Сапуњача

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сапуњача
Saponaria-officinalis-flower.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Caryophyllales
подред: Caryophyllineae
породица: Caryophyllaceae
род: Saponaria
врста: S. officinalis
Биномијална номенклатура
Saponaria officinalis
L.
Екологија таксона

Сапуњача (Saponaria officinalis L.) је зељаста лековита биљка из фамилије каранфила. Научни назив ове биљке потиче од латинске речи за сапун sapo (Saponariа) а епитет officinalis упућује на њена лековита својства

Опис биљке[уреди]

Вишегодишња зељаста биљка са дебелим ваљкастим ризомом. Стабљика висока 30-90 цм, усправна, у горњој половини граната обично без длака. Листови наспрамно распоредени, издужено јајасти, зашиљени са кратким дршкама. Обод лиске је цео. Цветови крупни, мирисни, сакупљени у цвасти дихазијуме, које све заједно на једном изданку граде метлицу. Чашица цилиндрична са 5 зубаца, светлозелена. Круничних листића 5, много дужих од чашице, слободни, бели или светлоружичасти. Прашника 10. тучак са дугуљастим плодником са два кончаста стубића. Плод је чахура са 4 или 5 зубаца. Семена много, ситна. Цвета VI-IX.

У ботаничкој башти у Прагу

Распрострањење[уреди]

Самоникло расте широм Евопре и Азије до Сибира. Гаји се као украсна и лековита врста.

Станиште[уреди]

Расте на влажним местима, поред путева, јарака, река, у врбацима

Употреба[уреди]

Користи се корен (Saponariae radix). Ризом са корењем се вади у рано пролеће или у јесен. Осушени корен се употребљава код прехлада, кашља, за избацивање слузи. Корен сапуњаче је и благ диуретик. Најчешће се примењује у облику чаја, одвара или прашка.

Литература[уреди]

  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.

Спољашње везе[уреди]