Радио-примопредајник
Из Википедије, слободне енциклопедије
Радио-примопредајник је електронски уређај који се састоји од радио-предајника и радио-пријемника. Обично је излазне снаге испод 100 W, а примјењује се за комуникације преко радио-таласа.
Кориштење одвојених радио-предајника и пријемника на једном мјесту се показало непрактичним већ почетком 20. вијека, па се пришло изради комбинованих уређаја у виду радио-примопредајника.
По конструкцији могу се подијелити на интегрисане и неинтегрисане. Интегрисани имају поједина кола заједничка за пријемник и предајник, и налазе се у једној кутији. Неинтегрисани имају посебне блокове пријемника и предајника, повезане у заједничко кућиште, а израђују се тако да отказ једнога не утиче на рад другога.
Види још [уреди]
Литература [уреди]
- „Војна енциклопедија“. Војна енциклопедија. Седми том. Београд: Војноиздавачки завод. 1974. pp. страна 651.
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Радио-примопредајник