Рок

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рок
Стилско порекло рокенрол, блуз, кантри
Културолошко порекло Ране 1950е Уједињено Краљевство и САД
Типични инструменти електрична гитара, бас-гитара, бубањ, синтисајзер, клавијатуре
Мејнстрим популарност Читав свијет
Изведени облици психоделични рок, алтернативни рок, панк, хеви метал
Поджанрови
глем рок, гранџ, хард рок, инди рок, софт рок
Фузиони жанрови
блуз рок, фолк рок, џез фузија, прогресивни рок, рокабили

Рок музика је жанр популарне музике који се је развио токо 1960их у Уједињеном Краљевству и Сједињеним државама. Његови корени потичу од рокенрола из 1940их и 1950их, на кога је утицао ритам, блуз и кантри музика. На рок музику су утицали бројни жанрови као што су блуз, фолк, џез и класична музика.

Музички гледано, рок је заоснован на електричној гитари, која је обично део неке рок групе са бас-гитаром и бубњевима. Типична рок песма је заоснована на 4/4 такту употребљава песничко-хорску форму. Жанр је постао доста разноврсан и заједничке музичке карактеристике се тешко дефинишу. Као и поп музика, лирика често садржи романтичну љубав, али се такође често осврће на друге теме као што су социјалне и политичке. Доминација белих рок музичара се сматра кључним фактором који обликује истраживачке теме у рок музици. Рок музика се за разлику од поп музике више ослања на музикалност, живи преформанс и идеологију веродостојности.

Током касних 1960их настао је велики број различитих рок жанрова, укључујући и хибриде као што су блуз рок, фолк рок, кантри рок и џез-рок фузија. Многи од ових жанрова су допринели развоју психоделичног рока на кога је утицала контракултурална психоделична сцена. Нови жанр који је настао из ове сцене укључује и прогресивни рок, који проширује уметничке елементе. Глам рок је истакнуо визуелни стил, док је велики поджанр хеви метал истакнуо тон, снагу и брзину звука. Током друге половине 70их настао је панк рок, као реакција на ове трендове. Панк је створио грубу и енергетичку форму која је садржила политичку и социјалну критику. Овај поджанр је утицао током 80их година на настанак других поджанрова, као што су Нови талас, пост-панк и алтернативни рок покрет. Од 90их година алтернативни рок је почео да доминира рок музиком тако што се је пробио на мејнстрим сцену, кроз гранџ, Бритпоп и инди рок. Тада су настали и други фузијски поджанрови, као што су поп панк, реп рок и реп метал, као и покушаји да се опет оживе други поджанрови (гараж рок и пост панк ревајвал) током почетка новог миленијума.

Рок музика је служила као возило социјалних и културлошких покрета, стварајући многе поткултуре, као што су рокери и модови у УК, а хипији у САД. Хипији су контракултура настала у Сан Франциску током 60их година, да би се брзо проширила на целу Америку. Током 70их година настала је панк култура, из ње су касније настали емо и гот поткултуре. Наслеђујући фолк традицију протетсних песама, рок музика се повезује са политичким активизмом, као и са променом социјалних ставова према раси, полу и употребом дрога, а често је виђен као изражавање младалачког револта против конзумеризма и ауторитета одраслих.

1950-е и ране 1960-е[уреди]

Рокенрол[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Рокенрол

Рокенрол се појавио у САД касних 40-их и раних 50-их, и брзо се проширио на остатак свијета. Директно вуче коријене у мјешавини разних популарних музичких жанрова тог времена, укључујући ритам и блуз, госпел и кантри музику.[1] 1951. у Кливленду, у Охају, диск џокеј Алан Фрид је почео да пушта ритам и блуз за вишерасну публику и приписује му се да је први који је искористио фразу „рокенрол“ да опише ту музику.

50-их је веома популарна постала електрична гитара и развио се специфични стил рокенрола кога су свирали извођачи као што су Линк Вреј и Скоти Мур. Такође је дошло до великог развоја технологије снимања као што је одвојено снимање више извора звука да се створи цјелина које је развио Лес Пол, електронско третирање звука које је развио Џо Мик, и Зид звука који је развио Фил Спектор. Све ово је имало велики утицај на каснију рок музику.

Утицај рокенрола био је огроман и распрострањен по читавом свијету. Далеко од обичног музичког стила, рокенрол је утицао на стил живота, моду, став и језик.

Издавачка кућа Мотаун је имала битну улогу у расној интеграцији забавне музике јер је била прва издавачка кућа коју је посједовао афроамериканац која је првенствено истакла афроамеричке извођаче који су имали успјеха међу обје расе. Од 1961. до 1971. Мотаун је имала 110 пјесма које су се нашле међу 10 најпопуларнијих у САД. Извођачи као што су Стиви Вондер, Марвин Геј, Супримс, Фор топс и Џексон 5 су имали уговор са овом издавачком кућом. Сви ови извођачи су ушли у рокенрол кућу славних.

Рани Британски рокенрол и Британска инвазија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Британска инвазија

У Уједињеном Краљевству покрети тадиционалног џеза и фолка су довели блуз извођаче у Британију. Хит пјесма Лонија Донегана из 1955. је извршила велики утицај и помогла да се скифл музика (енгл. skiffle music) прошири широм земље. Многе групе које су свирале ову врсту музике, укључујући The Quarrymen (од којих су настали Битлси), су касније прешле на рокенрол.

Референце[уреди]

  1. ^ rock (music) - Britannica Online Encyclopedia, Приступљено 24. 4. 2013.


Са других Викимедијиних пројеката :