Разговор:Дроге за силовање/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Текст је преписан одавде. Да ли постоји дозвола.--Drazetad (разговор) 23:01, 24. април 2009. (CEST)

Evo, ovo su pravila (po njima je to dozvoljeno, uz obavezno navođenje izvora): правила коришћења --Masha Ashner (разговор) 23:16, 24. април 2009. (CEST)

Ја се извињавам за овај рез, али овдје треба да дискутујемо о садржају у чланку, а не о правилима коришћења материјала са тог сајта. Довољан је линк на ту страницу. Поздрав. ---Славен Косановић- {разговор} 23:35, 24. април 2009. (CEST)

Па ваљда је битно прво утврдити да ли је текст легално узет, као и слике. Ја тамо не видим дозволу да се текстови могу мењати, већ само наводити, што значи да ми овде не смемо изменити ни словца, а то некако није могуће на Њики... Ја саветујем да се ипак власнику тог сајта напише писмо. Што је сигурно, сигурно је.--Јагода испеци па реци 23:40, 24. април 2009. (CEST)

Пише тамо да се текстови могу објављивати као и наводити као извори уз обавезно навођење поријекла (тог сајта), као и извора који су се користили за склапање тих текстова уколико их има (кажу да стоје на дну њихових чланака). Односи се и на фотогалерију... Тако пише тамо, и ја сада не би правио проблем око тога. ---Славен Косановић- {разговор} 23:47, 24. април 2009. (CEST)

Није проблем да ли се текстови могу објављивати, али је проблем ако власници текстова не дозвољавају да им се текстови мењају. Такав један текст не може да опстане на Википедији, јер по својој природи Википедија није у стању да испуни тај услов. --Јагода испеци па реци 19:11, 29. април 2009. (CEST)

У Србији

Тренутно пише да ови лекови нису регистровани у Србији. Међутим, сећам се да сам једном листајући неки списак лекова нашао да се рохипнол издаје на рецепт (или ако не на рецепт, у сваком случају може да се купи у апотеци.. значи регистрован је). Иако рохипнолу основна сврха није да буде дејт-рејп свакако може да се користи за то, тако да би требало изменити тај пасус. Ако треба, могу да потражим опет тај документ. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:23, 29. април 2009. (CEST)

ОК, у сваком случају је добро што си то нашао јел су ми сајтови, који су наведени као референце и извори овог чланка дали дезинформације.

ПС - чим нађеш докуменат преправи

ПС2 - то је за Руфинол, а ГХБ?--МАША (разговор) 22:26, 29. април 2009. (CEST)

(након сукоба измена)

Уосталом, управо овај флунитразепам о коме пише у нашем чланку је тај рохипнол о коме говорим. Тако да свакако треба изменити, јер је један од лекова који су описани у чланку као дроге за силовање свакако присутан у Србији (и овај текст на линку горе са почетка стране за разговор је колико видим управо о рохипнолу). -- Обрадовић Горан (разговор) 22:30, 29. април 2009. (CEST)

Лекови који се могу наћи у приватним апотекама нису увек регистровани у Србији.--Drazetad (разговор) 22:34, 29. април 2009. (CEST)

Добро, али ја сам на неком списку министарства или чега већ нашао овај лек. Додуше, сад сам баш претражио спискове одавде (што је меродавна адреса), и не нађох рохипнол. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:40, 29. април 2009. (CEST)

Моја грешка изгледа. Сад сам замолио Калета да провери, и рече да овај лек није регистрован у Србији. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:36, 1. мај 2009. (CEST)

Кад престане ова поплава измена од по 7-15 бајтова, претрешћу цео чланак детаљно, а дотле се мало стрпите (уосталом, стоји „Радови у току“). --В. Бургић (реци...) 10:50, 1. мај 2009. (CEST)

