Тоба (Нова Црња)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Тоба)
Тоба

Католичка црква
Католичка црква

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Нова Црња
Становништво
Становништво (2011) 518
Густина становништва 28 ст/km²
Положај
Координате 45°41′10″N 20°33′13″E / 45.686, 20.553666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 68 m
Површина 24,9 km²
Тоба на мапи Србије
{{{alt}}}
Тоба
Тоба на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23222
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR


Координате: 45° 41′ 10" СГШ, 20° 33′ 13" ИГД

Тоба (мађ. Toba) је насеље у Србији у општини Нова Црња у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 518 становника.

Историја[уреди]

Тоба је насеље настало крајем 18. века, када и околна села Банатска Топола и Торда.[1] Прво насеље на подручју данашње Тобе подиже 1789. године Фелдмаршал Гроф Роберт Зичи-Ферарис (Robert Zichy–Ferraris).[2] Зичи-Ферарис је свој посед продао негде у периоду између 1838. и 1845. године претенденту на француски престо Анрију V (Henry V, comte de Chambord, 1820–1883).[3] Анри V поставља за управитеља свог поседа француског Барона Кирила Билеа (Joannes Cyril Billot), који са својим синовима управља овом регијом у периоду од око 50 година. Баронови синови, Хенрик и Јудокс (Henrik, Eudoxe) се истичу у помоћи и бризи о сиромашним и болесним о чему говори и спомен плоча постављена у част њихове донације 1893. године у холу старе зграде Болнице у Кикинди.[4] У то време су највероватније у селу подигнути каштел и резиденција који нису сачувани. 1876. године је подигнута црква Свете Тојице.[5] До средине 19. века насеље је било познато под називом Велика Тоба, а становништво се углавном бавило гајењем дувана. У селу је тада био око 100 домаћинстава.[6] Након смрти Анрија V, његове поседе наслеђује Војовода Роберто I od Парме (Robert I di Borbone-Parma, 1848-1907), а након његове смрти, његов син Војвода Илија од Парме (Elias di Borbone-Parma, 1880-1959). Почетком 20. века земљиште прелази у власништво „Делмађарорсаги“ банке која врши парцелизацију у периоду од 1910. до 1911. године.[7]

Након другог светског рата, 1949. године сазидана је двоспратна зграда Дома локалне задруге. 1976. године завршена је нова школа, у то време, прва савремена, образовна установа у региону. Тренутно у школи раде четири разреда. У склопу исте зграде је и обданиште. Село данас има Дом културе, Ватрогсну станицу и амбуланту. У Тоби се налази и седиште културног удружења “Петефи Шандор”.

Демографија[уреди]

У насељу Тоба живи 557 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,4 година (41,8 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 265 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1499 [8]
1953. 1489
1961. 1401
1971. 1232
1981. 1099
1991. 822 818
2002. 694 691
Етнички састав према попису из 2002.[9]
Мађари
  
581 84,08%
Срби
  
37 5,35%
Роми
  
27 3,90%
Хрвати
  
3 0,43%
Југословени
  
2 0,28%
Црногорци
  
1 0,14%
непознато
  
0 0,0%


Референце[уреди]

  1. ^ www.kikinda.rs, Села Кикиндске општине
  2. ^ Link text, Bodor Antal, Délmagyarországi telepítések története és hatása a mai közállapotokra. 1914, Budapest.
  3. ^ Историја села Молин, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ Историјат Болнице у Кикинди, Приступљено 25. 4. 2013.
  5. ^ Сачуване фотографије каштела и резиденције, Приступљено 25. 4. 2013.
  6. ^ Link text, Fényes Elek, Magyarország geographiai szótára. I-IV. 1851, Pesten.
  7. ^ Link text, Borovszky Samu, Magyarország vármegyéi és városai. Magyarország monográfiája. Torontál vármegye.1911, Budapest.
  8. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  9. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  10. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]