Разговор:Катарина Бранковић/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Петре, шта си хтео да кажеш овом реченицом?
Пре смрти одткаже се осталим имањима у данашној Словенији (град Кршко) и ренти.
Нема смисла. Ај објасни па да поправимо.--Maduixa
kaži 22:30, 19. август 2007. (CEST)
- Јел продала имања, или их је дала у закуп? Ако је продала, онда откуд рента? -- Обрадовић Горан (разговор) 22:31, 19. август 2007. (CEST)
Рента је била договорена унапред са краљем, јер се одрекла вечине имања у Словенији и Хрватској, Кршко је задржала да даљнег. --Mile 22:41, 19. август 2007. (CEST)
ОК. То сам поправила,сад је јаснје. Али још увек није јасно шта је урадила пред смрт са тим имањем Кршко. Одрекла се и имања и ренте??? Мало је нелогично... Од чега је онда живела до смрти. Колико год то време кратко било, морала је од нечег да живи...--Maduixa kaži 23:57, 19. август 2007. (CEST)
И Миле, стављај викивезе! Ниси неки почетник па да не знаш...--Maduixa kaži 00:00, 20. август 2007. (CEST)
---
Нашао са текст Ђорђа С. Радојичића академика САНУ, унив. професора на Фил.фак. у Новом Саду у Енциклопедији. Југославије из 1892. Пошто нисам сасвим у овој теми цитирам део текста из Енцклопедије који је конкретнији од овог у чланку, па коме је ова тема блиска може да га уклопи у постојећи чланак. Радојчић је грфицу звао Катарина-Кантакузина Бранковвић.
Као жртва мржње између Цељских и породице Хуњади, Урлих је погинуо у Београду 9. новембра 1456. С њим су изумрли грофови Цељски. Главни наследници Цељских били су Хабсбурговци(по уговору из 1443.), а Катарини је припао само мали део ппоседа у словеначким земљама и Хрватској. Катарина је покушавала да се снађе у пословима, али су се сви покушаји завршавали продајом добара и градова. Двапут је бивала у Дубровнику 1461 и 1469, ишла је на Крф, а онда ју фурлански Београд (који је купила са својим братом, слепим деспотом Стефаном Бранковићем) На позив своје сестре Маре отишла је у Јежево. Тамо су је Турци мучили, због неке доставе своје братанице, последње босанске краљице Јелаче. Сахрањена је у Кончи код Струмице. Горичком грофу Леонарду је писала на српском језику. При »грофици Кантакузини« писане се 1453—54 и 1457 ћириличке црквене књиге у Вараждину »у циљској области«
. Ако треба даћу референце за сваку тврдњу у овом делу текста.--Drazetad (разговор) 22:49, 24. јануар 2010. (CET)