Разговор:Велика Мађарска (иредентизам)/Архива 3

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 2 Архива 3 Архива 4

Период од 1867 до 1920

Мађарска администрација је у већини крајева опстала све до Тријанонског мира, иако је морала да сарађује са српском, румунском и чехословачком војском, тако да период од 1867. до 1920. може да се сагледава као једна целина. Уз то, ми немамо довољно материјала да издвојимо посебан одељак Распад Аустроугарске. Треба проучити Винавера, који је то најбоље приказао.--Нимча (o͜o) (разговор) 12:55, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Dokle će te se svađati? --Kolega2357 Razgovor 12:57, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Докле ћеш ти мене да оговараш преко имејла?--Нимча (o͜o) (разговор) 13:02, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Ма којих крајева? У Банату, Бачкој и Барањи је формирана локална влада (Народна управа) која је потпуно заменила ранију угарску администрацију. Чиновници који нису хтели да положе заклетву на верност Народној управи су били отпуштани с посла. Мађари су се чак жалили српској војсци да их заштити од Народне управе. Толико о "мађарској администрацији". Угарска је пропала 1918. и након те године више није контролисала Војводину, Словачку и део Трансилваније. Ево мапе која показује шта је Мађарска контролисала 1919. године: https://libcom.org/library/hungarian-soviet-republic-1919-forgotten-revolution-alan-woods Поред тога, Мађари су 1918. прогласили потпуно нову државу, Мађарску демократску републику, која је сама тврдила да она није исто што и бивша Краљевина Угарска. Касније је проглашена и Мађарска совјетска република. Обе су биле потпуно непризнате од стране тадашње међународне заједнице. PANONIAN (разговор) 14:57, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Народна управа није свуда одмах замењена. У Темишвару је нпр. силом инсталирана. Ниси читао Вука Винавера. Жао ми је.--Нимча (o͜o) (разговор) 15:19, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Шта ти значи "одмах"? Наравно да је тај процес промене власти у Војводини трајао месец-два, али је до 1919. године био потпуно завршен (а то је било више од годину дана пре Тријанонског споразума). Поред тога, то наводно "двовлашће" се огледало само у томе да су поједини локални чиновници једно краће време добијали плату и из Мађарске, али они нису уопште представљали мађарску власт на тим подручјима, пре су били нешто као данашњи полицајци Срби у полицији Косова. Ипак, као што рекох, они су углавном отпуштени. Што се тиче Винавера, било би лепо да га цитираш и да напишеш шта он конкретно тврди. PANONIAN (разговор) 15:37, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Па када би ти престао да ми враћаш измене и понављаш шта сам већ написао, било би, да, лепо.--Нимча (o͜o) (разговор) 15:41, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Не бриши референцирани садржај. Винавер помиње румунске социјалисте који су у Будимпешти (дакле, под покровитељством мађарске владе) гласали за независност Ердеља и Баната. Твој је проблем што ти то не желиш да прихватиш.--Нимча (o͜o) (разговор) 15:45, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Ја сам већ рекао шта мислим о томе и изражавам сумњу да су они били етнички Румуни. Ако хоћеш да то буде у чланку онда наведи имена тих социјалиста, наведи колико их је било, одакле су они били и кога су они представљали. Без тога, та реченица је потпуно пристрасна и наводи читаоце на лажан закључак да су трансилвански Румуни били против "румунске окупације Трансилваније", што једноставно није истина. PANONIAN (разговор) 15:49, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Evo čitaj o tim rumunskim socijalistima ovde: http://mek.oszk.hu/03400/03407/html/438.html

