Besson H-5
Besson H-5 je bio francuski hidroavion konstruisan 1920-ih godina.[1]
Razvoj[уреди | уреди извор]
Avion je nastao kao delo dizajnera Marcela Bessona nakon tendera raspisanog od strane francuske vlade 1919. godine za četveromotorni leteći čamac koji bi trebalofa prevozi putnike iz Francuske u Alžir bez zaustavljanja.
Prva veryija ovog modele je predstavljena 1921. godine, a izgradnja prvog primerka počela je nešto kasnije u Boulogne-sur-Seine. Kada je 1922.godine leteći čamac bio spreman, demontiran je i odvezen vozom u Saint-Raphaël na Sredozemnom moru kako bi njegovu upotrebu odobrila Commission d'Etudes Pratiques d'Aviation (CEPA).
Budući da nije mogao biti pronađen civilni pilot - na testiranje je pozvan kapetan Maurice Hurel, iskusni pilot u francuskoj mornarici . Prvi let je obavljen 8. septembra 1922. Pilot je uz velike poteškoće uspeo da održi nestabilni leteći čamac; uz određeno oštećenje. Međutim, sva daljnja poboljšanja konstrukcije rezultovala su samo stalnim rastom težine praznog vazduhoplova. Poslednji let avion je obavio 16. juna 1923. godine; kada se je pod u kabini popustio, otvorio se a voda je zapljusnula pilota Hurela koji je uspeo da se zaustavi na plaže. Snažna oluja u decembru iste godine, u kojoj je oštećena repna jedinica, zapečatila je sudbinu ovog projekta.[2]
CEPA je donijela osuđujuću presudu o vazduhoplovu ("... neprikladan za bilo koju vrstu upotrebe izvan vode ...").
Međutim, drugi izvori također govore o "stabilnom stavu" i "niskim vibracijama". Kao prvobitno planirani izviđački avioni i bombarder, ovaj vazduhoplov dobio je oznake HB-5 i / ili MB-10; a kao transportni avion konačno oznake H-5 ili MB-11.[3]
Konstrukcija[уреди | уреди извор]
Leteći čamac je (za to vreme) bio prilično konvencionalno izrađen - drveni okvir obložen šperpločom sa četiri razmaknuta,i poduprta krila. Četvorospratni dizajn nije bio toliko neobičan 1920-ih (jer je trebalo smanjiti raspon krila). repni deo se sastojao od dve površine i tri vesla. Nešto neobičniji bio je trup koji je (relativno tanak) ležao na širokom, jednostepenom trupu.[3]
Avion su pokretala četiri motora od 250 KS montirana zajedno sa obe strane trupa.
Uz nosivost od 3,5 tone, poletna težina nije trebalo da prelazi 8.000 kg. Međutim, čak i na prvim letovima, težina praznog vazduhoplova je bila 7.150 kg; modifikacije i neophodni balast su ga na kraju doveli do 8.830 kg. Besson nije samo potpuno izračunao težinu, već i raspodelu težine; čak 850 kg balasta u pramcu bilo je premalo da bi se osigurale prihvatljive karakteristike upravljanja.[3]
Tehnički podaci[уреди | уреди извор]
| Parametar | Podatak |
|---|---|
| Posada | 5 |
| Putnici | 20. |
| Dužina | 10,19 m
(prema drugim izvorima 22,00 m) |
| Raspon krila | 29,00 m |
| Visina | 6,33 m |
| Površina krila | 255 m²
(prema drugim izvorima 225 m²) |
| Masa praznog aviona | 7.290 kg
(prema drugim izvorima 5.500 kg) |
| Masa na poletanju | 8.830 kg
(prema drugim izvorima 10.000 kg) |
| Pogon | četiri Salmson CUZ9 sa po 186 kW (250 KS)
(radijalni motori sa devet cilindara sa tekućim hlađenjem ) (prema drugim izvorima 194 kW / 260 KS) |
| Najveća brzina | 168 km/h |
| Krstareća brzina | 126 km/h |
| Plafon leta | 2.000 m
(prema drugim izvorima 3.500 m) |
| Doletna dužina | 900 km |
Izvori[уреди | уреди извор]
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
Mediji vezani za članak Besson H-5 na Vikimedijinoj ostavi
- ^ The Illustrated Encyclopedia of Aircraft (Part Work 1982-1985). Orbis Publishing. p. 655.
- ^ „Besson H-5 (MB.11)”. airwar.ru. Приступљено 2021-09-20.
- ^ а б в „Besson H-5 / Besson MB-10 / Besson MB-11”. all-aero.com. Архивирано из оригинала 12. 02. 2021. г. Приступљено 2021-09-20.