Разговор:Синиша Мали/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Замолио бих поштоване ауторе да не одбацују измене чланка без навођења разлога. Секција "докторат и контроверзе" користи као референце наводе самог издавача научног рада Синише Малог, што је примарни ауторитет на тему плагијата наведеног рада.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Jovitzevitz (разговордоприноси)

Научног рада? Факултет организационих наука је познат по својој науци:
Негде 1978 је проф. С. Дајовић протествоао што је једном студенту који није могао да положи математику код њега па је тадашњи продекан за наставу Ж. Митровић доделио другог професора П. Пејовића и обезбедио приватно полагање истог испита. Наравно испит је "положен", а студенту тај поклон није био поништен нити су са факултета најурени Митровић и Пејовић.
Други случај. Била је једна службеница студентске службе факултета која је уписивала оцене симпатичним и младим студентима из предмета операциона истраживања па им је тако омогућила да избегну незгодног професора Ј. Петрића и дођу до дипломе "лакше и брже". Било је неких 13 или 16 студената који су тако "дошли брже до дипломе". Службеница је неко време одседила у затвору а испити и дипломе биле поништене. Али факултет је дао прилику да се варалице врате на факултет и полажу операциона истраживања и дођу до дипломе. Једини који се је успротивио био је професор Б. Петровић који је после тога био малтретиран и коме су претили физичким насиљем. Студент Б. Ђ. који није могао поднети срамоту губитка дипломе и радног места у Београду, а није чекао рехабилитацију која је дата осталима, је трагично завршио бацивши се са крова хотела "Србија".
Трећи случај. Професор М. Рајков који је продавао оцене из предмета Теорија система па је због тога био кажњен и пензионисан. За ово "кажњен и пензионсиан" нисам баш потпуно сигуран.--Богаљ Рајовић (разговор) 16:10, 9. јул 2018. (CEST)[одговори]

Bruka

Profesori protiv doktorata Siniše Malog

Zahtev da se gradonačelniku Beograda Siniši Malom zbog plagijata ne dodeli titula doktora nauka predala je grupa akademika i univerzitetskih profesora u Rektoratu u Beogradu. Više od 330 njih potpisalo je i zahtev da se pred Odborom za profesionalnu etiku pokrene postupak protiv mentora Ondreja Jaške i članova komisije Slađane Barjaktarević i Dragana Đuričina pred kojima je Mali branio doktorsku disertaciju.

Ovo nije sprečilo Malog da postane ministar finansija Srbije! Stidi li se ovoga onaj ko ga je postavio na položaj ministra?--178.222.155.239 (разговор) 17:52, 9. јул 2018. (CEST)[одговори]

Ana PPP

Previse su ocigledne namere Ana PPP sa apologetskim tekstom koje je unela u clanak. Na kraju, ovde citajte: CINS: Odluka o doktoratu Malog tek nakon žalbi--178.223.86.173 (разговор) 12:27, 17. мај 2019. (CEST)[одговори]

Питање

Са каквим се правом закључава чланак и бришу коментари на овој страници?--Богаљ Рајовић (разговор) 13:22, 19. мај 2019. (CEST)[одговори]

Ја сам првобитно уклонио само коментар који се тицао тога да је брука што је неко министар. Ово није мјесто за политичке говоре и шта нас брига је ли нешто брука, нисмо ми народни посланици да о било чему одлучујемо. На Википедији се не наручују музичке жеље. Касније је један администратор обрисао цјелокупни разговор. У чланку је у складу са правилима енциклопедије споменуто да постоје контроверзе у области доктората. Међутим, то никако не може бити доминантан тон у чланку који се ових пар дана покушавао наметнути. Такве измјене су враћене и чланак закључан јер ово није мјесто гдје ће неко доказивати нешто. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:45, 19. мај 2019. (CEST) с. р.[одговори]
Тодоровићу, ти овде ниси ни најстарији ни најпаметнији. Карикирањем нечијих ставова и изругивањем других корисника ти ништа не доказујеш нити се не уздижеш изнад других него падаш. Овде нико није држао политичке говоре нити наручивао музичке жеље. Да је тема плагијата доминантна у биографији Малог најбоље показује петиција коју је потписало 379 академика, професора универзитета и доктора наука који су забринути обезвређивањем доктората, магистратура и диплома Београдског универзитета и урушавањем међународног угледа ове највише српске академске институције. Чланака на тему ове интелектуалне крађе Малог је доста и брука има чак и интернационалну димензију. Неке фразе које ти понављаш се налазе и у саопштењу Малог поводом последње одлуке Стручне комисије ФОН-а--Богаљ Рајовић (разговор) 16:23, 19. мај 2019. (CEST)[одговори]