"By this act, the political union of Romanians was consummated. However, the form taken by unification provoked a deep division in the ranks of progressive Romanians. For a few years, middle class leftists were totally absorbed by the unexpected realization of their dreams of a Greater Romania. Right-wing social democrats expected that national unification would strengthen their party and serve to integrate the working class into Romanian political life. However, the party's left wing — which was marked by a growing estrangement between centrists and leftists — had always deplored the close cooperation between right-wing social democrats and nationalists. In December 1918, it founded an 'internationalist faction of Romanian socialists' and began to engage in political agitation among Romanian workers, in peripheral areas of the Great Plain, and also at Csepel, Tatabánya, and Pilisvörösvár. The left wingers convened a meeting of the 'internationalist Romanian socialists of Austria, Hungary, and Transylvania' on 31 December, at Budapest. The fifty-four delegates, who represented diverse factions, condemned the right-wing socialists for participating in the {3-778.} Governing Council. According to a newspaper report, the congress 'protested against the Gyulafehérvár resolution on union with the Romanian kingdom, for it was passed not by the authentic representatives of the people, but by a group of burghers from Arad. Hewing to the principle of national self-determination, the Romanian social democrats in Hungary and Transylvania request and demand that the Romanians of Hungary, Transylvania, and the Banat be granted independence and the right to establish an separate state. The congress resolved that this state should be established on the basis of a plebiscite among all the nationalities in these territories.'[38]"

Nema tu nikakvog izjašnjavanja protiv "rumunske okupacije". Oni jedino tvrde da rezoluciju iz Alba Julije nisu doneli autentični predstavnici naroda i zalažu se za nezavisnost Rumuna sa tog područja. Po čemu je to, sada, povezano sa velikomađarskom idejom? PANONIAN (разговор) 16:08, 13. март 2014. (CET)[одговори]

U pocetku su teritorije koje su zaposele srpske, rumunske i cehoslovacke trupe imale status okupiranih podrucja. Citaj Vinavera.

Ne brate, bili su rumunski Madjari. Haha! Inace, ako nisi dosad skontao, socijalisti su uvek imali drugaciji stav od burzoaskih politicara.--Нимча (o͜o) (разговор) 16:11, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Bravo genije, dao si mi odluke skuptstine u Djulafehervaru (Alba Juliji). Skupstina o kojoj mi govorimo bila je u Budimpesti.--Нимча (o͜o) (разговор) 16:13, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Очигледно ти је једини циљ овде да мене зезаш. Сада прочитај део тог теста детаљно: "The left wingers convened a meeting of the 'internationalist Romanian socialists of Austria, Hungary, and Transylvania' on 31 December, at Budapest. The fifty-four delegates, who represented diverse factions, condemned the right-wing socialists for participating in the {3-778.} Governing Council. According to a newspaper report, the congress 'protested against the Gyulafehérvár resolution on union with the Romanian kingdom, for it was passed not by the authentic representatives of the people, but by a group of burghers from Arad. Hewing to the principle of national self-determination, the Romanian social democrats in Hungary and Transylvania request and demand that the Romanians of Hungary, Transylvania, and the Banat be granted independence and the right to establish an separate state. The congress resolved that this state should be established on the basis of a plebiscite among all the nationalities in these territories.'[38]" PANONIAN (разговор) 16:16, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Pa sta tebi nije jasno? Protestovali protiv odluka skupstine u Alba Juliji za pripajanje Transilvanije Rumuniji. Ti samo potvrdjujes da sam ja u pravu. O covece, ne vidis koliko sam sebe zakopavas. Jos si boldovao tu receni da je mogu videti. Hahaha! Prosto ne mogu da verujem kako neko moze sebe da dezavuise. Dao si sebi autogol: the congress protested against the Gyulafehérvár resolution on union with the Romanian kingdom. Sta zelis time da mi kazes? Da sam u pravu?--2001:4170:2000:1:21A:64FF:FECA:D930 (разговор) 16:41, 13. март 2014. (CET)[одговори]

