Разговор:Светско првенство у пливању 2011./Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Молим да се не преправља делфинов стил пливања у лептир, јер га Пливачки савез Србије зове делфин, што се може видети на сату тог савеза [1]--Drazetad (разговор) 14:33, 25. јул 2011. (CEST)

Знатно си старији од мене и знаш врло добро да је лептир а не делфин. До пре десет година се говорило лептир а онда се нашао неки паметни новинар да тај стил назове делфин. Пошто нас карактерише инстинкт крда (мислим на Србе), маса се примила и почела тако да говори. То је исто као и код страних речи. И на сајту Националног савеза за карлинг Србије пише карлинг а не керлинг, е сад ти пробај да исправиш па да видиш у какве ћеш невоље упасти са љубитељима острва Гвам. Самарџија (разговор) 15:54, 25. јул 2011. (CEST)

Пливачки савез Србије и Министарство спорта и омладине Србије послали су Чавића на Светско првенство да плива делфин, а не лептир без обзира шта ми мислимо, а пошто живимо овде онда и ми то требамо прихватити, јер је Пливачки савез кровна организација за пливачки спорт у Србији. Вероватно да предност има делфин због тога што се такмичење одвија у води, а на крају крајева то је свеједно. Прочитај и ово. Одузеће ти мало времена, али неће да шкоди.

У историји пливања постоје два различита стила пливања. Лептир који је настао из класичног прсног пливања променом рада руку, које се као такав се звао као лептиров стил прсног пливања, којим се пливало брже. Таквом мешавином класичног прсног и пливања лептиром пливали су неки пливачи на ОИ у Берлину, са осредњим успехом и веровало се да је самосталан лептиров стил неприкладан као самосталан облик прсног пливања. Рад ногу је у том тренутку био као код класичног прсног пливања. На ИО 1948, у финалу трке на 200 метара прсно било је осам пливача Холандије који су сви пливали лептировим стилом. Скоро у исто време када се у техници прсног пливања почео уводити лептир, тражио се и нови начин рада ногу и то најпре у САД. Ту се од 1935 уобичајило пливање уз „ударац рибљег репа“ тако да обе ноге ударају заједно вертикално и паралелно. Тренер D. Armbruster досетио се да то уведе у пливање лептиром, тако да је те године Американац J. Sieg успео да као први „делфинаш“ преплива 100 јарди за 1:00,2 мин. Пливајућу овим стилом пливачи су кршили правила прсног пливања, па је ФИНА одбацила пливање уз „ударац рибљег репа“. Међутим та техника је временом стекла чврсте позиције, нарочито када су је почели котистити многи прворазредни пливачи. Ту су предњачили Мађари З. Фејер и Г. Тумпек, који су тај стил демонстрирали на јавним такмичењима, иако су знали да ће због тога бити дисквалификовани. Два су фактора придонела брзој и коренитој промени прсног стила: прво лептир је био толико ефикасан, да је на свим такмичењима истиснуо класични облик прсног пливања, а друго делфину се због његове ефикасности морала признати вредност. На Конгресу ФИНА 1952 у Хелсинкију одлучено је да се лептир одвоји од прсног пливања са прописаним новим начином покретања ногу. Исто тако лептиров стил је такође измењен јер је забрањен класични рад ногу тзв „маказице“ обликом рада ногу својственим краулу. После ове одлуке ФИНА пливање лептиром губи значај алтернативе прсном стилу и одваја се нова техника заснована на властитом ритму. У раније пливању лептиром истицали су се само пливачи прсним стилом, а у делфину успевају пливачи краулом, па многи делфин називају „пливање паралелним краулом“. У међународним техничким правилима остао је назив лептир. Међутим основни значај технике лептира је таласасто кретање доњег дела тела, у облику ударца делфиновог репа, зато се за ту технику одомаћио назив делфин. Тај назив истиче разлику између ове технике и прсног лептира. --Drazetad (разговор) 18:00, 25. јул 2011. (CEST)

Још само да објаснимо несретним англосасима, људима са шпанског и француског говорног подручја, а требало би поразговарати и са Немцима и рећи им да не користе изразе као што су butterfly, papillon, mariposa и Schmetterlings, да су у криву и да треба да користе реч делфин на њиховом језику. Пливање сам почео да пратим на Олимпијским играма 1992. (Сеула се слабо сећам) али знам да нико није користио израз делфин, говорило се или лептир или батерфлај, то и ти знаш врло добро. Још ме само занима да ли Мајкл Фелпс плива можда неким другим стилом у односу на рецимо Дениса Панкратова? Ја никада нећу прихватити „одомаћене“ изразе као што су бенефит (корист), баланс (равнотежа), маркет (продавница) па тако ни некаквог „делфина“ а како ће неки медиокритет из Пливачког савеза Србије писати то за мене није меродавно. Самарџија (разговор) 21:04, 25. јул 2011. (CEST)

Назив делфин користе свих шест држава бивше Југославије и Италија.--Drazetad (разговор) 21:32, 25. јул 2011. (CEST)

За Хрвате не бих рекао [2] С обзиром да они највише воде рачуна о свом језику, који је веома сличан нашем, могли бисмо се угледати на њих. Самарџија (разговор) 22:06, 25. јул 2011. (CEST)

Мислио сам на википедије, нисам гледао по савезима а ево и наш ОК исто зове делфин, а понекад помене и лептир.[3], [4] и [5]--Drazetad (разговор) 22:43, 25. јул 2011. (CEST)

Јуче сам баш гледао пренос на ХТВ-у и тамошњи коментатор (Мићо Душановић) је прво користио термин "делфин" за једну утрку, а потом и "лептир" за другу. Тако да свеједно је. --Никола (разговор) 23:10, 25. јул 2011. (CEST)

Мићо Душановић, он је стварно ауторитет. Неки од његових пливачких бисера су Натан Адријан и Цезар Сијело ФиЛХо. Толико о њему. И још нешто трка а не утрка. Самарџија (разговор) 00:12, 26. јул 2011. (CEST)

Нигде не рекох да је Мићо Душановић ауторитет, нити ми је намера да те исправљам. рекао сам само оно што сам чуо. И још нешто за тебе: трка је јурцање без циља, утрка је вид такмичења између два или више ривала (п.с. живео српски језик)! --Никола (разговор) 02:00, 26. јул 2011. (CEST)

Где то пише? Утрка је трка на хрватском. Знам да је велики утицај хрватских електронских медија на српски језик. Самарџија (разговор) 13:36, 26. јул 2011. (CEST)