Слике

Слике су уклоњене из чланка. Сајт nikad-heroin.com своје слике скупља без пардона са најразнијих страна интернета. То је њихово играње са могућим правним последицама које се нас не тиче, али ми у тој крађи не можемо учествовати. Конкретно: Слика на врху била је власништво сајта "Talk To Frank", који финансира британска влада и који не дозвољава умножавање својих садржаја без дозволе. Слика лекова била је заштићена слика Би-Би-Сија која није довољно енциклопедијски интересантна да би се могла користити под ПДИ. Још једна од доњих слика имала је заштићено ауторско право што је и експлицитно наведено у доњем делу слике. Преосталу слику сам обрисао јер је постало јасно да се великодушна политика редистрибуције сајта nikad-heroin.com не мође узети за озбиљније од сличне политике било које задруге за софтверску пиратерију. Остава вероватно има довољно слободних слика којима би се могао лепо илустровати овај чланак - нема потребе за уплитањем у мутне ситуације. --Dzordzm (разговор) 11:21, 1. мај 2009. (CEST)

Превод

Потребан је превод неких појмова са енглеског језика (нпр. поднаслов Хлорал хидрат). --МАША (разговор) 20:17, 1. мај 2009. (CEST)

Управо се тако каже на српском - хлорал хидрат (евентуално са цртицом хлорал-хисрат). Међутим, каже се бензодиазепини (нема „ј“). Као што сам неколико пута написао, заврши са својим изменама, па ћу прегледати чланак. Овако нема много смисла. --В. Бургић (реци...) 22:28, 1. мај 2009. (CEST)

Али, правило српске граматике је да између и и а стоји ј. --Masha Ashner (разговор) 22:34, 1. мај 2009. (CEST)

Морам ја да се јавим, јер ми се чини да сам ја унела збрку. Бурга је у праву, погледала сам у правописни речник, и заиста је -диа- кад су у питању хемијска једињења. Претпостављам да је зато што се ради о речи гр. порекла, с обзиром да се и медиевиста и медиевалиста такође пишу без Ј. --Јагода испеци па реци 22:39, 1. мај 2009. (CEST)

Српска граматика се не бави и не може да се бави хемијском номенклатуром. Дакле, бензо је од бензен, а онда има 2 азота - ди - азе. --В. Бургић (реци...) 22:40, 1. мај 2009. (CEST)

Наравно да може. Српска граматика се бави српским језиком, а српска хемија прича српским језиком. Уосталом, не видим разлог за такву искључивост и неутемељене тврдње, кад сам малопре написала да И српски правопис потврђује то правило писања хем. једињења без Ј.--Јагода испеци па реци 22:44, 1. мај 2009. (CEST)

Лепо пише: диа-зо (хем). који садржи два атома азота директно спојена с неким органским радикалом.

Дакле, лингвисти и те како познају хемију...--Јагода испеци па реци 22:48, 1. мај 2009. (CEST)

ОК, то је лепо што српска граматика каже да ми можемо да зовемо једињења онако како се зову. Али чисто сумњам да граматика и правопис обрађују гомилу врло спевифичних термина, како у хемији тако и на другим пољима (физика, биологија, геологија), јер је номенклатура ствар поједине дисциплине. Многи термини су позајмљени и преузети без обзира на то што постоје одређени сукоби са „народним говором“. Тако хемичари кажу уреа за карбамид, а обичан народ уме да убаци и ј. Свакако да има још примера. --В. Бургић (реци...) 22:58, 1. мај 2009. (CEST)

Само да потсетим: Правопис не регулише народни, већ књижевни српски језик у који наравно спада и језик(ци) свих наука. И свакако, хемија је правописом и те како покривена, јер није наука која је релативно скоро настала, као информатика, па да постоје рупе и недоречености. И оф корс, уреа је правилно, јер то Ј се додаје између И на првом месту и А, Е или У на другом месту. Очигледно је да уреа не спада у овакву врсту речи јер прво иде Е па онда А. Од овог правила се одступа, цитирам: "само на саставу речи које се уочавају као сложене (односно префикса и основе)." У ту групу ето, спада и бензо-ди-азепин или меди-евалиста.--Јагода испеци па реци 23:20, 1. мај 2009. (CEST)

