Сврљишка бањица
Сврљишка бањица је омања група термоминералних извора у Сврљишкој клисури, коју је формирао Сврљишки Тимок, напуштајућу Сврљишку котлину.[1][2]
Положај[уреди | уреди извор]
По савременој административној територијалној подели Сврљишка бањица припада Сврљишкој области у региону Ниша, мада је територијално, економски и културно блиско повезана и са Тимочком крајином.
Градско насеље општине је Сврљиг, који је географски и административни центар шире области са још 38 села на површини од 528 km2 комуникацијама је повезано са Понишављем и Поморављем, са једне стране и са Дунавом и његовом залеђем, са друге стране.[3]
Географија[уреди | уреди извор]
Сврљишка област представља географску целину у источној Србији, у којој централни део заузима Сврљишка котлина. Њено подручје налази се у првој половини тока Сврљишког Тимока и омеђено је са свих страна високим планинским врховима Сврљишких планина, Калафата и Тресибабе.[2] Котлина представља једну од најмаркантнијих попречних котлина у карпатско-балканском луку источне Србије и уједно је и једна од пространијих котлина у Србији.[4]
Сврљишка област представља најкршевитију регију у југоисточној Србији у којој су заступљени сви крашки облици. Овакав кречњачки састав Сврљишке котлине условио је њено богатство крашким изворима, али и сиромаштво текућим водама. Велики број крашких врела понире, па чак и највећи стални речни ток, Сврљишки Тимок, код села Периша тече испод земље око 400 m и представља најдужу понорницу Србије.[5]
Извори Сврљишке бањице избијају у проширењу, на висини од око 320 m, густо обраслом листопадним дрвећем, у бањичко — палилулском проширењу, у коме главни извор избија уз саму леву обалу Сврљишког Тимока, у овалном басену дугом 15 m и широком 6 m.[6] Из ретке масе, са дна овалног басена под притиском јувенилних гасова избија вода на десетак места, и клобуча у ритмичким интервалима на сваких 2-5 минута. У зависности од притиска гаса на који утиче мањи или већи дотока дубинских вода, мења се ритам и интензитет клобучања гас.[5]
Туристички значај[уреди | уреди извор]
Смештена Долином реке Тимок на истоку данашње Србије, у бањичко-палилулском проширењу, Бањица је још у периоду између 1. и 2. века била позната по са својом топлом минералном водом, јер је поред ње водила је једна од најстаријих и најзначајнијих цеста античкога доба на Балкану – стари итинерарски пут Lissus–Naissus–Ratiaria (Љеш–Ниш–Арчар) који је повезивао јадранско приморје, централнобалканске области римскога Наисa и Подунавље.[3]
На том пути Бањица је била омиљено излетиште и лечилиште, које су Римљани, који су изузетно гајили култ вода, бранили, као и оближње село Варош, и на остацима ранијег трачког утврђења, подигли утврђење — град на неприступачним литицима.[7] О томе сведоче на том простору наводно пронађен почасни натпис на блоку од кречњака посвећен неком од римских царева с почетка 3. века (за који данас није познато где се налази).[3]
Ипак је Сврљишка бањица свој најзначајнији период проживела за време владавине Турака. У књизи „Сврљишка област у праисторији, антици и средњем веку“, наводи се да је познато бањско лечилиште посведочено поменом „Исфрлик Бенаси“ (Сврљишка Бања) 1565. године. Тада се бањско седиште развило са јужне стране утврђења, где је, уједно био и прелаз преко Тимока.
На простору Бањице налазе се четири цркве, од којих се црквина Св. Стефана засигурно може определити у период позне антике. Из Бањице потиче и почасни натпис посвећен неком од царева с почетка III века.[8]
Како је временом дошло до деминерализације воде, бањске активности са извора Сврљишке бањице премештају на простор Сокобање, почетком 18. века.
„Антин вир“, На месту где се река Белица, која кроз високе стене прави мали кањон и прелепе котлове, улива у Сврљишки Тимок, направљена је мала брана, па се мештани, али и бројни гости из Сврљига и околине, и данас ту купају. То место су старији називали и „Антин вир“, док се цео потез од ушћа воде из врела и Белице у Тимок данас зове Бањица.[9]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Antička banja u klisuri Svrljiškog Timoka”. Vesti.rs. Приступљено 2021-02-01.
- ^ а б Петровић Б. Јован, Природа Сврљишке котлине, Институт за географију, Нови Сад 2001.
- ^ а б в Група аутора, Сврљишка област у праисторији, антици и средњем веку, Балканолошки институ САНУ - Београд, Београд 2012.
- ^ Михаиловић, Д. 2004. Истраживања пећинских археолошких налазишта у сливу Тимока и Нишаве. Зборник радова Одбора за крас и спелеологију 8, 135-144
- ^ а б Јовичић Добрица, Туристичка географија Србије, Географски факултет – Београд, Београд 2009.
- ^ Свљишка (Нишевачка) бањица. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“ 23, 53-69.
- ^ Група аутора (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља. Београд. стр. 252—253.
- ^ Група аутора, Сврљишка област у праисторији, антици и средњем веку, Балканолошки институ САНУ - Београд, Београд 2012. стр.80-81
- ^ Марија Димић Геморфолошке вредности у функцији развоја туризма Сврљига, Природно математички факултет Ниш, 2017. стр.62
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Antička banja u klisuri Svrljiškog Timoka — www.juznevesti.com