Тржишна равнотежа

С Википедије, слободне енциклопедије

Тржишна равнотежа постоји онда када се обим понуде изравњава са обимом тражње, на бази посредничке улоге механизма цијена.[1] То је стање на тржишту при коме огромној већини тржишних субјеката одговарају дати конјуктурни услови.

Цијена која чисти тржиште је цијена која доводи у равнотежу количине које купци желе да купе са количинама које продавци желе да продају. Та цијена се зове и тржишни еквилибријум. Математички гледано, тржишна равнотежа представља тачку у којој се сијеку криве понуде и тражње. Тржишна равнотежа није увијек једнака равнотежној цијени, већ је виша или нижа од те цијене. Тада се јавља или вишак понуде или вишак тражње. [2]

Закон понуде и тражње[уреди | уреди извор]

  • Различити интереси произвођача и потрошача
    • Произвођачи:максимизација профита.
    • Потрошачи:максимизација корисности са датим дохотком.
  • Закон понуде
    • Са повећањем цијене повећава се и понуђена количина.
    • Са смањењем цијене смањује се понуђена количина.
  • Закон тражње
    • Са повећањем цијене смањује се тражена количина.
    • Са смањењем цијене повећава се тражена количина.[3]

Вишак и мањак добара[уреди | уреди извор]

Вишак добара на тржишту ће се појавити када је понуда неког добра већа од тражње за тим добром. Мањак добара на тржишту ће се појавити када је тражња за неким добром већа од понуде.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ М.Ребић; Б. Ђерић (2021) Основи економије;Центар за издавачку дјелатност Економског факултета И. Сарајево; стр. 118.
  2. ^ Tržišna ravnoteža
  3. ^ Tržišna ravnoteža (VIDEO)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]