Е лепо, сад ми је лакше. Имам код себе правопис, али немам граматику. Него, кад смо већ код тога, тамо где нема неке речи у оном речнику на крају Правописа, какав је статус Клајна-Шипке и Речника Матице српске? Могу ли се користити као референце или немају обавезујућу снагу? --В. Бургић (реци...) 23:25, 1. мај 2009. (CEST)

Наравно да се могу користити као референце. Клајн и Шипка су реномирани и признати лингвисти, и нема разлога да се њихов суд доводи у питање, а Матица српска је издавач Правописа, па се да закључити колико је меродаван њен речнник. Заправо, то -диа- постоји у речнику Правописа из '60. Не знам зашто га нису поновили у овом из 93... У сваком случају, правописно правило које сам малопре цитирала покрива ово са диа. Такође то правило спада у правописна правила, тако да можеш и сам наћи, налази се у уводу дела о транскрипцији, у једној од уводних тачака. У школском правопису то је тачка 99ц. У Великом правопису издање 2002. то је тачка 103д.--Јагода испеци па реци 23:36, 1. мај 2009. (CEST)

Сматрајте да ће до сутра текст бити завршен, што се мене тиче. --МАША (разговор) 23:00, 1. мај 2009. (CEST)

Ајде, по Богу, људи, нек неко срједи овај чланак већ једном. --79.101.133.73 (разговор) 17:20, 7. мај 2009. (CEST)

Први поднаслов

Реците ако имате неке примедбе расправа траје до: 16:20, 14. март 2010. (CET)--ALE^block70 16:20, 7. март 2010. (CET)

Status

Zasto je stavljen samo status u Srbiji i u SAD? Bolje je nista ne stavljati nego status u samo 2 drzave. Zasto nije npr. stavljen status u avganistanu i argentini, a stavljen je o SAD i Srbiji. --Јован Вуковић (р) 00:01, 8. март 2010. (CET)

Па покушаћу да додам још статус и у БиХ, В. Британији, Хрватској...--ALE^block70 16:34, 9. март 2010. (CET)

Reference

Ovde ima čitavih pasusa bez ikakvih referenci. Dobri članci bi trebalo mnogo bolje da budu pokriveni izvorima. Da ne govorimo o tome što se ovde radi o članku koji ima veze s medicinom. -- Loshmi (razgovor) 02:22, 13. март 2010. (CET)

Додао сам неке. --ALE^block70 22:17, 13. март 2010. (CET)

Гугл преводилац

Овај чланак има налепницу да је преведен Гугл преводиоцем. На тој налепници пише да уколико се не среди за седам дана, биће обрисан, а ви га предлажете за добар чланак??? Идакле уопште било коме идеја да преводи чланке Гуглом? --Јагода испеци па реци 10:03, 14. март 2010. (CET)

Преведен је само делом уз помоћ Гугл преводиоца и дорађен је. Саћу да скинем тај шаблон.--ALE^block70 12:22, 14. март 2010. (CET)

Распоред наслова

Ја бих део о законском статусу ових дрога ставила на крај чланка и ставила бих их све под један наслов. Гомила поднаслова са пар реченица врло ружно изгледа и апсолутно је непотребна. Такође не би било лоше да чланак прегледа неко "од струке". Има неколико медицинара и биолога који су свакако стручнији од било кога од нас овде у погледу теме овог чланка: Мицки, Интермедибо, Методицар, Влод... Само су неки који ми падају на памет и за које знам да су тренутно активни, а има их још само их не виђам у последње време. --Јагода испеци па реци 13:13, 14. март 2010. (CET)

Јел можеш ти то да урадиш, сигурно ћеш лепше од мене :)--ALE^block70 13:25, 14. март 2010. (CET)