The congress resolved that this state should be established on the basis of a plebiscite among all the nationalities in these territories. Pod narodnostima se ocigledno misli i na Madjare. Na skupstini u Alba Juliji sumnjam da su uzimali u obzir Madjare.--2001:4170:2000:1:21A:64FF:FECA:D930 (разговор) 16:44, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Samim tim sto je odrzana u Budimpesti dovoljno govori njen karakter - promadjarski. Samim tim sto je Vinaver pominje u kontekstu madjarske borbe za Banat dovoljno govori koliko je relevantna za ovu temu - velikodrzavna madjarska politika. Ajde sad lepo vrati moju izmenu i izvini mi se.--2001:4170:2000:1:21A:64FF:FECA:D930 (разговор) 16:46, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Uz to, ja nigde nisam napisao da su transilvanski Rumuni bili protiv pripajanja Transilvanije Rumuniji. To si mi ti pripisao. Ja govorim o rumunskim socijalistima u Budimpesti, a ne o transilvanskim Rumunima.--2001:4170:2000:1:21A:64FF:FECA:D930 (разговор) 16:49, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Па шта сад? Да разговарам са лутком који се крије иза прокси броја (ако је то упште Нимчевић, иако изгледа признаје да јесте)? Дакле, Нимчевићу, тим текстом сам ти показао да ниси у праву и да ти румунски социјалисти нису протестовали против "румунске окупације Трансилваније". То нигде не пише у том тексту и ко зна одакле је аутор којег си за то користио узео такву нетачну конструкцију. Сада ми лепо објасни какве везе тај скуп у Будимпешти има са великом Мађарском? Независна Трансилванија сигурно није исто што и велика Мађарска. Поред тога, у тексту ниси написао да је већина Румуна из Трансилваније била за уједињење са Румунијом. Већинско мишљење си игнорисао, а написао мањинско што је веома тенденциозан приступ. PANONIAN (разговор) 17:25, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Iza Budimpestanskog kongresa od 31. decembra 1918. i 1. januara 1919. stajala je madjarska vlada. To podvlaci i Vuk Vinaver. Madjarskoj vladi je izgleda vise imponovao nezavisan Banat i nezavisna Transilvanija, nego pripajanje tih oblasti Kraljevini SHS i Rumuniji. Zapitaj se malo. Samim tim sto je odrzana u Budimpesti, ne govori li ti to nesto? Uzgred, vec sam ti to rekao. Sad ti od mene pravis debila. Kod Vinavera je postupak rumunske vojske u Transilvaniji okarakterisan kao okupacija.Ko si ti da to osporis? Publicista koji ne zna kada se javlja nacionalizam, koji povladjuje sovinistickom nacinu razmisljanja. Nimca--2001:4170:2000:1:21A:64FF:FECA:D930 (разговор) 17:55, 13. март 2014. (CET)[одговори]

I nije tacno da sam ignorisao vecinsko misljenje. U tom odeljku stoji slika skupstine u Alba Juliji. Ti i ja znamo sta to znaci u istoriji Rumunije. Uz to, naveo sam recenicu: Stvar je, medjutim, propala posto su se narodi opredelili za pripajanja Cehoslovackoj, Rumuniji i Kraljevini SHS, koju si ti naravno preformulisao po tvom duhu cisto da potvrdis SVOJU suprematiju. Stvarno jadno. Drugacije ne znas da demonstriras svoje znanje i sposobnosti.--2001:4170:2000:1:21A:64FF:FECA:D930 (разговор) 17:59, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Одбрана права људи на самоопредељење не може бити никакво "повлађивање шовинизму". Ја увек и у свакој прилици браним право сваког народа који на неком подручју чини већину да сам одлучи у којој ће и каквој држави живети. С тим у вези, ако су Румуни у Трансилванији чинили већинско становништво, они тамо не могу бити "окупатори". Поред тога, како је румунска војска могла окупирати територију једне непризнате државе каква је била Мађарска демократска република? Држава прво мора имати међународно признање па тек онда евентуално можемо говорити о томе да је неко такву државу окипирао. Другим речима, у овом контексту је реч "окупација" нетачна и неприхватљива. Што се тог скупа у Будимпешти тиче, ако је иза њега стајала мађарска влада "јер јој је више импоновала независна Трансилванија него њено припајање Румунији", онда си то требао написати у чланку и онда би та реченица имала смисла. Из оног што си ти написао испада да су ето Румуни били против "сопствене окупације" што је потпуна бесмислица. PANONIAN (разговор) 18:17, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Одбрана права људи на самоопредељење да, али игнорисање осталих људи не. Скупштине у Алба Јулији и Новом Саду биле су све само не демократске. Представници Мађара и Немаца нису ни позвани. Румунска војска окупирала је чисто мађарска подручја, што подвлачи Вук Винавер, што српска војска није учинила. Румунија је штавише претендовала на те чисто мађарске територије, док се српска војска повукла из Печуја. Конструкција је савршено прихватљива. Истакао сам: Под њеним (тј. мађарске владе) покровитељством... Уз то, нигде не пише да су ту учествовали сви Румуни, него само Румуни социјалисти. У чему је твој проблем? Мислим да знам. Ти не знаш историју, него само мислиш да знаш.--Нимча (o͜o) (разговор) 21:37, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Овај део

