Реализам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Реализам (термин потиче из латинског језика res – ствар, realis – стваран, предметан) је вишезначан појам који се јавља у уметности, књижевности и сликарству, филозофији.

Реализам у књижевности[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Реализам (књижевност)

У науци о књижевности јавља се у више значења.

Као књижевноисторијски типолошки појам означава:.

  • књижевни и уметнички правац који настоји да стварност приказује верно, без страсти, објективно и безлично,
  • стилску формацију, односно књижевноисторијску целину као надиндивидуално и наднационално стилско јединство,
  • књижевну епоху у којој доминира правац реализма између тридесетих и деведесетих година 19. века.

Као ванвремена категорија, реализам означава:

  • књижевни метод, (комплекс поступака, изражајних средстава и уметничких афинитета), који се јавља у свим књижевностима од антике до данас. Реалистички метод означава књижевност која приказује стварност каква јесте, али и каква је могућа према закону вероватноће и нужности, односно књижевност која је уверљива у односу према објективној стварности.

Реализам у сликарству[уреди]

Жене при просејавању обиља - Гистав Курбе.
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Реализам у ликовним уметностима

Крупне економске и друштвене промене те развој позитивизма узроковао је нову улогу уметности - одражавање друштвене стварности. Нови погледи на уметност примењени на сликарство значили су да сликари имају у задатак да приказују савремени свет и живот, одбацујући религијску, митолошку и алегоријску тематику. Највећи представник реалистичког сликарства Гистав Курбе изразио је ове тежње следећим речима: „Не сликам анђеле, јер их не видим.“ Реализам у сликарству доноси нове теме и мотиве (друштвена неправда коју трпе радници и сељаци) док је реалистичка обрада била позната и раније у шпанском и холандском сликарству.

У Европи реализам није унео много промена- оно што је ново јесте став уметника уколико је он био ангажован. Курбе је био ангажован и код њега се реализам појављује као врховни принцип који је остварен на темељу студија природе. Још у пуном јеку романтицизма под утицајем енглеских пејзажиста углавном Џона Канстабла формира се група млађих сликара уметника који у Барбизону формирају 1830. уметничку колонију која је посвећена сликању пејзажа. Њих предводи Теодор Русо и код њих тек наслућујемо реализам. Жан Батист Коро остварује поетизовани пејзаж. Оноре Домије објављује карикатуре против краља и због њих проводи шест месеци у затвору као и Жан Франсоа Миле. Оноре Домје био је највећи карикатурист онога доба. Карикатуре су му доносиле тешкоће и с њима је он ишао у саму бит ствари. Био је добар сликар и касније се све више посвећује сликарству. У стању је да сажима и уопштава он је синтетичар и умео је да буде близак идејама које су се појављивале у крај 19. века. Уметник тежи да изрази адекватну боју коју види у природи. Уметници се држе класичних пропорција људског тела све до тога времена и о новим елементима можемо говорити тек од праваца који су настали почетком 20. века.

Најзначајнији представници реализма у сликарству су Гистав Курбе, Иља Рјепин, а са простора бивше Југославије Паја Јовановић, Урош Предић, Ђорђе Крстић, Влахо Буковац и браћа Шубић.

Реализам у филозофији[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Реализам (филозофија)

У филозофији појам реализам се користи различито.

У расправи о универзалијама реализам означава гледиште које је насупрот номинализму. Појам универзалије (од латинског universalis са значењем „оно што припада свему“) односи се на појмове врсте, род и класа. Њему су супротни појмови партикуларија и индивидуа. Платон је за означавање универзалије користио речи eidos или идеја. Аристотел је користио реч „to katholon“. Проблем настаје када се питамо какав је онтолошки статус универзалија, односно, какав је њихов статус у стварности. Филозоф реалиста сматра да оне постоје изван духа. За концептуалисту универзалија има стварност само у духу, а за номиналисту универзалија је само име, и не постоји ни у духу ни изван њега. Дакле, за филозофа реалисту универзалија има извесну стварност, постоји, изван духа. Платон се сматра апсолутним реалистом. По њему идеје или универзалије постоје независно од било чега у свету, оне имају властито царство и заправо су узори према којима су створене појединачне ствари. Аристотел се сматра умереним реалистом. На позицији реализма у вези са универзалијама су Плотин, Порфирије, св. Августин, Еригена, Анселмо, Тома Аквински, Хегел. Расел, Мур.

Друго значење реализма јавља се у вези са проблемом независности спољашњег света. У том случају реализам означава гледиште супротно идеализму. Ново значење реализма односило се на гледиште према коме знање постоји независно од наше свести.

Реализам у хришћанству[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Реализам (хришћанство)

Било који вид уверења који је опрезан по питању размишљања и укорењен у трезвеној чињеници. У овом смислу, хришћанство тврди да је реалистично јер није засновано на апстрактном теоретисању или симболичким митовима, већ на историјским чињеницама за које се поуздано зна време и тиче се конкретних чињеница људског искуства. Тако Л. Лабертонијер (L. Laberthonnière) супротставља „хришћански релизам“ „грчком идеализму“.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]