Разговор:Червењ/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Назив

Да ли "ь" у Чэрвень означава "мекоћу", односно, да ли се у том случају "нь" преноси као "њ", односно, да ли је тада Червењ, а не Червен?

--Sly-ah (разговор) 18:55, 16. фебруар 2013. (CET)

Нь се преноси као н, а н као њ.--Нимча (разговор) 18:58, 16. фебруар 2013. (CET)

А где то пише?

--Sly-ah (разговор) 19:05, 16. фебруар 2013. (CET)

Ево, рецимо овде [1] пише нешто сасвим друго.

--Sly-ah (разговор) 19:14, 16. фебруар 2013. (CET)

Означава мекоћу али се не преноси на крају речи, на крају тако пише и у правопису (а чини ми се да си ти то баш и спомињао ових дана ако се не варам). Јер како би написао ово тушь (умекшано кратко ш). --НиколаБ (разговор) 19:24, 16. фебруар 2013. (CET)

Не могу да отворим линк, али — како каже Правопис, тачка 196. — графије ль, ля, лю, нь, ня, ню из било ког језика преносимо као љ, ља, љу, њ, ња, њу. Дакле, Червењ, не Червен. --Lakisan97 (разговор) 19:26, 16. фебруар 2013. (CET)

Никола, мислио сам на ль и нь.

--Sly-ah (разговор) 19:31, 16. фебруар 2013. (CET)

Ради се о сајту Института за словенску филологију при софијском Универзитету.

Фонетска правила

   л/н + ь, я, ю → љ/њ, ља/ња, љу/њу (у руском и белоруском и л/н + ё → љo/њo)

   я/ю → ја/ју, у украјинском и є → је, ї → ји

   й → ј, ў → в

   щ → шч (бугарски: шт)

   ь → мекоћа/ј (Захарјин), руско ъ → ј (сјезд, подјезд)

   украјинско и белоруско г [γ] → г (Григориј)

   русинско ґ → х (Хорњак)

   ќ → ћ, ѓ → ђ, ѕ → дз [dz], дж → џ

   македонско к/г + и, е → ки/ги, ке/ге (али: Ђевђелија) 

--Sly-ah (разговор) 19:35, 16. фебруар 2013. (CET)

Све то што си написао за руски наравно стоји, али већ једном је била расправа овде и неко је јасно цитирао правопис где стоји да се на крају речи меки знак не преноси, и да се чак препоручује да се не преноси у било ком делу речи. А изузетак остају једино већ устаљена имена попут Николай Васильевич Гоголь, иако већина језика у овом случају пише Гогол (код Бугара је Николай Гогол). Варијанте са словима ја, јо, ју, је и јо да, меки знак не, никако. Али пошто видим да је већ премештено нема смисла да настављам --НиколаБ (разговор) 19:45, 16. фебруар 2013. (CET)

Побогу, Никола, па Лакисан ти је горе цитирао Правопис! И у П93 (а мислим да је непромењено у п10) лепо стоји да се "руско л'и н'замењује нашим љ и њ не само испред а, у о, него и испред сугласника и на крају речи, транскрибујући ЛЬ, НЬ у љ, њ". Не верујем да ти је неко цитирао Правопис где стоји да се на крају речи меки знак не преноси, једноставно зато што то не пише у Правопису!

--Sly-ah (разговор) 19:59, 16. фебруар 2013. (CET)

Одлично, јер пошто ја јуче када сам писао нека од тих имена и рекао да ми тако звуче, ви на мене да правопис и изговор нису једно те исто --НиколаБ (разговор) 20:16, 16. фебруар 2013. (CET)

Да, што се показује и на овим примерима. Транскрипција са руског и већине словенских језика се ослања на писмо, а не на изговор. Такав је случај и са белоруским, и не знам шта ту није јасно?. Ти упорно одбијаш да прихватиш чињеницу да у Правопису српског језика (а и на оном сајту) пише оно што пише, већ се ослањаш на своје сећање и тврдиш да је неко цитирао Правопис и да је тврдио где стоји да се на крају речи меки знак не преноси, и да се чак препоручује да се не преноси у било ком делу речи. А доказано ти је да то не пише ни у П93, ни у П10. И још приговараш Лакисану да је био брзоплет код премештања, а он је, у ствари, урадио што је морао и требао. Може се чак рећи да си ти био брзоплет када си правилно Фанипаљ преместио на неправилно Фанипал, при чему никога ниси консултовао.