Углавном остваривши политички циљ увећања граница Угарске у оквиру Хабзбуршке монархије, мађарски лидери су се посветили етно-политичкој „хомогенизацији“ угарског друштва и претварању мултиетничке земље у националну државу Мађара. Тако је уместо латинског као службени уведен мађарски језик, Мађари су били фаворизовани као владајући народ, док су свим осталим народима у Угарској била ограничена права, уз циљ да се и они временом мађаризују и утопе у Мађаре. По подацима из 1840. године, на подручју земаља круне Светог Стефана је било 37% Мађара, док је по подацима из 1910. године проценат говорника мађарског језика у Угарској износио 48%. Остатак становништва Угарске чинили су Румуни, Словаци, Немци, Хрвати, Срби, Малоруси, Словенци, итд. У говорнике мађарског језика је аустроугарска статистика укључила и један број немађара, посебно Јевреја

идентичан је са овим

Стицањем власти у Угарској 1867. године, великомађарски националистички кругови не само што су повратили политички престиж којем су тежили, него су га, штавише, и повећали. Наступило је империјалистичко раздобље мађарске експанзије. Коначно су после дужег времена створени савршени политички услови за несметано продирање мађарског елемента у периферне крајеве на северу, истоку и југу Угарске и његово освајање истих. Иако су фактички чинили већину становништва Угарске и у периоду дуализма (најмање 52% по попису из 1910), немађарски народи су били недовољно заступљени у готово свим областима друштвених делатности: у политици, администрацији, судству, економији, образовном систему, публицистици, здравству итд. Веома ограничено бирачко тело и несразмерна заступљеност немађара у њему одражавала се, између осталог, и на састав парламента.

с тим што је последњи референциран Јојкићем, Микавицом, Раденићем, док је први писан из главе и уз то скарадно написан. Пази човече: Углавном остаривши политички циљ увећања граница угарске у оквиру Хабзбуршке монархије. Одговорио си где, али ниси одговорио када. Уз то сасвим је непотребно потцењивање постигнутог циља метањем прилога "углавном", јер су мађарски националистички кругови преузели целокупну унутрашњу власт.

Тако је уместо латинског као службени уведен мађарски језик... Желиш рећи да је 1867. уведен мађарски као званичан језик? Хахаха! Које незнање. Брате, мађарски језик је уведен још четрдесет и неке, а већ 1847. наложено је митрополиту Рајачићу да преписку води на мађарском. И што помињеш попис из 1840, ако у поднаслову пише почетна година 1867? Коју поенту покушаваш да ми докажеш? Да си паметнији? Да уочаваш од мене боље раздобља у историји Угарске? Видим колико ти то иде. Пишеш збрда здола. Хахаха!--Нимча (o͜o) (разговор) 23:11, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Водите расправу о тачности/нетачности чињеница, не о вашим мотивима за рад на чланку. -- Bojan  Razgovor  23:52, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Панонче је сам рекао који је његов мотив: „Наравно да сам унео податке о демографском саставу регија на које претендују великомађарски националисти, да бих тим подацима показао колико су њихове претензије бесмислене. Или ти тврдиш да нису?“ Тиме је себе у старту дезавуисао. Он као неисторичар изгледа чуо није за критички приступ. Није нама овде на ср.вики циљ да докажемо мађарским националиста колико су њихове идеје бесмислене, него да опишемо развој великодржавне идеје и како је она утицала на политику (дискриминација по политичкој, националној и другој основи).--Нимча (o͜o) (разговор) 00:44, 14. март 2014. (CET)[одговори]

