Разговор:Заблуда (уговорно право)/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Zar se ova dva metoda regulisanja ne zovu enumerativni i metod generalne klauzule?--Grofazzo 21:23, 10. јул 2007. (CEST)
- Мислим да је овдје неко покушао да се бави уопштено значењем ријечи заблуда, па је направио хаос... ---Славен Косановић- {разговор} 22:41, 10. јул 2007. (CEST)
Ne, ne, grešiš, Stojan studira prava i u temi je dobrim delom samo se malo pogrešno "odrazio"(:--Grofazzo 22:45, 10. јул 2007. (CEST)
- ОК. Него овдје код мене се користи термин клаузула, дакле „опште клаузуле уговора“ као што си ти рекао. Иначе, погрешно схваћене клаузуле уговора од стране клијента нису мотив за поништавање уговора, док намјерно погрешне клаузуле (односно заваравање клијента или с циљем преваре) јесу и сматрају се кривичним дјелом. ---Славен Косановић- {разговор} 22:57, 10. јул 2007. (CEST)
- На примјер прављење уговора за ступање у радни однос са особом која не испуњава услове (нема напуњених 18. година) се сматра кршењем закона о раду и има посљедице по послодавца/предузеће. Не разумијем никако шта се овдје жели објаснити у чланку... ---Славен Косановић- {разговор} 23:01, 10. јул 2007. (CEST)
- Ако се истрагом пак испостави да је лице млађе од 18. година намјерно себе представило као лице које испуњава услове за приступ радном тржишту, (што се може десити овдје код мене само ако то лице фалсификује личне документе), онда послодавац бива ослобођен било каквог терета или посљедица и такав уговор аутоматски постаје неважећи. ---Славен Косановић- {разговор} 23:29, 10. јул 2007. (CEST)
- На примјер прављење уговора за ступање у радни однос са особом која не испуњава услове (нема напуњених 18. година) се сматра кршењем закона о раду и има посљедице по послодавца/предузеће. Не разумијем никако шта се овдје жели објаснити у чланку... ---Славен Косановић- {разговор} 23:01, 10. јул 2007. (CEST)
Не бој те се ништа, ништа нисам погрешио и чланак је урађен за облигационо право потпуно тачно и прецизно. Колега Грофазо називе метода које сте навели представљају синониме за оно што сам ја навео. Колега Косановићу, видим да са понижавањем гледате у мој чланак. Изволите напишите га поново ако иоле нешто знате о праву.--Стојан Мићовић 19:10, 11. јул 2007. (CEST)
Ако не верујете у моје правничко знање погледајте Закон о Облигационим односима--Стојан Мићовић 19:11, 11. јул 2007. (CEST)
- Ništa loše nisam napisao.Ja sam naveo ta dva metoda kako se uobičajeno zovu, možda tako i piše u Perovićevoj knjizi ništa strašno, uostalom i ja sam iz nje ne tako davno polagao (2004).Drugo nema razloga da mi persisiraš.Nastavi i dalje da pišeš članke iz Obligacionog prava jer kao što vidiš puno toga nedostoje i oblast prava je prilično "šuplja".Pozdrav!--Grofazzo 20:25, 11. јул 2007. (CEST)
- Колега Мићовићу, није ми била намјера да понизим чланак и извињавам се ако сам негдје то учинио. Будући да је право специфична област и да се користе различите терминологије у различитим земљама, погрешно сам схватио намјеру чланка у почетку. Што се тиче мог знања, нажалост или насрећу овдје гдје ја живим, на скоро свим факултетима постоји предмет „увод у право“, а неки (као економија која је моја област) улазе детаљније са додатним предметима из облигационог и других дијелова права... Наравно, не пада ми на памет да себе због тога прогласим неким стручњаком овдје, далеко од тога, прво што нисам правник, а поготово што постоје суштинске разлике у терминологији и начину законодавног регулисања, али на крају крајева нисам потпуни лаик. :) С друге стране изразе које ја користим преводим са шпанског на српски, тако да је више него могуће да изгледају, у најмању руку „неписмено“ на српском. Још једном моје извињење и све најбоље. ---Славен Косановић- {разговор} 06:27, 12. јул 2007. (CEST)