Мислим да Вам је ипак јасно да једна петиција не може у енциклопедији бити представљена као важнија од одлука универзитетских власти. Универзитет није у било каквом ванредном стању да би се дало закључити да његове одлуке можда треба прихватати као упитне и привремене до неког трајног сређивања стања. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:41, 19. мај 2019. (CEST) с. р.[одговори]

Тодоровићу, још једном бих те замолио да не карикираш чињенице. Петиција, или боље речено, жалба на одлуку Стручне комисије у којој је један најурени са Београдског универзитета професор (трговина испитима), има превелику тежину да не би била важнија од 'одлука универзитетских власти' како ти то рече. Када би ти прочитао садржај чланка-референце чији си из ове биографије линк обрисао (http://rs.n1info.com/Vesti/a484047/Novi-dokazi-o-plagijatu-zalba-rektorki-na-ocenu-o-doktoratu-Malog.html) онда би видео шта кажу 'универзитетске власти':

Senat Univerziteta u Beogradu doneo je na današnjoj sednici odluku da do 24. maja svi zaposleni na Univerzitetu Beograda u nastavnom i naučnom zvanju mogu da podnesu inicijalne žalbe na izveštaj Stručne komisije FON-a prema kojem doktorat Siniše Malog nije plagijat, a koje će rektorka kao žalbu u ime BU podneti Odboru za profesionalnu etiku.

--Богаљ Рајовић (разговор) 18:34, 19. мај 2019. (CEST)[одговори]

Универзитет је тај који додељује дипломе, не ви, ја, или петиције. А ми овде пишемо о чињеницама, не о томе да ли би нешто требало да буде овако или онако, јер је то у домену личног става. Такође, нема потребе да биографијом доминира један конкретан догађаj (да не постане Википедија:Чивилук). Мислим да би било корисно линковати (нпр. са {{Main}}) тај одељак на Афера око спорних доктората у Србији 2014. године#Докторат Синише Малог и онда евентуално скратити текст о томе у овом чланку. --Luka-jov (разговор) 12:17, 26. мај 2019. (CEST)[одговори]
А притом, реченица која почиње са Како нас обавештава Центар за истраживачко новинарство Србије звучи прилично непримерено за овај тип текста. Luka-jov (разговор) 12:19, 26. мај 2019. (CEST)[одговори]

Слажем се да треба скратити текст о тој ствари. Пуно је ту новинарског рјечника који никако не стоји енциклопедији. Друга ствар, биће о томе коначна одлука и то је оно што је релевантно за нас. Чак и садашња првостепена одлука не иде у корист спекулација тако да у овој „констелацији односа” нема шта да на Википедији стоји толики сензационализам. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:00, 26. мај 2019. (CEST) с. р.[одговори]