Ако ми не верујете, погледајте овде.--Нимча (o͜o) (разговор) 00:46, 14. март 2014. (CET)[одговори]

I šta sa Nemcima i Mađarima? Nemci su dobili svoj deo Ugarske (Burgenland). Teško da su nemačke enklave udaljene od Austrije mogle da pripadnu toj državi. Što se tiče Mađara, mogu se složiti da je prema Mađarima bilo nepravedno što neki pogranični srezovi u kojima su Mađari bili većina nisu pripali Mađarskoj, ali ovo nema nikakve veze sa pravom Rumuna, Srba ili Slovaka na samoopredeljenje na onim prostorima gde su činili većinu. Što se tiče skupa rumunskih socijalista, problem je što koristiš knjigu staru pola veka i što potpuno ignorišeš veb izvor koji sam ti pokazao. Ako ne znaš dobro engleski, onda traži od nekoga da ti prevede taj pasus. U tom izvoru jasno piše da je to bio samo jedan ogranak tih socijalista, jasno piše zbog čega su prigovarali skupštini u Alba Juliji i jasno piše za čega su se založili. PANONIAN (разговор) 08:41, 16. март 2014. (CET)[одговори]
Ne govorim o Nemcima iz Burgenlanda, nego iz Banata, Bačke i Srema. Velika narodna skupština u Novom Sadu je namerno zaobišla Nemce i Mađare, jer je znala da će im smetati. Koliko je bilo predstavnika Nemaca i Mađara na Velikoj narodnoj skupštini? Da li ih je bilo srazmerno njihovom broju? Ne. Je l to pravda. Ne. Da li je naš zadatak da ovde pravdamo jedne, a druge krivimo. Ne. Da li ti to radiš? Da. Mene ne zanima šta ti misliš o Mađarima, nego me samo zanima

Knjiga je izašla 1971. godine i još je aktuelna. Pitaj bilo koga ko predaje na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu odsek istorija. Štaviše, Jugoslavije se uči po Branku Petranoviću.

Da. Ne znam dobro engleski. Molim te, prevedi mi. Hahaha! Daj, nemoj me trpati! Mogu se složiti da su to bili disidenti, da nisu imali veliki uticaj na ostale zahvaćene opštom euforijom, ali je činjenica da je iza njih stajala mađarska vlada, da su ih podržavali mađarski socijalisti, da su uspeli da se predstave kao pravni zastupnici Rumuna Mađarske, Transilvanije i Banata, da su ostali do kraja protivni ujedinjenju Rumunije sa Transilvanijom i srpskoj okupaciji (jer su smatrali da iza toga stoje buržuji i zemljoposednici koji su preuzeli vlast mađarske oligarhije), da su izdali u pešti nedeljnik Glas naroda itd. u kom su osporavali pravo skupštine u Alba Juliji da zastupa Rumune itd. itd. Čemu odjednom tolika briga rumunskim socijalistima

Što se tiče pasusa u ovom članku za koje tvrdiš da su "identični", to jednostavno nije tačno. Pasus koji sam ja pisao predstavlja sintezu bitnih informacija, dok onaj koji si ti pisao sadrži i bitne i nebitne informacije, što opterećuje čitaoce. Predlažem zato da moj pasus ostane u uvodnom delu članka, koji bi bio kratka sinteza svega bitnog vezanog za ovu temu, dok bi tvoj bio u odeljku koji se detaljnije bavi periodom 1867-1918, kao što sam napravio ovde: [1]. I nisam ništa pisao "iz glave" jer spisak referenci koje sam koristio stoji na dnu članka. Reč "uglavnom" stoji zbog toga što su Mađari hteli još veću Ugarsku od one što su imali, tako da svoje ciljeve nisu ostvarili 100%. PANONIAN (разговор) 08:41, 16. март 2014. (CET)[одговори]

