Планирање

Из Википедије, слободне енциклопедије

Планирање представља, као процес, менаџерску функцију којом се одређују циљеви текућег пословања и развоја организације, затим предвиђање и дефинисање будућих задатака, као и услова у којима тизадаци треба да се извршавају а циљеви остварују. Оно представља основу за обављање других менаџерских активности: организовања, вођења и контроле.

Планови, у зависности од времена које обухватају деле се на:

1. Дугорочни-имају стратегијски карактер и праве се по правилу за рок од 10 година.

2. Средњерочни-Праве се по правилу за рок од 5 година.

3. Краткорочни- засновани су на буџету а праве се на период од годину дана, месец дана или три месеца.

Врсте планирања[уреди]

На основу тога да ли се односи на дугорочне или краткорочне циљеве, планирање може бити:

  • Стратегијско:представља утврђивање стратегијских планова, односно планова за реализацију општих циљева организације, који ће се остварити кроз неколико година или деценија у будућности. Они су доста општи, без много конкретних детаља. Стратегијским планирањем бави се топ менаџмент.
Процес стратегијског планирања обухвата пет фаза:
1. Анализа окружења
2. Дефинисање мисије и визије
3. Развој општих циљева
4. Креирање стратегије имплементације
5. Алокација ресурса неопходних за остварење циљева компаније
  • Оперативно:представља утврђивање планова који садрже детаље за реализацију или примену стратегијских планова током свакодневног пословања. Углавном се праве за период од годину дана и концентрисани су на конкретну делатност организације. Оперативно планирање детерминисано је низом дугорочних трајних планова. Ти планови обухватају: процедуре, политику и правила потребна за стварање оператвних планова и буџета. За разлику од дугорочних, једнократни појединачни планови и буџети праве се за специфични оперативни период, нпр. годину дана. У њих спадају:
  1. Буџети
  2. Програми
  3. Пројекти

Спољашње везе[уреди]