Опет исто изругивање и карикирање. Дакако да његовом биографијом доминира један догађај који је свакако сензација јер је тешко замислити у нормалном академском окружењу овакав плагијат и дрскост којим се он брани. Сви академски образовани грађани који су дигли свој глас против урушавања угледа Београдског универзитета се не баве сензационализмом и оперишу чињеницама. А цензурисати написано правдајући цензуру новинарским речником, непримерношћу, сензационализмом је смешно и јадно. Па још спречавати анономне кориснике и регистроване да раде на садржају овог чланка!--Богаљ Рајовић (разговор) 08:59, 29. мај 2019. (CEST)[одговори]
Ја мислим да би неки корисници могли мало боље да се упознају са неким принципима по којима би Википедија требало да функционише, пре него што почну да кују неке теорије завере. Имали смо скоро неке случајеве о којима су писали таблоиди, а по текстовима се лако може закључити да њихови аутори немају појма ни шта је Википедија заправо, а вероватно их и не занима. Пошто ово засигурно није таблоид, онда треба водити рачуна шта се и на који начин уноси. У чланку би требало представити чињенице, објективно и без било каквих личних инсинуација, а шта је етички или не, то свако може посебно да просуђује. --Lotom (разговор) 09:25, 29. мај 2019. (CEST)[одговори]
Што се другог чланка тиче, мислим да је то адекватније расправити на тој СЗР. Супер би било да имамо коначну одлуку, али то се најављивало у више наврата у последњих пет година, па сматрам да је и сам процес релевантан управо због дужине. Сагласан сам да треба скратити све што делује нерелевантно и превише тангенцијално, али је то теже у чланцима који се баве догађајима него нпр. топонимима и наравно да је другачији стил (пребацио сам га у ГИП зато што ја нећу стићи да се тиме бавим у наредних ~месец дана). С друге стране, овај чланак је биографија — ако постоје догађаји који су довољно значајни да заузму више пасуса, требало би напрарвити засебан чланак о њима, а овде само сумирати (нпр. enwiki има читаву серију чланака о Трампу, од његове економске политике до истиности његових тврдњи).
Што се истине и чињеница тиче, ово прво је углавном субјективно, а потоње објективно (солидан, али нимало неутралан текст овде). Треба тежити истини, али Википедија се првенствено бави чињеницама. Чињеница је да се на факултету докторска дисертација израђује и брани, универзитет је прихвата, а држава признаје акредитацијом тих установа. Чињеница је да је за тај факултет то добра дисертација (оцењивано у више наврата, већ сам написао подугачак чланак о томе), а да се универзитет, преко својих представничких тела, није изјаснио. На основу тога ми се можемо сложити да је вредност дипломе са тог факултета еквивалентна вредности ролне тоалет папира, али то је вредносни став двојице небитних ликова и не припада енциклопедији. Тренутно, то је само докторат истакнуте личности за који једна група људи тврди да је нелигитиман, у процесу који траје некарактеристично дуго и који има пар спорних момената, ништа више. --Luka-jov (разговор) 19:03, 31. мај 2019. (CEST)[одговори]
  • Вас двојица се бавите јефтиним мудровањима. Истина субјективна, чињеница објекивна! Па али то је вредносни став двојице небитних ликова и не припада енциклопедији!! Празне фразе иза којих тешко може ико ко је здравог разума да стане. А ево што каже академик Теодоровић у Da li će Beogradski univerzitet izgubiti obraz?

Dušan Teodorović: Bilo je tu i nekih drugih komisija. Ali sve odluke koje je do sada doneo Fakultet organizacionih nauka u vezi sa slučajem Siniše Malog su najblaže rečeno sramne i ja razmišljam da pokrenem inicijativu da se podnese zahtev da se uskrati akreditacija tom fakultetu - ne samo za doktorske studije, nego i za redovne studije. Zbog takvog ponašanja Fakultet organizacionih nauka ne zaslužuje da bude član Univerziteta u Beogradu koji ima svetlu tradiciju. Kao profesor na jednom velikom univerzitetu u svetu sticajem okolnosti bio sam član komisije koja je utvrdila jedan plagijat i slučaj je bio rešen za trideset minuta. Čovek koji je plagirao doktorsku disertaciju bio je zauvek odstranjen sa univerziteta. Znamo slučajeve iz Nemačke gde su dvojici ministra u vladi Angele Merkel zbog plagijata poništeni doktorati, pa su morali da daju ostavke i time je bila završena njihova politička karijera.

Ponovio bih da su odluke Fakulteta organizacionih nauka sramne, sramno je da 82 profesora tog fakuleta stane iza tog doktorata i kaže za plavu boju da je žuta. U žalbi koju smo predali rektorki Beogradskog univerziteta dokumentovali smo na 42 stranice o kakvom se plagijatu radi. Posle četrdeset godina iskustva na univerzitetu mogu da kažem da nikada nisam video takav plagijat. I ono što je zaprepašćujuće - to je plagijat na nivou učenika šestog razreda osnovne škole. To pokazuje bahatost u stilu - evo ja sam doktor, ne može mi niko ništa. To je osionost ove vlasti. Ali to je samo vrh ledenog brega jer plagijata ima i u takozvanim doktoratima ministra Nebojše Stefanovića, guvernerke Jorgovanke Tabaković, predsednika opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića i niza drugih - tako da je visoko obrazovanje u Srbiji u ovom trenutku jedna moralna kaljuga, mada ima ljudi koji se na sve načine bore da izađemo iz te kaljuge.

