Сибињ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Сибињ (Хрватска).
Сибињ
Sibiu

Sibiu.jpg
Панорама Сибиња

Грб
Основни подаци
Држава Застава Румуније Румунија
Округ Сибињ
Становништво
Становништво (2009.) 154.548
Густина становништва 1.277 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 45°47′34″N 24°09′07″E / 45.792784, 24.152069
Надморска висина 431 м
Површина 121 км²
Сибињ на мапи Румунија
{{{alt}}}
Сибињ
Сибињ на мапи Румунија
Остали подаци

Сибињ, или Сибију (рум. Sibiu, мађ. Nagyszeben, нем. Hermannstadt) је град у Румунији и главни град истоименог округа Сибињ у Трансилванији. Сибињ има површину од 121 km² и око 155.000 становника.

Сибињ је једно од културних средишта Румуније, где су се вековима мешали утицаји Немаца (Саса), Румуна и Мађара. Због своје вредне културне заоставштине град је био Европска престоница културе 2007. године.

Природни услови[уреди]

Сибињ је смештен у средишњој Румунији и удаљен је од главног града државе, Букурешта, 265 километара северозападно. Град припада историјској покрајини Трансилванији.

Рељеф: Сибињ се налази у области јужне Трансилваније. Град је положен у бреговитом подручју, познатом као Трнавски плато, на приближно 430 метара надморске висине. Изнад града се непосредно јужно издижу јужни Карпати (тачни је Фагарашко горје). Зимско туристичко одредиште Палтиниш на Карпатима потпада под град.

Клима: У Сибињу влада континентална клима.

Воде: Град Сибињ се налази на малој реци Цибин, притоци велике румунске реке Олт.

Историја[уреди]

Панорама старог језгра Сибиња

Иако је подручје Сибиња историјско значајно од средњег века, оно је било насељено још у време праисторије, а у доба Старог Рима било је укључено у његову провинцију Дакију.

Током већег дела историје насеље је било везано за немачку (саску) заједницу. Први Немачки досељеници из Саксоније су овде стигли 1143. Насеље из 1191. се помиње под именом praepositum Cibiniensem када је папа Целестин III потврдио постојање слободног представништва Немаца у Трансилванији. Помиње се под именом Hermannsdorf још 1321., док у документу из 1366. први пут као Херманштат. Крајем 15. века образује се Universitas Saxorum, као главно управно тело свих Саса.[1] Монголи су уништили град 1241. За одбрану од Турака изграђени су троструки бедеми, десетине кула и више великих капија. Турци никада нису успели да заузму Сибињ. Крајем 16. века румунски кнез Михајло Храбри заузима град и тиме постиже прво уједињење Трансилваније са Влашком и Молдавијом 1600. [2] После победе над отоманским царством у 17. веку, Сибињ постаје главни град кнежевине Трансилваније. [3] Само је мађарски трансилвански војвода Габријел Батори успео да 1610. заузме и опљачка Сибињ.

Херманштат је био политички центар Трансилваније све до краја 19. века. У њему се састајао Унивезитас Саксонум (Universitas Saxonum), нека врста скупштине дате покрајине. Крајем века се средиште помера у данашњи Клуж, који је као претежно мађарски град имао већи значај за тадашњу Угарску.

1918. године град постаје део савремене Румуније. Румунско становништво, одувек присутно у граду (Сибињска епископија), а веома бројно у околини, добија на значају. После Другог светског рата почиње масовно исељавање Немаца у матицу из економских разлога. Данас су Немци малобројни, али веома утицајни у граду, па је Сибињ стога један од најразвијенијих градова у Румунији.

Становништво[уреди]

Улица старог Сибиња

Сибињ је све до 20. века био претежно немачко (саско) насеље. Тако је град 1910. имао 26.000 становника од којих 15.000 Саса, док је 1925. године бројио 44.000 становника од којих 23.000 Саксонаца.[4]

Данас у граду живи преко 150 хиљада становника, од чега 95% Румуна, 2% Мађара, 1,6% Немаца и 1,4% осталих.[5] Последњих година број становника расте, после 2 деценија пада услед суноврата привреде.

Становништво је махом православне вероисповести.

Култура[уреди]

Карта историјског језгра града

Сибињ данас представља културни центар немачке националне мањине. Град је проглашен европским центром културе 2007. године. под управом Клаус Вернер Иоханиса који је и председник демократског форума немачке мањине у Румунији.[6][7][8][9]

У Сибињу се налази прва болница у Румунији (1292.), прва апотека (1494.) и најстарији музеј (Брукентхал музеј), отворен 1817.[10]

Знаменитости[уреди]

Град је сачувао велики број историјских грађевина међу којима су:

  • Музеј Брукентхал или Брукентхалска палата која је изграђена 1778—1785 од стране бечког архитекте у барокном стилу. Иако је музеј званично отворен у 1817. години. музеј је поздравио своје прве посетиоце 27 година раније (1790), три године пре отварања Лувра.[11]
  • Позната „кула степеница“, једна од најстаријих зграда у Сибињу, подигнута на темељима најстаријих остатка из првог утврђења око цркве на крају 12-ог века. Данашња кула датира из 1542.[12]
  • Кућа уметности која је једна од најлепших грађевина и симбол града. Конструисана је у 15. веку и данас представља музеј Емил Сигерус.[12]

Градови побратими[уреди]

Божићне светковине на главном градском тргу

Сибињ је побратимљен са следећим градовима[13]:

Галерија слика[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Сибиу. ро, одељак историја, Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ Сибиу - историја града., Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ улбсибиу. ро, одељак о граду, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ :: U L B S :: Despre Sibiu, Приступљено 25. 4. 2013.
  5. ^ Презентација града, одељак становништво, Приступљено 25. 4. 2013.
  6. ^ Сибиу 2007, Приступљено 25. 4. 2013.
  7. ^ Сибиу 2007;асоцијација, Приступљено 25. 4. 2013.
  8. ^ Информације о градоначелнику, Приступљено 25. 4. 2013.
  9. ^ Биографија Клаус Јоханиса, Приступљено 25. 4. 2013.
  10. ^ Информација о историји града, Приступљено 25. 4. 2013.
  11. ^ Туризам у Румунији, Приступљено 25. 4. 2013.
  12. ^ а б Туризам у Румунији, споменици, Приступљено 25. 4. 2013.
  13. ^ градови побратими, Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Седам утврда Трансилваније

Coat of arms of Transylvania.svg

Interbelic Bistrita CoA.png Бистрица (Bistriţa) Bistritz Interbelic Bistrita CoA.png

Coa Romania Town Brassó.svg Брашов (Braşov) Kronstadt Coa Romania Town Brassó.svg
Stema-Cluj.gif Клуж (Cluj-Napoca) Klausenburg Stema-Cluj.gif
Coa Medias RO.jpg Медијаш (Mediaş) Mediasch Coa Medias RO.jpg
Coa Sebes RO.gif Себеш (Sebeş) Mühlbach Coa Sebes RO.gif
Coa Romania Town Nagyszeben.svg Сибију (Sibiu) Hermannstadt Coa Romania Town Nagyszeben.svg
Coa Sighisoara RO.png Сегешвар (Sighişoara) Schäßburg Coa Sighisoara RO.png

Coat of arms of Transylvania.svg