Identični, i te kako su identični. To nije sinteza bitnih informacija, to je nesrećna konstrukcija iz koje se može samo zaključiti da pisac nije bio načisto sa sobom dok je pisao.--Нимча (o͜o) (разговор) 12:52, 16. март 2014. (CET)[одговори]

Daj, stvarno, gde Mađari nisu uspeli da ostvare svoje ciljeve 1867? Hoćeš reći da su hteli više? Je l ti čuo za Uskršnji članak i zahteve iznete u njemu? Da li ti uopšte znaš koliko su Mađari tražili od Nemaca?--Нимча (o͜o) (разговор) 12:57, 16. март 2014. (CET)[одговори]
Znam da je mađarski kao službeni privremeno uveden 1840-tih, ali to je trajalo samo par godina. 1867. je godina kada je on "zapravo" uveden. Ako hoćeš, slobodno dodaj i taj podatak o upotrebi mađarskog 1840-tih. Problem popisa iz 1840. sam rešio promenom naslova: [2]. PANONIAN (разговор) 08:41, 16. март 2014. (CET)[одговори]

Zapravo, mađarski je samo privremeno izbačen iz službene upotrebe 1849. Uveden je četrdeset i neke.--Нимча (o͜o) (разговор) 12:39, 16. март 2014. (CET)[одговори]

Što se tiče kritičkog pristupa, sam si dokazao da nekritički koristiš podatke iz knjige stare pola veka, bez obzira što sam ti pokazao izvore koji o tim stvarima pišu malo drugačije. Takođe, niko ti ne brani da pišeš kako je "razvoj velikodržavne ideje uticao na politiku", ali molim te da ne brišeš podatke o demografiji koje sam ja stavio u članak. Ako sam ja već "neistoričar" a ti "istoričar" (samozvan i bez diplome, doduše), ja tebi svakako mogu prigovoriti da imaš uske poglede i da ti multidiscliplinarni pristup temama nikako nija jača strana. Mene pored istorije zanimaju i geografija, etnologija, demografija, genetika, astronomija i još sijaset drugih oblasti i mogu da pišem o svakoj od ovih tema. Pitanje je ovde, zapravo, koji si ti autoritet da negiraš validnost geografskog (teritorijalnog) i demografskog aspekta ove teme? Možda tebi kao samozvanom "istoričaru" to ne izgleda bitno, ali ljudima koji se bave tim oblastima to jeste i bitno i zanimljivo. PANONIAN (разговор) 08:41, 16. март 2014. (CET)[одговори]

Knjiga stara pola veka? Hahaha! Ma nemoj. Ajde napiši ti tako nešto, pa mi se javi. Čoveče, ne mogu da verujem šta sam dočekao. Da jedan publicist pljuje istoričara.

Podatke o današnjoj demografiji treba izbaciti, jer je to samo odraz 1) koliko smo plitki 2) naše pristrasnosti 3) promašene poente. Isto tako, treba ili izbaciti ili preurediti odeljak o Vojvodini. Poenta vikipedije nije da dokažemo Mađarima da nisu u pravu (što si ti javno rekao), da dokažemo da su Srbi narod najstariji (na šta si ukazivao pravdajući to DNK analizom), da su Mađari toliko ružni da ni slike njihove ne treba da postavljamo u članke (što si javno rekao)... nego da opišemo razvoj velikodržavne ideje, svest o jedinstvenoj teritoriji koju su Mađari imali za razliku od ostalih naroda itd. Dao sam ti dovoljno vremena da ispraviš članak, ali po običaju nisu video šta ne valja. Tebi je OK da je odeljak o Vojvodini monstruozno velik, dok odeljak o Transilaviniji, daleko bitnijoj istorijski i zbog velikog broja Mađara stoji nedopunjen. Prostor Vojvodine nema toliki značaj za Mađare koliki za Srbe. A Srbi nas ovde ne zanimaju. Tema je Velika Mađarska, a ne Srbi u Ugarskoj od Đurđa Brankovića do danas.--Нимча (o͜o) (разговор) 12:39, 16. март 2014. (CET)[одговори]