Ја немам ни најмањи разлог да полажем рачуне и правдам се ни теби ни било коме. О етици и моралу не желим да полемишем, јер су такве приче у држави и друштву у ком живим сувишне, а овде им свакако није место. Познато ми је више случајева где су појединци оптужени да су стекли услужне дипломе на фиктивним институцијама зарад политичких функција, а нисам сигуран да је било шта од свега доказано, нити ми познато да је било ко од њих смењен или кривично гоњен. Што се осталог тиче, кога нешто занима увек може да пронађе. Постоје јасне смернице о томе како чланак треба да изгледа, посебно уколико је у питању биографија постојеће личности. За остало постоје форуми, друштвене мреже или места где свако може да изнесе своје ставове и схватања. У случајевима где постоје сукобљена мишљења и супротстављене стране, обе се узимају у разматрање, наводе се конкретни аргументи и прилажу извори за то. Тиме се обезбеђује да чланак има неутралну тачку гледишта, непристрасно описивање поменуте ситуације, без било каквих претпоставки неких небитних ликова за конкретан случај. Много тога је труло, али не може једна страна да буде доминантна, ма која она била. Коначно, потенцијал глагола бити у првом лицу једнине гласи (ја) бих. --Lotom (разговор) 19:01, 3. јун 2019. (CEST)[одговори]
Нерелевантно и крајње неконструктивно. Такође, кршење ВП:ПНН, ВП:БЛН и основа за ВП:БЛОК. Luka-jov (разговор) 22:14, 3. јун 2019. (CEST)[одговори]

Добро је што енглеска верзија ове биографије није цензурисана

Ево како се плагијати обрађују тамо где се зна шта је образ а шта гузица

https://www.danas.rs/drustvo/karapandza-pokusavaju-da-me-diskredituju-zbog-sinise-malog/

Sagovornik Radija Slobodna Evropa podseća na slučaj plagijata doktorske teze nemačkog ministra odbrane Karla Teodora Zu Gutenberga pre osam godina. On je, podseća, bio jedan od najpopularnijih članova vlade kancelarke Angele Merkel i imao je njenu podršku.

Međutim, on je samo dvadesetak dana nakon otkrića svog plagijata podneo ostavku sa svih javnih funkcija, uputio javno izvinjenje građanima, kao i svojeručno napisana pisma izvinjenja svima onima od kojih je prepisivao, a čitav proces je dobio i sudski epilog zbog narušavanja autorskih prava. Sa bivšim ministrom je sklopljena nagodba da donira 20.000 evra u dobrotvorne svrhe.--212.200.221.14 (разговор) 19:23, 2. октобар 2019. (CEST)[одговори]

Какво везе има ово са Википедијом на српском језику? --Zoranzoki21 (разговор) 20:10, 2. октобар 2019. (CEST)[одговори]
На Википедији на српском језику неки не разликују образ од гузице што се види у садржају чланка и дискусији.--212.200.221.14 (разговор) 21:27, 2. октобар 2019. (CEST)[одговори]
Уличарски речник задржите за себе и оне са којима се дружите, ово је енциклопедија и на њој нема места за дневнополитичка препуцавња --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:12, 2. октобар 2019. (CEST)[одговори]

Zašto je ova stranica zaključana za uređivanje ?

Poštovani korisnici i kreatori sadržaja, želeo bih da znam zašto je ova stranica zaključana za uređivanje? Vidim da je nekim korisnicima dozvoljeno da uređuju, a drugima nije i to mi se čini kao vid cenzure, pa bih voleo da mi neko da pojašnjenje. Hvala unapred. Nikto12345 (разговор) 07:44, 29. јул 2021. (CEST)Nikto12345[одговори]

@Nikto12345: Поштовани, заштита на чланку је смањена тако да чланак од сада могу уређивати регистровани корисници. — Жељко Тодоровић (разговор) 16:12, 29. јул 2021. (CEST) с. р.[одговори]
Poštovani, želeo bih da znam koji je razlog što mi se već dva puta skida sadržaj sa vikipedije. Nisam prekršio nijedno pravilo uređivanja, imam validan izvor, ubacio sam izjavu ministra koju je dao na konferenciji za medije u kome nema vređanja več samo njegov stav povodom same afere? Nikto12345 (разговор) 08:01, 11. октобар 2021. (CEST)[одговори]
@Nikto12345: Претпостављам да је један од разлога то што сте у чланак који је написан ћирилицом унијели латиничне измјене. Морате водити рачуна и о таквим стваримаАРК9367 (разговор) 08:46, 11. октобар 2021. (CEST)[одговори]
Hvala na ukazanoj grešci. Nov sam u ovome pa me je zanimalo. Hvala još jednom. Nikto12345 (разговор) 09:41, 11. октобар 2021. (CEST)[одговори]