Разговор:Кијевска Русија/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Дакле држава се звала Кијавска Русија(тако је тај термин преведен на српски) и логично је да се тако зове и чланак(иако је технички гледано била кнежевина).

Што се приче Руси/украјинци тиче,њу водите негде другде, а овде се грудвајте валидним референцама доступним СВИМА.Толико. Црни Бомбардер!!! (†) 06:35, 15. јун 2007. (CEST)

---

Pa cela istorija clanka je nestala!!!!! --Maduixa kaži 14:00, 15. јун 2007. (CEST)

---

Ево, сад је ок.--Maduixa kaži 17:15, 16. јун 2007. (CEST)

Нормани у Русији

Крајем 8. и почетком 9. века у инвазију Нормана укључују се и Швеђани. Они су нападали а затим стварали и трајна упоришта на обалама Ришког и Финског залива и на јужним обалама Ладошког језера. Одатле су се кретали ка југу као ратници и трговци. Већ 839. године њихови представници допиру преко Русије до Цариграда. Исте године се Швеђани помињу и у аналима франачког краљевства које је писао бискуп Пруденције. Он пише да су се тад појавили на двору Лудвига Побожног (814—840) издајући се за посланике народа Рос, али их је овај протерао када је сазнао да су Швеђани због непријатељства са Норманима.

Текстови старих руских хроника из 11. и 12. века говоре да су несложни Словени Иљменске области добровољно позвали варјашке (скандинавске) кнежеве да им пресуде у њиховим међусобним борбама и завладају њиховом земљом. Овакви текстови су постали основа за такозвану норманистичку теорију о постанку руске државе. Према тој теорији скандинавци су милом или силом покорили заостало словенско становништво и оформили руску државу. Међутим треба рећи да ова теорија изазива сумњу и да постоји и тзв. антинорманистичка теорија. Она објашњава постанак руске државе самосталном еволуцијом источноевропских племена још пре доласка Скандинаваца у Русију.

Први подаци о доласку Скандинаваца у Русију садржани су у једном Новгородском летопису (Остромиров летопис — настаје по наруџбини Остромира), чији нам је аутор непознат. Летопис је настао између 1054. и 1060. године и у великој мери се ослања на старије кијевске хронике, али је допуњиван локалним подацима о историји Новгорода. У њему пише да су средином 9. века руске земље почела нападати ратне дружине Варјага из Шведске — истовремено када Нормани из Норвешке и Данске непадају западну Европу. Тим нападима они су успели да приморају словенска племена на источном прибалтику и око Иљменског језера да им плаћају данак. Нешто касније око 867. године нове скупине Варјага извршиле су напад и у том нападу и у том нападу заузели су град Ладогу. Њихов заповедник тада је био Рјурик и за њега се зна да је 870. године прешао у Новгород и завладао градом. Остримиров летопис приказује како су Рјурик и варјашки ратници позвани од стране новгородског градског већа, јер је хтело да унајми кнеза који ће као службеник тог већа управљати земљоми бити војни заповедник. Иначе постоји покушај идентификације овог Рјурика са норманским вођом Руригом Јитландским за кога се зна да је у првој половини 9. века предводио нападе на Париз и Лондон и неуспешно ратовао против синова Карла Великог. Међутим ово поређење је спорно.

До побуне у Новгороду против Варјага дошло је 872. године Рјурик је ту побуну угушио а Вадима, вођу устанка је убио као и многе његове присталице. Годину дана касније Варјази су заузели град Полоцк као и угро-финске градове Ростов и Белоозеро који се налази на истоименом језеру. Заузимање Полоцка изазвало је реакцију кијевског кнеза Асколда који је исте године (873) протерао Варјаге из њега, али није имао могућности да преузме и Новгород јер се добар део његових трупа налазио на југу због рата са Бугарима. Већ 874. године кијевска Русија ће ући у рат са Византијом што ће Варјази искористити да поново заузму Полоцк. Године 875. Русија ће склопити мир са Византијом након кога ће почети и покрштавање Русије. После склапања овог мира Асколд понове креће у поход према северу и поново ће протерати Варјаге из Полоцка.

Власт Варјага у северном делу Русије изазивала је незадовољство народа и део становништва из ових делова земље бежи у Кијев и од њих ће се регрутовати војници који ће учествовати у походима ка северу. Негде око 879. године Рјурика је у Новгороду наследио Олег. Он ће организовати поход против Кијева 881. године у коме ће победити, а Асколд ће погинути. На тај начин дошло је до уједињења северног и јужног дела Русије под Олеговом влашћу. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник BokicaK (разговор • доприноси) | 13:12, 22. апр 2008.‎

Upozorenje odgovornima

Upozorenje odgovornima: Hteo bih da objasnim našem puku da su se ruska plemena sve do 14. stoleća zvala plemenskim nazivima a da je njihovo prvo grupno narodno ime bilo narod Moskva. Pridjev Ruski, Rusi koriste i danas jer su im to ime dali Ukrajinci. Falisfikacija povesti tera nas da mislimo da su Rusi bili pre u srednjem veku neko i nešto ali su u stvari bili podanici Ukrajinaca i Varjaga. MOžemo da pišemo drugačije ali sami sebe lažemo! Kijevska Rusija nikada nije postojala, postojala je samo Kijevska Rus'!!! Rus' kod Novgoroda nikada nije postojala, to je staro ime za Ukrajinu! Pogledaje ukrajinsku enciklopediju na netu … Lep pozdrav! — Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 93.138.46.227 (разговор)

Šablon neutralnosti

Na koji deo se nanosi šablon ? --Mile (разговор) 22:18, 24. фебруар 2010. (CET)

Ја сам сфатијо да се односи на оних пар реченица тј. формулација, које су стајале у самом уводу, па сам их избацио,јер за њима нема потребе у самом чланку, а самим тим и том шаблону. Црни Бомбардер!!! (†) 23:21, 24. фебруар 2010. (CET)

Сад је боље али остаје проблем то што нема ниједне једине референце у чланку. И иначе ово је врло проблематична тема а камоли без икаквих извора. Нпр. у Белорусији се коришћење руског језика и потискивање белоруског као примитивног дијалекта правда тиме да то није русијски (изведен из државе Русије) него руски језик који је матични свим државама насталим из Руса тј. Русији, Белорусији, Украјини итд. Онда ту долазе Украјинци који због тога што је ово Кијевска Рус тврде да је то све украјинско. Руси пак тврде да су ствари јасне, Рус и Русија је једно те исто а остали су отпадници. Баш зато је потребно овоме приступити опрезно а не овако.--Авала (разговор) 01:11, 25. фебруар 2010. (CET)

I šta je opšte prihvaćeno ? Ja bi ipak više dao prednost da je Ukrajina deo Rusije bila…ipak se zna sudbina vladara. --Mile (разговор) 01:16, 25. фебруар 2010. (CET)

Оваква ситуација се понавља већ…Није ту шта би ми рекли да је тачно, чему би дали предност и сл. већ шта је могуће написати а да буде подржано у неутралним спољним изворима.--Авала (разговор) 20:51, 25. фебруар 2010. (CET)

Коментар чланка

Кијевска РУС није исто што и Кијевска Русија. Није добар превод. Те две државе се не могу поистовећивати. Сасвим различито их треба посматрати. — Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 24.135.40.105 (разговор) 01:36, 23. октобар 2017. (CEST) (CET/CEST)