Uske poglede? Hahaha! Je l ti mene trpaš ili samo pokušavaš? Istinu govoreći, imam daleko šire poglede nego ti i tvoj otac zajedno, tj. ne živim u iluziji da je usrana Vojvodina centar sveta i da šira autonomija to može samo da dokaže. Ljudima koji se bave ovim oblastima je i te kako jasno da Vojvodina nije bitan činilac, da su svi merodavni faktori koji su uticali na njen politički, privredni, kulturni razvoj došli spolja. Da nije bila Srba iz Srbije Vojvodine ne bi nikada ni bilo. I sam znaš koliko je Vojvodina nebitna u poređenju sa Transilavanijom, ali ne želiš da mi kažeš, jer se bojiš da ću likovati. Ne boj se, nisam ja takav. Vojvodina je postojala kao misao u glavama srpskih intelektualaca u 18. i 19. veku, dok je Transilavinija sve vreme uživala rang ravan gotovo samoj Ugarskoj. I onda dođe neko ko uvažava teoriju o paleolitskom poreklu Srba i kaže da je Vojvodina bitna zbog čitalaca sr.viki. Da je ovo članak o Vojvodini, ja bih svečano rekao: "Važi brate, tako je". No, ovo je članak o Velikoj Mađarskoj, o velikomađarskoj percepciji ovih krajeva, a ne srpskom, čoveče Božji.--Нимча (o͜o) (разговор) 12:50, 16. март 2014. (CET)[одговори]

Beogradska konvencija 13. novembra 1918.

U vezi sa okupacijom

Vuk Vunaver, Jugoslavija i Mađarska 1918-1933, 21, 29-30.

Ona je stupila na snagu 13. novembra pola sata pre ponoći. Mađarske trupe su imale evakuisati predviđenu oblast severno od Maroša, Subotice, Baje, Pečuja, ali je u južnim mađarskim oblastima imala ostati mađarska administracija... Srpska Vrhovna komanda 14. novembra 1918. Naredila je podređenim komandama da nikako ne smenjuju lokalne vlasti dokle god ove izvršavaju naređenja iz Beograda. To je bilo lojalno, u skladu sa odredbama konvecnije.'

Није тачно да је ту имала "остати мађарска администрација". То је Винавер очигледно некритички преузео из текста неког мађарског националисте. Ту је, према примирју, требала остати локална администрација, што су ти националисти/ревизионисти касније протумачили као "мађарска". Међутим, народни одбори су сматрали да они легално представљају ту локалну администрацију, сходно тексту примирја. PANONIAN (разговор) 07:36, 16. март 2014. (CET)[одговори]
Evo, priuči se malo: [3]. Citat: "je zaključeno da se saveznici neće mešati u unutrašnju administraciju Ugarske države". Nigde se tu ne pominje "mađarska" administracija. Potpuno je jasno da su narodni odbori delovali u skladu sa tim jer oni nisu ukidali lokalne teritorijalne jedinice, županije i srezove, već su samo smenili njihove tadašnje upravnike. Takođe je jasno da su te narodne odbore činili upravo lokalni stanovnici, koji su bili građani Ugarske isto toliko koliko i dotadašnji lokalni administratori Mađari koji su bili smenjeni. PANONIAN (разговор) 07:48, 16. март 2014. (CET)[одговори]

Hahaha! Šta pokušavaš da dokažeš? Nije šija nego vrat? Nazovi to kako hoćeš, ali ugarski činovnici su ostali na svojim mestima dok ih nisu smenili ljudi iz narodnih odbora. Čak je i ugarski pravni sistem opstao.--Нимча (o͜o) (разговор) 11:52, 16. март 2014. (CET)[одговори]

