Сензорна функционална инвалидност
Сензорна функционална инвалидност спада у група оштећења која обухватају поремећај вида и/или слуха, и за последицу могу имати различит степен инвалидности, односно смањење сензорне функционалности.[1]
Основне информације[уреди | уреди извор]
Сензорна оштећења могу бити праћена биолошким и социјалним факторима
- Биолошким факторима изазвана инвалидност
Који се доводе у везу са узроцима, местом оштећења (периферни или централни делови), али и узрастом у којем је оштећење настало. Понекад сензорна оштећења могу бити удружена са другим групама оштећења, било да су они последица или само пратећи знак.
- Социјалним факторима изазвана инвалидност
Када је реч о социјалним факторима, она се доводе у везу са образовање, радним и свакодневним активностима, односно свеукупном комуникацијом коју особа оштећеног вида и/или слуха стварује у својој ближој и даљој околини.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Романов, проф. др Романа. „Концепт инвалидности и категоризација спортиста са инвалидитетом” (PDF). Факултет за спорт и туризам, EDUCONS Универзитет Нови Сад, 2020. Приступљено 4. 12. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Сензорне неуропатије : узроци, патогенеза, класификација, симптоми, дијагноза | Стручно о здрављу на iLive”. sr.iliveok.com. Приступљено 2021-07-24.