умага и Буја. Град се простире на површини од 27 км²

Историја[уреди]

Подручје данашњег Новиграда било је насељено већ у античка времена, о чему сведоче бројни споменици и археолошки локалитети. У писаним документима Новиград се спомиње као Neapolis у 7. веку, односно као Civitas Nova у IX веку.

Новиград је, због свога положаја на малом полуострву и због свог плодног природног залеђа имао бурну прошлост. Своју ренесансу град доживљава од VIII. до IX века када као седиште франачког кнеза Ивана постаје полазиштем продируће феудализације. Због честих ратова и заразних болести, град је од XVI-XVII. доживео стагнацију и скоро је сасвим опустео.

Град је пролазио кроз периоде византске (VI-VII века), франачке (VIII-IX века), немачке (X-XIII века), млетачке (12701797.), наполеонове (18051813.), аустроугарске (18141918.) и италијанске (19181943.) управе.

Становништво[уреди]

Град Новиград[уреди]

На попису становништва из 2011. године, Град Новиград је имао 4.345 становника, од чега у самом Новиграду 2.622.

Према попису становништва из 2001. године у граду Новиграду живела су 4.002 становника[1] који су живели у 1.060 породичних домаћинстава.[2]

Кретање броја становника по пописима 18572001.[3]

година пописа 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001.
бр. становника 1.303 1.404 1.562 1.740 2.012 2.275 2.221 2.443 2.313 1.743 2.094 2.398 2.619 3.270

4.002

Напомена:Настао из старе општине Бује. До 1991. део података је садржан у граду Умагу.

Новиград (насељено место)[уреди]

Према последњем попису становништва из 2001. године у насељеном месту Новиград живео је 2.629 становника, који су живели у 684 породична домаћинства.

Број становника по пописима[уреди]

година пописа 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001.
бр. становника 1.303 1.404 1.277 1.372 1.520 1.645 2.221 1.502 1.476 1.115 1.393 1.710 1.930 2.522 2.629

Напомена:У 1857., 1869. и 1921. садржи податке за насеља Бужинија и Дајла, а од 1857. до 1880. и у 1921. за насеље Антенал. У 1931. део података је садржан у насељу Бужинија. У 1880. и 1890. садржи део података за насеље Дајла.


Национални састав
Националност број становника проценат
Хрвати 2.796 69,87 %
Италијани 511 12,77 %
Албанци 123 3,07 %
Срби 81 2,02 %
Словенци 75 1,87 %
Турци 23 0,57 %
Бошњаци 12 0,30 %

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Новиград је имало 2.522 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
1,302 51,62%
Италијани
  
371 14,71%
Срби
  
105 4,16%
Словенци
  
69 2,73%
Албанци
  
66 2,61%
Југословени
  
54 2,14%
Муслимани
  
19 0,75%
Турци
  
15 0,59%
Црногорци
  
9 0,35%
Мађари
  
7 0,27%
Словаци
  
4 0,15%
Бугари
  
3 0,11%
Македонци
  
3 0,11%
Немци
  
2 0,07%
Чеси
  
2 0,07%
Аустријанци
  
1 0,03%
Пољаци
  
1 0,03%
Руси
  
1 0,03%
неопредељени
  
65 2,57%
регион. опр.
  
377 14,94%
непознато
  
46 1,82%
укупно: 2.522

Привреда[уреди]

Новиград је у прошлости био познат као рибарски град. 60-их година прошлог века град се окреће индустријском развоју. Велики се број људи почео запошљавати у текстилној индустрији и оближњем каменолому, а касније и у пољопривреди, нарочито у виноградарству и маслинарству. 70-их година прошлога века град се нагло окреће туризму. Туризам је и данас, уз рибарство, текстилну индустрију те пољопривреду најважнија привредна града.

Извори[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Новиград