Разговор:Кричке (Дрниш)/Архива 1

Архива 1

Архива 2

[[Корисник:Petronije|Petronije[[ (разговор) 19:44, 29. август 2008. (CEST) Сјајно. Презимена сам уредио по абецеди (обзиром да је чланак у латиничној верзији), а сам чланак сам одмах пребацио на свој ХДД, јер ме је оправдано страх да ће убрзо бити обрисан. Много поздрава.

И обрисани чланци остају у бази, и администратори могу да им приступе, тако да ако се деси да неко обрише страницу са подацима који су некоме другом потребни, тај може да се обрати било ком администратору да привремено `повампири` страницу. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:53, 29. август 2008. (CEST)

Па добро, ова страна се неће брисати. За разлику од већине чланака означених као "почетнички", овај је успео да се упристоји ;) --ФилиП × 01:38, 30. август 2008. (CEST)

Наравно, ако будеш добар, учитељица те неће послати у ћошак. Самозвани цензори који не виде бездан свог незнања, предлажу за брисање личности као што је Марта Малагурски или Љубиша Јоцић, а када током расправе примете колико им је знање шупље, онда покушавају да своју бруку ставе под тепих правдајући се да су предлог изнели јер "чланак није довољно упристојен". Цензура је измишљена када и јавна реч. Бришите и даље. Поздрав последњим ентузијастама. Petronije (разговор) 17:30, 4. септембар 2008. (CEST)

Зрно, добро је што си преправио оно о Марку Бусовићу из књиге, мада сам ја и даље увјерен, а о томе сам својевремено разговарао са Рашковићем и Зорицом, да се ради заправо о презимену Бешевић, које је једноставно другачије изговарано на њемачком, који је тада био у службеној употреби. И они су били склони таквој верзији, међутим не постоји конкретан доказ, па је остало на Бусовићу. А шта се абецеде тиче, може се писати и на латиници, а да се користи азбука, не видим разлог зашто да не буде тако. Шта се извора тиче, и ја и Зрно користимо своје знање и сјећање, јер смо из ових крајева, а на интернету су информације веома штуре о овоме. Писани извори су недоступни. Burazer

U knjizi piše da je Marko Busović bio iz Šibenika, tako da ne vjerujem da ima veze sa prezimenom Bešević iz Baljaka. Našao sam još da je bio neki Busović i ranije..bio je na visokom položaju u pravoslavnoj crkvi i isto je vezan za saradnju s katoličkom crkvom. Zrno

Кричке су насељено место у граду Дрнишу у Шибенко книнској жупанији са 327 становника (2001)--Drazetad (разговор) 20:53, 14. септембар 2008. (CEST)

"Кричке су насељено место..." ма јел баш тако пише, Бога ти?! То у ствари само у Хрватској има смисла, гдје има јако много силом "ненасељених" мјеста... Burazer 14:41, 19. септембар, 2008. (Central Time)

Баш тако. То је данашње стање кад се промеми писаће се другачије. Пишемо о фактичком стању, а не о жељама појединаца без обзира колико су оне оправдане.--Drazetad (разговор) 22:11, 19. септембар 2008. (CEST)

Нисам склон вјеровању да ће се ишта промијенити убудуће у Кричкама, осим да ће остати потпуно без популације у слиједећих 30ак година, укључујући и Хрвате. О каквим жељама говориш? Све што је написано су фактички подаци из историје. Без тога ова страница не би ни постојала. Burazer 10:43, 21. септембар, 2008. (Central Time)

Бурга, извор чињеница везаних за историју је "Дрнишка Крајина", што сам и навео у литератури. Што се тиче чињенице да је данас село пољопривредно запуштено, не знам стварно какав извор очекујеш...то сигурно не пише у некој књизи, али је зато апсолутно видљиво кад се оде тамо.--Zrno (разговор) 11:39, 27. септембар 2008. (CEST)Зрно

Хм, текст писан 1994. на тему како је неки распоп постао гркокатолик након неморалног живота није ми баш поуздан. Но, да кажем да је то у реду. Што се тиче запуштености, нисам сигуран да је очигледност прихватљив критеријум, а знајући како Хрвати имају јак статистички завод, претпостављам да би се многи подаци могли наћи на њиховом сајту. И да се вратим на текст о унијаћењу, мада верујем да је прича истинита, с обзиром на извор и на годину издавања рекао бих да тај део текста није баш НПОВ. --В. Бургић (реци...) 15:13, 27. септембар 2008. (CEST)

Дрнишка Крајина, писана 1994. у доба рата, није једини извор...она је само допунила ту тематику. Неколико књига о Србима у Далмацији је писано пре рата и спомиње се распоп из Кричака који је избачен из цркве због неморалног живота. Једна од тих књига је "Срби и православље у Далмацији" коју је издала православна црква у Загребу 1971. године. Међутим, те чињенице су преузете из неких много старијих књига. У књизи Дрнишка Крајина је наведено да је тај поп имао ванбрачно дете. Осим тога, наведено је десетак примера на који начин су Срби постајали унијати. Сваки тај пример има своје име и презиме и датум дешавања и јасно доказује да су Срби постајали Унијати под претњама, уценама и разним обећањима. --Zrno (разговор) 16:54, 27. септембар 2008. (CEST)Зрно

Kricka Sinisa za Zrnu Prihvacam napomene i slazem se sa potrebnim promjenama,stoga brisem moj tekst koji cu modifikovati! Povelo me ushicenje i prvi put...priznajem Napominjem kad se bude pisalo o Bratiskovcima,jako puno informacija imamo u sl.saitu: crkvasvetognikole.com/index.php

OK. Ja ću sad napišem nešto u razgovoru za Bratiškovce, pa nastavimo tamo diskusiju...članak Bratiškovci sam već napisao --Zrno (разговор) 22:29, 22. јун 2009. (CEST)zrno

У тексту има мешања латинице и ћирилице--Drazetad (разговор) 12:08, 11. октобар 2009. (CEST)

Valjda će Onjegin sve da prebaci u ćirilicu...meni je svejedno, iako sam pisao latinicom.--Zrno (разговор) 13:45, 11. октобар 2009. (CEST)Zrno