Evo šta kaže Miljaš Karolji u svojim memoarima:

Beogradsko primirje bilo je vojnički a ne politički sporazum na osnovi kojega je i na okupiranim područjima ostalo mađarsko zakonodavstvo i uprava.--Нимча (o͜o) (разговор) 13:14, 16. март 2014. (CET)[одговори]

Mađarski revizionizam nakon Trijanona

Jao, ubijaš me, haha! Naslov implicira da je revizionizam postojao i pre Trijanona.--Нимча (o͜o) (разговор) 23:33, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Не имплицира. PANONIAN (разговор) 07:33, 16. март 2014. (CET)[одговори]

Veruj mi, imao sa iskustva sa decom. Dete u osmom razredu osnovne škole lako može doći do zaključka: Ako je postojao mađarski revizionizam nakon Trijanona, postojao je i revizionizam pre Trijanona. Sumnjam da znaš šta je revizionizam.--Нимча (o͜o) (разговор) 12:04, 16. март 2014. (CET)[одговори]

Osporena neutralnost

Zanima me koji deo nije napisan neutralno.--Нимча (o͜o) (разговор) 23:36, 13. март 2014. (CET)[одговори]

Онај који си ти писао, наравно, који други? PANONIAN (разговор) 07:30, 16. март 2014. (CET)[одговори]

Nalepnica POV je postavljena pre nego što sam ja počeo da pišem.--Нимча (o͜o) (разговор) 11:53, 16. март 2014. (CET)[одговори]

Уклоњене слике, понављање истог итд.

Зашто су уклоњене слике водећих мађарских заступника великодржавне идеје? Зашто Панонче понавља један те исти текст?--Нимча (o͜o) (разговор) 06:36, 14. март 2014. (CET)[одговори]

Шта ће њихове слике ту? Прво, ружни су, друго, шта има неко да гледа њихове слике? Тема овог чланка су њихове отровне језичине а не њихове фаце. Друго, ниједан текст ја не понављам, јер текст који сам ја писао представља сажету синтезу најважнијих чињеница која на најбољи начин информише читаоце о тим чињеницама. Са друге стране, текст који ти пишеш садржи гомилу небитних података тако да читаоци морају да се отеле док у том тексту не пронађу битне чињенице. Што се мене тиче, стави свој текст, али не бриши моју синтезу. Треће, и овде најважније, у чему је фазон са тим што ревертујеш моје исправке словних или граматичких грешака? Узмимо ову измену као пример: [4]. У мојој верзији коју си ревертовао стајао је овај текст: "Довољно је јака да се одупре насртајима споља...за стварање и одржавање једне независне земље...бирократији уливало осећај наде". Након што си ме ревертовао добили смо ово: "Довољно је јака да се одупре насртајима с поља...за створање и одржавање једна независне земље...бирократији улиловало осећај наде". Наравно, уопште се ниси потрудио да погледаш шта има у мојој измени већ си само скочио да ме ревертујеш. Треба ли већи доказ да ти је овде главни циљ да мене зезаш и да те квалитет овог чланка уопште не занима? PANONIAN (разговор) 07:23, 16. март 2014. (CET)[одговори]

Ajde prestani da sikćeš, postaješ gori nego oni. Da li je ovo članak Velika Mađarska? Jeste. Da li su to zagovornici Velike Mađarske? Pošto zagovaraju teoriju o mađarskom kao jedinom političkom narodu, jesu. Prema tome, bez obzira koliko su ružni, tim slikama je ovde mesto. U članku Velika Srbija stoje slike Ilije Garašanina, Vuka Karadžića, Svetozara Markovića, Dragutina Dimitrijevića, Dimitrija Tucovića, Aleksandra I Karađorđevića, pa nikom ništa.

Ti meni u najboljem slučaju možeš samo da budeš lektor, a mentor možeš da mi mudeš malo sutra. Hahaha!--Нимча (o͜o) (разговор) 12:01, 16. март 2014. (CET)[одговори]