Разговор:Опсада Дубровника 1806./Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ко су „источнохерцеговачки Власи (православци)“? --CarRadovan (разговор) 19:57, 9. октобар 2014. (CEST)

У ком дневнику ово пише (вјероватно у ХРТ-овом из 1991): „Црногорци и православни Власи и Херцеговци фанатично су се борили против католика Дубровчана и Француза под паролама "свети рат", "и до Загреба ако треба" и слично“???--CarRadovan (разговор) 20:05, 9. октобар 2014. (CEST)

To piše u knjizi Robina Harrisa Povijest Dubrovnika. Istočnohercegovački Vlasi (pravoslavci) su oni čiji se potomci danas izjašnjavaju kao Srbi. Oni su zajedno s Crnogorcima dvaput poharali dubrovački kraj, 1806. i 1991. Pošto se u Hercegovini ne nailazi na srpsko ime prije 20. stoljeća, a tamošnji se pravoslavni kršćani nazivaju Vlasima, nisam rabio naziv Srbi. Ni taj naziv ne bi bio neispravan, ali onda se postavlja pitanje treba li i umjesto Crnogorci i Bokelji napisati Srbi jer se mnogi njihovi potomci danas tako izjašnjavaju.

--185.18.60.188 (разговор) 22:59, 9. октобар 2014. (CEST)

Зашто пишеш под шифром кад имаш отворен кориснички налог на име под којим пишеш текствове на хрватском и српскохрватском језику.--Drazetad (разговор) 00:32, 10. октобар 2014. (CEST)

Види 185.18.60.188 - то што ТИ имаш проблем са храброшћу да се потпишеш својим корисничким именом, то што ТИ имаш проблем са својим националним или етничким идентитетом, то што ТИ имаш проблем са историјом СРБА и других народа Балкана - то је САМО ТВОЈ OSOBNI проблем! Али твој шовинизам да цитирајући једног контроверзног британског пискарала просипаш овде - неће проћи и можеш га RABITI на сличним пројектима гдје је то допуштено!

Похвално је то што си користио ћирилицу, писмо својих предака, па се искрено надам да ћеш научити и историју тих својих предака и видјећеш да су ти Власи из Дубровника сарађивали са СРПСКИМ племенима из Херцеговине, да су ти Херцеговци међу првима имали епископију СРПСКЕ православне цркве, да је њихов херцег био херцег од Светог Саве од Србије, да су они дизали СРПСКЕ устанке по Херцеговини, да су говорили СРПСКИМ језиком и у Херцеговини као и у Дубровнику. А гдје је ту помен хрватског имена (заобиђи ме фантазија о сивим Хобитима, зеленим Марсовцима и црвеним Хрватима) и заобиђи нас свог шовинизма, јер на твоје провокације одговорићу блокадом! --CarRadovan (разговор) 21:48, 10. октобар 2014. (CEST)

Na svim sam Wikimedijinim projektima prijavljen kao August Dominus, međutim prije opće prijave ovdje sam imao blokirani račun August Dominus. Stoga ovdje mogu pisati jedino pod IP adresom. Ti si se naljutio na moje tvrdnje, a ne ja na tvoje. Ja znam da su tvoje tvrdnje lažne, a da sam ja u pravu. Dubrovnik sa Srbima nema nikakve veze. Wikipedija nije forum pa ne znam je li ovo pravo mjesto za iznošenje tvrdnji i dokaza, ali iznijet ću ako treba. Moji preci su bili nepismeni, Dubrovačka Republika bila je aristokratska država. Pismeni su tek bili vlastela, malobrojno građanstvo i svećenstvo. U Dubrovniku se rabila hrvatska ćirilica (bosančica), a ne ova Vukova. S ovom Vukovom Dubrovčani nemaju nikakve veze. Srpska pravoslavna crkva postoji tek od 1920. Istočnohercegovački pravoslavni kršćani koji su dvaput poharali dubrovački kraj ustvari su otpadnici hrvatskog roda, pošto su mahom potomci u 17. stoljeću prekrštenih katolika koji su kasnije rashrvaćeni. U 20. stoljeću postali su Srbi. Možda bi bilo više spomena imena da je sačuvano više spisa. Ovo što je ostalo je dosta, ali tek je djelić onoga što je sveukupno bilo. Upravo su susjedni pravoslavni kršćani smatrajući nas svojim sunarodnjacima zapalili kancelariju konavoske knežije Dubrovačke Republike s mnoštvom spisa, spalili bezbrojne kuće i ljetnikovce, bombardirali Grad. 1806. spališe 666 kuća, a 1991. 7 757 (među njima i onu mog đeda s majčine strane).

