Разговор:Списак владара Босне
Prvi vladari Bosne[уреди извор]
Kao prvi vladari Bosne pominju se: Stefan, Vukomir i Tomaš, članovi prve bosanske dinastije, druga bosanska dinastija je Berislavljević (1137-1232) i treća je Kotromanović (1232-1463). Postavlja se pitanje: Ko su bili prvi vladari Bosne, vladari pre bana Borića Berislavljevića (vladao 1137-1166), oca Kulina - bana (vladao 1166-1204)?
Izučavajući najstarije vladare Bosne, došao sam do sledećih zaključaka.
01. Pošto su sve južnoslovenske države (Srbija, Zeta, Hum i Neretvanija) pokorene od strane Vizantije, u vreme cara Jovana Cimiskija (924-976), Srbija i Zeta su se napokon oslobodile 1042. godine i proširile, od tada se u sastavu Zete, pored Dalmacije, nalazila i zapadna Bosna (Dalmaciju i Zagorje osvojili Mađari u periodu 1091-1105, a Bosnu 1137.)... Zetom je u poslednjoj četvrtini 11. veka vladao kralj Bodin (1072-1098). Posle njega, Zetom su vladali kralj Mihailo II (1098-1102) i njegov stric i savladar Dobroslav, Bodinov brat po ocu. Mihaila II i Dobroslava je zbacila kraljica Jakvinta, Bodinova udovica i njihov sin Đorđe, Mihailo II se gubi iz istorije, najverovatnije je ubijen. Dobroslava je utamničio zetski kralj Vladimir I (1103-1115), a pošto je Vladimira otrovala Jakvinta, Dobroslav je kastriran i oslepljen, a potom utamničen.
Prvi vladar Bosne, ban Stefan, bio je Dobroslav, Bodinov brat po ocu. Dukljanin je greškom Stefana Vojislava, kneza Zete, zvao imenom njegovog unuka Stefana Dobroslava, bana Bosne, to ide u prilog tome da je i Dobroslav bio vladar države i da je i on nosio vladarsko ime Stefan i da se kao takav upisao u istoriju. Pošto je zbačen zetski kralj Mihailo II, Dobroslav je, plašeći se za svoj život, otišao u Bosnu i vladao njom kao nezavisan vladar. Njegova vladavina Bosnom beše kratkog veka, vladao je u periodu 1102-1105 god., dok ga nije zarobio i otamničio zetski kralj Vladimir I, a potom i Jakvinta i Đorđe.
02. Kao drugi vladar Bosne, pominje se ban Vukomir. Ko bi on mogao da bude? Izvori ne pominju potomstvo zetskog plemića i vladara Zete, a zatim i Bosne, Dobroslava Vojislavljevića. Usled dileme ko je on bio ili ko bi mogao biti, došao sam do zaključka da je ban Vukomir zapravo bio zetski kralj Vladimir I (1103-1115). Zašto? Vladimir I je bio pomagan u nameri da bude zetski kralj, od strane srpskog kneza Vukana (1075-1113), dede Stefana Nemanje. Pisac (M. Orbin) je umesto da (na)piše Vladimir, greškom (na)pisao Vukomir. On je najverovatnije zarobljavanjem Dobroslava, vratio Bosnu u okrilje Zete.
03. Kao treći vladar Bosne se pominje izvesni Tomaš. Proučavajući južnoslovenske dinastije, utvrdio sam da je Tomaš zaista postojao i da je njegovo postojanje možda najlakše i dokazati. Tomaš je zapravo bio Toma Vojislavljević, zetski princ, sin zetskog kralja Bodina (Božin) i Jakvinte. On je najverovatnije bio gospodar Bosne, u vreme vladavina svog brata Đorđa, Zetom.
Epilog: Na kraju, dolazimo do toga da su Stefan Dobroslav Mihaila I i Toma Bodinov Vojislavljević, stric i bratanac, bili prvi vladari nezavisne bosanske banovine. Stefan Dobroslav je vladao u periodu 1102-1105 god., a Toma 1115-1137 god., dok je između njihovih vladavina, kao i nešto ranije, Bosna bila deo Zete. Posle toga se zna šta je bilo i ko je sve vladao Bosnom (Berislavljevići: Borić (1137-1166), Kulin (1166-1204), Stefan (1204-1232) itd.).