Сори, немам времена за то, а у светлу Милетових примедби, тај део треба и да се прилично измени и допуни. Ја нисам стручњак за ову област, штавше уопште је не познајем, тако да би ми било превише напорно да то радим. Нити имам материјал нити имам литературу, нити имам времена за тако нешто.Мораћеш сам. --Јагода испеци па реци 18:19, 14. март 2010. (CET)

Стручни савети

1. Наслов је неприкладан (силовање може бити и вишезначна реч) па бих ја дао наслов нпр. Дроге за сексуално злостављање или Психоактивне супстанце за сексуално злостављање, што много боље у наслову дефинише сва нежељена дејства ових супстанци, а не само силовање, као најтежи облик сексуалног злостављања, тим више што се због јаког психоседативног дејства овим супстанци, сам чин силовања често и не реализује.

2.У првом пасусу, почиње се са објашњењем седативних дејстава ових супстанци, а потенцира се на њиховим утицајима на сексуалну агресивност, па мало промените тежиште у дефинисању њиховог дејства. Даље говорите о алкохолу који потенцира њихово дејство а сврставате га у дрогу. Зато реченицу треба преформулисати "комбиновањем две или више супстанци (дрога) потенцира се њихово узајамно дејство" или у том стилу.

3. Једним краћим пасусом треба се дотаћи судскомедицинсог значаја ових суспстанци (прочитај неку судску медицину за медицинаре или правнике), па у том пасусу мало појасни агресивност, убилачке и самоубилачке идеје а посебно и амнезију, са суд.мед.тачке. Тиме ћеш дати већи значај последицама њихове употребе, што пом мом мишљењу треба да буде тежишно у овом чланку.

4. Уместо море одељака треба направити један табеларни приказ свих тих супстанци у којем се таксативно могу приказати неке најбитније хемијске и психопатолошке промене које оне изазивају а ту можда придодати и слике.

5.Слажем се са Јагодом да законски статус ових дрога треба ставити на крај чланка под један насловом. А кад смо код тих законских прописа, наводите да су законом забрањене за употребу, а не наводите да и ту има изузетака, супстанце које се издају на рецепт, алкохол, итд.

6. Даље треба јасно раздвојити фармколошке особине од знакова и симптома поремећаја које оне изазивају као и других особина супстанци и применити једнобразни модел приказа њихових карактеристика пример; а)хемијски састав, б) начин набавке (на рецепт, слободна продаја итд) с)начин употребе ц)дејство б)нузгредне појава и компликације итд. (ово схвати само као орјентирни шаблон) Зато је можда табеларни приказ погоднији? А текстуално приказати само неколико најзначајних супстанци.

7.Један чланак који се бира за сјајан несме да има толико преусмеравања на друге текстове, јер треба да претставља оригинално дело.

8.Како се ради о кандидату за добар чланак, требало би ставити и медицински шаблон у горњем десном углу, са неком прикладном сликом и навешти бројчане ознаке из МКБ.

Ево у најкраћим цртама изнео сам нека моја размишљања пошто си тражио моје мишљење. Желим ти успешан рад и надам се да сам ти помогао својим запажењима. --mile (разговор) 16:09, 14. март 2010. (CET)

Гласање (правилник)

Гласање у трајању од седам дана почиње након периода вредновања кандидата, само у случају да је расправа била успешна:

1. Ако је поред аутора/предлагача у расправи учествовао бар један корисник.
2. Ако су отклоњени разлози за све објективне примедбе дате на јавној расправи.

Током седмодневне расправе изнето је пар уопштених коментара на основу којих не можемо да закључимо да су корисници прочитали чланак. Док су Миле и Јагода са друге стране изнели коментаре који још нису уважени, па по тачки 2. расправа је успешна ско су отклоњени разлози за све објективне примедбе дате на јавној расправи, с обзиром на то уклањам налепницу да је чланак на расправи. Предлагач може поново да покрене расправу, при чему би било добро да на време замоли бар једног корисника да прође кроз чланак и одговори на примедбе како би расправа била успешна. SmirnofLeary (разговор) 17:57, 14. март 2010. (CET)