..I tvoju dobrotu i razum izbrani

u dugu životu višnji boga da shrani,

i da tvoj slavan glas razumnijem uresom

to više svaki čas diže k nebesom;

od koga uresa, razuma i slave

višnji Bog s nebesa razlike države

u vrijednosti napuni, da vrijednos taj teče

u vijencu i kruni po svijetu daleče,

a navlaš kud jezik hrvatski prohodi,

neumrla po vas vik tuj vrijednos da hodi....

• Mavro Vetranović: "Plemenitomu i vrijednomu gospodinu Petru Ektoroviću vlastelinu hvarskomu s velikijem priklonstvom..", 1539.

Bernardin Pavlović : "Priprauglegnie za dostoino rechi suetu missu i posli iste Boggu zahuaglegne / i zuagieno iz missala rimskoga i skupgleno, iz tomaçeno iz mnoghi ostaly devoti kniga i u' haruaski jezik pomgliuo i virno privedeno po Ozcu Fra Bernardinu Paulovichiu iz Dubrounika Reda Svetoga O. Franceska ... - U Mleczi, 1747 ."

Časti 'zbrana Niko i hvalo velika,

hrvatskoga diko i slavo jezika,

spjevaoče izvrsni, uresna kriposti,

........................

Dubrovnik grad svitli i slavan zadosti

svake Bog nadili obilno milosti,

gospodom uresi, zakonmi i pravdom,

razlicim uzvisi imanjem i blagom,

svuda ga jes puna slava, svud on slove,

hrvatskih kruna gradov se svih zove,

• Ivan Vidali, Korčula: "Poslanica Nikoli Nalješkoviću", 1564.

»Elektra tragedija. Ljubmir pripovijes pastirska. I ljubav i smrt Pirama i Tizbe, iz veće tuđijeh jezika u hrvacki izložene... Prisvijetlomu i priizvrsnomu gospodinu, Gospodinu Đurđu knezu Zrinskomu, svjetniku cesarova veličanstva, vladaocu nad blagom krune Ugarske na Dunaju, momu gospodinu vazda počtovanomu..Zato bivši tijem naslađenjem ganut, jes njekoliko godišta, i za obogatit također ovi naš jezik kojomgodi stvari ka je dostojna da se čti, prinesoh iz latinskoga pastijersku pripovijes Tassovu, pjesnivca u oni jezik toliko scijenjena, koliko mnim da svak zna; i dovedši ju na izvrsnos, koliko mi od onije nezrelijeh ljeta biješe dopušteno, dah ju na svijetlo, prikazavši ju jednomu vlastelinu od našijeh, vijećniku prvomu komu dosta bijehu ugodni ovaci trudi. Stavih se zatijem s jednakom požudom učinit Hrvaćku Grkinju Elektru Sofoklovu...«

• Dominko Zlatarić
• Dominko Zlatarić, Posveta prijevoda Tassove »Aminte«, Sofoklove »Elektre« i dijela Ovidijevih »Metamorfoza« Jurju Zrinskom, Venecija, 1597.

--89.201.187.36 (разговор) 09:10, 11. октобар 2014. (CEST)