Стрелци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Стрелци (вишезначна одредница).
Стрелци у 17. веку, на илустрацији из 19. века Александра Васиљевича Вискатова (1804—1858).

Стрелци (рус. Стрельцы́) су били посебан војни ред, стајаћа војска наоружана ватреним оружјем, који је основао руски цар Иван IV Грозни.

Стрелци су били строго униформисани, наоружани примитивним пушкама аркебузама, затим српастим секирама и сабљама. У борби су обично били статични пошто се од њих очекивало да пруже сталну паљбу из заклона. Иван Грозни их је са успехом користио у ратовима против Татара приликом освајања Казања и Астрахана средином 16. века. Међутим, у ратовима против војно развијенијих противника попут Пољака и Швеђана стрелци, као и други одреди царске војске, нису били толико ефикасни.

Овај војни ред био је организован у приборе, затим приказе и, после 1681. године, у пукове. Заповедник пука називао се главом стрелаца, а јединица се делила на сотније (стотине) и десјатке (десетине). Плаћани су готовим новцем, али и следовањима хране. Стрелци су могли бити коњаници (стремјанији, од руске речи стремја тј. узенгија), али су углавном служили као пешадија.

Такође, делили су се и на виборније, који су пребивали у престоној Москви, и городскије, који су били смештени у провинцијским градовима. У Москви стрелци су служили као царска гарда, а такође су обављали службу полиције и ватрогасаца.

Током 17. века стрелци су постали наследна каста, а њихов војни значај је слабио услед даљих војних реформи које су следиле европске узоре. Ипак, као гарнизонски одреди Москве и даље су били политички утицајни. После учешћа у завери против Петра Великог, цар их је 1698. распустио, а њихове вође побио. Стрелци су постепено уклопљени у регуларне одреде и почетком 18. века престају фактички да постоје.

Спољашње везе[уреди]