Самохрани родитељ

Из Википедије, слободне енциклопедије

Самохрани родитељ је појам који се односи на околност када се један од родитеља, из објективних или субјективних разлога, сам брине за своје дете или децу. У објективне разлоге спадају смрт брачног партнера, поверавање детета (деце) једном од родитеља на бригу и старање након развода, болест партнера, дуже одсуство због издржавања казне, војне службе и сл. У субјективне разлоге убрајају се околности рођења детета ван брака или вештачка оплодња жене под условом да је отац непознат. Околност да се само један од родитеља стара о потомству може бити отежавајућа само у случајевима кад један од родитеља, иако за то има могућности, одбија да финансијски и на други начин учествује у издржавању и васпитању детета. У неким земљама, у недостатку државне бриге и помоћи, самохрани родитељи организују своја удружења.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди]