Разговор:Чукур-чесма/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Датум о инциденту није добро уписан јер разлика између новог и старог календара је 13 дана. Ако је био 15 јуна по старом то је по новом 28 мај, а ако је био 26 маја по новом, то је по старом 13 јун.--Drazetad 12:56, 15. јун 2007. (CEST)

--- Na spomeniku (vidi fotografiju) piše 26.maj...--Goldfinger 12:58, 15. јун 2007. (CEST)

Акој је то датум по новом календару онда треба исправити у тексту уместо 15 јуна 13 јун--Drazetad 13:02, 15. јун 2007. (CEST)--Drazetad 13:02, 15. јун 2007. (CEST)

Мислим да си у праву...--Goldfinger 13:09, 15. јун 2007. (CEST)

Нисам сигуран. Могуће је да су датуми тачни. Отприлике сваких 150 година се разлика повећава за по један дан. Треба проверити који је тада био датум --Јован Вуковић (р) 14:28, 15. јун 2007. (CEST)

Инцидент се догодио 3. јуна по старом одн. 15. јуна по новом календару 1862. Не знам како је грешком уписан датум 26. мај (споменик је прављен 1931. али можда је тада имало мање књига на ту тему...) --Ђорђе Стакић (р) 00:00, 24. август 2007. (CEST)

Занимљив запис

Ispod placa današnjeg Crvenoga krsta, do godine 1862, bila je u sokaku jedna česma, duboko u zemlji, da se k njoj moralo slaziti niz nekoliko kamenih stepena. To se zvala Čukur česma. To je reč turska, i znači: točak u rupi. Ta česma radi i danas, samo je, po regulaciji varoši, njen točak izveden malo na stranu, na drugo mesto. Na toj Čukur česmi, 3. juna 1862, oko vode sukobili su se turski nizami i srpski šegrti. Odatle se izrodilo čak Bombardovanje Beograda... U tom sudaru među prvima pali su Sima Nešić, terdžuman, i Đorđe N. Nišlija, junački momak policijski.

Преузето са [1] (Текст објављен у Годишњици Николе Чупића, књига XXII, у Београду 1903. године, под насловом „Цртице за ранију слику српске престонице“, записао Mилан Ђ. Милићевић, и с годином на насловној страни 1902.) --Ђорђе Стакић (р) 00:00, 24. август 2007. (CEST)

---

У мемоарима Николе Христића тадашњег министра унутрашњих дела, који је био иследник дпгађаја на Чукур чесми пише да дечак Сава није убијен него да је само рањен по глави од крхотина разбијеног крчага, која у му је по налогу Симе Нешића, који је као представник полиције дошао да интервенише у вези насталог инцидента, превијена и да је одведен је у кућу газде. После тога су убијени Сима Нешић и Ђорђе Нишлија и то су биле жртве овог инцидента. Јован Ристић наш представник на пеговорима у Цариграду, тврди да је шегрт Сава убијен. Ови подаци су из књиге књижевника и новинара Владимира Буњца „Чесме и фонтане Београда“ Улица где су убијени по Сими Нешићу данас се зове Симина што говори да је прича о чесми на Црвеном крсту произвољна. --Drazetad 08:02, 24. август 2007. (CEST)

Локација саме чесма уопште није доведена у питање. Коменатар на ово: Улица где су убијени по Сими Нешићу данас се зове Симина што говори да је прича о чесми на Црвеном крсту произвољна. Овај поменути текст је дело савременика (Милан Ђ. Милићевић или Феликс Каниц) и старији од сто година. Не знам где је тада био плац Црвеног крста, али свакако као што се види негде близу Чукур чесме. То никако није (и тако и не пише) оно што ми данас (2007.) зовемо Црвени крст, дакле не пише на Црвеном крсту. Тај крст што ми данас зовемо Црвени крст је подигнут 1933. од камена и добио црвену боју, до тада је то био велики дрвени крст зван "Возаров крст" и нема наравно никакве везе са организацијом Црвени крст. Поготово 1862. тај крст је био на далекој периферији Београда и нема теоријске шансе да је ту почео инцидент и да је ту била Чукур чесма. Надам се да је сада јасније :–) --Ђорђе Стакић (р) 09:13, 24. август 2007. (CEST)

Судбина шегрта Саве

Дали је шегрт Сава убијен од Турчина, као што пише, али не и на главном чланку. Док статуа асоциира да је шегрт убијен. --Mile (разговор) 15:27, 7. јун 2011. (CEST)

Изнад твог разговора имаш податак и извор да дечак није убијен него само рањен. --Drazetad (разговор) 15:33, 7. јун 2011. (CEST)

Онда би било добро уклонити "да је убијен" из овог чланка. --Mile (разговор) 15:47, 7. јун 2011. (CEST)