Разговор:Крајеви Чешке/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Terminologija

Okres - rekao bih da ovo najbolje prevesti kao opština (mada je opština samoupravna jedinica), jer po veličini odgovara današnjim opštinama u Srbiji. Okrug nije jer su okruzi u srbiji mnogo veći (mada su i jedan i drugi suštinski oblik državne uprave). Eventualno: srez, knežina [1] ili neki drugi oblik teritorijalne jedinice koji možemo izvući iz istorije. Mana svih njih je što su prosečnom korisniku potpuno strani i nepoznati (ne zna šta je njihova suština, ni veličina)--First (разговор) 01:53, 16. фебруар 2011. (CET)

"управне јединице" - нови крајеви (из 2000.) су самоуправне јединице, док су стари (iz 1960.) управне јединице--First (разговор) 01:53, 16. фебруар 2011. (CET)

Imena krajeva

Za nekoliko krajeva imam isto pitanje: otkud ovo č u nazivu kraja? Ovo posebno važi za Ustecki kraj (grad se zove Usti - Ústí).

Ustečki kraj -> Ustecki kraj
Liberečki kraj -> Liberecki kraj
Karlovehradečki -> Karlovehradecki kraj
Pardubički -> Pardubicki kraj

Srednječeški kraj, Visočina kraj - dao sam obrazloženje na ovim stranicama [2] i [3]. Kad se dogovorimo, trebalo bi ispraviti i Šablon [4]--First (разговор) 01:53, 16. фебруар 2011. (CET)

Naslov članka

Mislim da bi naslov trebao da bude: Krajevi Češke Republike, s obzirom da se radi o jedinicama zvanične teritorijane organizacije.--First (разговор) 01:53, 16. фебруар 2011. (CET)

Ух

Будући да сам написао све чланке везане за крајеве у Чешкој, а иначе сам се скоро стручно бавио питањем просторног устројства (илити територијалне организације) у Србији и Европи, имам потребу да се укључим у расправу.

• Реч општина (у нашем закону локална самоуправа) је, укратко препричано, најнижи степен територијалне (просторне) самоуправе, који има право да доноси одлуке и да их спроводи и који има своје, на изборима изабрано, (општинско) веће. На тај начину Чешкој постоји преко 2000 општина, које су много мање од нашим. Иначе, Србија има у поређењу са СВИМ земљама ЕУ значајно, а од бар 2/3 "страшно" велике општине. Нпр., у Словенији постоји преко 200 општина, а у Хрватској преко 400! Значи, више од Србије, а обе су значајно мање по становништву.

• Појамокруг је много недоређенији, пошто га неке околне земље немају. У стручном штиву се он најчешће упоређује са енглеском речју "district". Израз срез је постао старомодан (званично га нема од 1960-их) и ја га не бих укључивао ако имамо израз који данас и званичан и у сталној употреби. Сходно, претходном окрес никако није општина будући да испод ње постоје самосталне јединице (чеш. obecy), које то заиста јесу. А и сама реч делује превише слично речи округ.

• Према стадардима НУТС-а све што је између 800 хиљ. и 3 милиона становника је величина региона (или покрајине). Како су чешки крајеви приближно реда ове величине (обично 800-1000 хиљ. ст., мада има и пар мањих), онда бих их ја тако и третирао. Будући да је реч крај блиска изразу покрајина (који код нас постоји), мислим да је израз крај потпуно примерен и сасвим схватљив. Иначе, покрајина није исто као покрајина у случају Војводине, која је АУТОНОМНА покрајина, па има већи степен доношења одлука и њиховог спровосђења него обична покрајина (коју ми немамо у Србији, нажалост, било би више равномерности у развоју).

За све претходно имам потпору у књигама и радовима којима се баве стручњаци у праву и просторном и урбанистичком планорању.

• Што се тиче устечки или устецкируководио сам се нашим правописом (мада га најновији не признајем), али и свакодневним говором. Ако за наше округе готово сви народи преводе у духу свог језика (нпр. чеш.:Sremský okruh, ест.:Sremi ringkond, енг.:Syrmia District, шпан.:Distrito de Sirmia, мађ.::Szerémségi körzet, рус:Сремский округ итд.) не видим разлог зашто бисмо радили "по чешком". Мислим да је енглеска Њикипедија заиста водила рачуна како се подручне јединице преводе на енглески и то би било добар основ за будуће недоумице око њиховог превода.

• Што се тиче израза "Крајеви Чешке" или "Крајеви Чешке републике" то остављам да исправе језичари. Нисам сигуран да се израз Чешка не може користити засебно, али прихватам разлику између Чешке републике (као државе) и Чешке или Бохемије (као историјске покрајине унутар дате државе, заједно са Моравском и Шлеском).

Закључак:

• Чешка: obec = општина, okres = округ, kraj = крај.
• Друге словенске земље: појмове који су на блиски (нпр.) бугарске области, руске федералне округе или пољске okrege тако и преводимо.
• Остале државе: пратимо енглеску Њикипедију.

Поздрав! --Ant83 (разговор) 03:37, 16. фебруар 2011. (CET)

Наставак

Сад сам поново прочитао све примедбе испред, па бих још ово да разјасним.

У вези округа (тако где постоје) - У већини извора које знам већу самосталност у одлучивању имају општине и покрајине (региони), док су окрузи више створени као "мост" између ова два степена. Они обично покривају оне секторе за који су општине у појединим земљама сувише мале, а покрајине сувише велике (нпр. питање испектората, зајединчног деловања општина у оквиру округа и сл.). То значи да за питање округа није кључна величина, већ надлежности. Ово иде у прилог претходно реченом.

Поздрав! --Ant83 (разговор) 03:48, 16. фебруар 2011. (CET)

Pa ovaj zaključak ima logike, mada: koji je onda ekvivalent za (naseljeno) mesto? Pošto u Srbiji opštine (po pravilu) imaju više naseljenih mesta, dok u Češkoj opštine (obce) nemaju - već su ova naseljena mesta jedinice lokalne samouprave.

Inače, krajevi nisu NUTS2 regioni, već NUTS1 (osim 3 koji su i NUTS1 i NUTS2)--First (разговор) 05:44, 21. фебруар 2011. (CET)