--Sly-ah (разговор) 20:25, 16. фебруар 2013. (CET)

Као прво чланак Фанипаљ је написао неки анонимац и садржао је једну реченицу. Нисам ни знао да је написан и то видех тек када сам ја написао чланак па сам га зато и преусмерио. Друго ја нисам рекао да не поштујем правопис и то што у њему стоји већ сам једноставно тражио појашњење пошто је овде обичај да данас вреде једна, сутра друга, прекосутра пета правила (па имамо и Елене, Јелене, Јељење....) Управо због оваквих ствари увек прво направим шаблон са везама ка свим чланцима који тамо треба да стоје да би их било лакше кориговати па тек онда правим чланке, али наравно на те шаблоне по обичају нико не обраћа пажњу --НиколаБ (разговор) 20:41, 16. фебруар 2013. (CET)

Otkad je sajt Instituta za slovensku filologiju pri sofijskom Univerzitetu merodavan?--Нимча (разговор) 20:55, 16. фебруар 2013. (CET)

И у П93 (а мислим да је непромењено у п10) лепо стоји да се "руско л'и н'замењује нашим љ и њ не само испред а, у о, него и испред сугласника и на крају речи, транскрибујући ЛЬ, НЬ у љ, њ"

Je l’ nepromenjeno ili samo misliš da je nepromenjeno?--Нимча (разговор) 20:55, 16. фебруар 2013. (CET)

Ако се придржавамо Правописа, онда вреде само "једна правила". Обрати пажњу да је транскрипција белоруских и украјинских топонима започете бе икаквог договора, па смо управо ту били сведоци оне твоје "данас вреде једна, сутра друга ... правила". А ако већ направиш шаблон са везама, обавести остале о томе, како би транскрипција могла да се уради квалитетно и прописно. Што се тиче појашњења, добио си чак три појашњења, али ти то није било довољно да кажеш "јбг, у реду", већ си написао " Варијанте са словима ја, јо, ју, је и јо да, меки знак не, никако.

Владимире, први ми одговори на моје питање, па ћу ја на твоје? Ако си заборавио, да ти освежим памћење: Да ли је Нь се преноси као н, а н као њ или само мислиш тако?

--Sly-ah (разговор) 21:01, 16. фебруар 2013. (CET)

Добро ок. Шта ћемо са меким гласом у овим речима тушь и случь. А јел ми имамо службену транскрипцију са белоруског и украјинског? Колико ја знам немамо, а кад немамо логично је да некако треба да се сналазимо. Мада за белоруски је најмањи проблем, тај језик ионако нико не говори па се увек може ставити руска варијанта --НиколаБ (разговор) 21:11, 16. фебруар 2013. (CET)

Леп сам ти рекао у једном од претходних постова да су овде у питању САМО ЛЬ, НЬ, а на то се односе објашњења у Правопису и оном сајту. Што се тиче службене транскрипције са украјинског и белоруског, немамо правила за њу, али у оном цитату из Правописа видљиво је да се наречена правила односе на већину јужнословенских језика (руски, белоруски, украјински, бугарски, македонски ...). Тако стоји и на оном сајту. Дакле, и украјински и белоруски се, као и руски, транскрибују према писму, уз врло мали број специфичности везаних за сваки језик понаособ.

--Sly-ah (разговор) 21:24, 16. фебруар 2013. (CET)

Kako je onda Ленин Lenjin a ne Lenin?--Нимча (разговор) 16:14, 17. фебруар 2013. (CET)

„Формант НИН у руским презименима доследно преносимо као -њин: Мињин, Сусањин, Карењин, Бакуњин, Буњин, Лењин, Калињин, Вороњин ... Вероватно ово подстиче дисимилациона тежња — да се избегну два блиска н.“

Правопис српског језика, Матица српска, 2010, стр. 220, т. 251(3).

--Sly-ah (разговор) 16:43, 17. фебруар 2013. (CET)

Tako reci.--Нимча (разговор) 16:44, 17. фебруар 2013. (CET)

Ето, рекао сам. А могао сам и да не кажем, већ да те упутим на Правопис, тачка та и та, одељак тај и тај, па да се сналазиш како знаш и умеш.

--Sly-ah (разговор) 17:08, 17. фебруар 2013. (CET)

Ma dovoljno je reći upravo to „tačka ta i ta, odeljak taj i taj“. Da sam se ja sve vreme mog bivstvovanja na ovom projektu jedino bavio pravopisom do sada bih ga znao naizust.--Нимча (разговор) 17:23, 17. фебруар 2013. (CET)

Отвори мејл. Сад имаш могућност да "претњу" спроведеш у дело.

--Sly-ah (разговор) 17:30, 17. фебруар 2013. (CET)