Carpocoris fuscispinus

С Википедије, слободне енциклопедије

Carpocoris fuscispinus
'
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Породица:
Род:
Врста:
C. fuscispinus
Биномно име
Carpocoris fuscispinus
(Boheman 1850)

Carpocoris fuscispinus (Boheman 1850) је врста стенице која припада фамилији Pentatomidae.[1]

Распрострањење[уреди | уреди извор]

C. fuscispinus је распрострањена широм Европе [2], у Србији се углавном ретко бележи.[3]

Опис[уреди | уреди извор]

Врсте из рода Carpocoris имају овално тело, карактеристичне обојености, углавном је то комбинација наранџасте, жућкасте, браон или љубичасте боје. У Србији срећемо четири сличне врсте: Carpocoris melanocerus, C. pudicus, C. purpureipennis и C. fuscispinus. Боја тела C. fuscispinus је варијабилна, од жућкасте до црвенкасто-браон боје најчешће са црним тачкама на штитићу. Дужина тела је око 11-14 mm. Антене су црне боје а ноге наранџасте.[4] Карактеристика ове врсте су зашиљене и избочене тамне ивице пронотума, што се јасно истиче.[3][4]

Биологија[уреди | уреди извор]

Одрасле јединке се најчешће срећу током лета, у Србији током јула и августа.[5] Врста је полифагна, храни се на различитим биљним врстама, најчешће на биљкама из породица Apiaceae и Asteraceae. Врста презимљава у стадијуму адулта.

Галерија[уреди | уреди извор]

Синоними[уреди | уреди извор]

  • Cimex fuscispinus Boheman, 1850
  • Carpocoris atra Tamanini, 1959
  • Carpocoris flavescens Seabra, 1925
  • Pentatoma hahni Flor, 1856
  • Carpocoris incerta Tamanini, 1959
  • Carpocoris infuscatus Seabra, 1925
  • Carpocoris maculifera Tamanini, 1959
  • Carpocoris maculosa Tamanini, 1959
  • Carpocoris rugicollis Seabra, 1925

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „PESI portal - Carpocoris (Carpocoris) fuscispinus (Boheman, 1850)”. www.eu-nomen.eu. Приступљено 2021-12-25. 
  2. ^ „Carpocoris (Carpocoris) fuscispinus (Boheman, 1850) | Fauna Europaea”. fauna-eu.org. Приступљено 2021-12-25. 
  3. ^ а б „Carpocoris fuscispinus | Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2021-12-25. 
  4. ^ а б Chinery, Michael (DL 2012, cop. 2012). Insectes de France et d'Europe occidentale. Jean,. Legrand, Hélène Perrin ([Edition revue et augmentée] изд.). Paris: Flammarion. ISBN 978-2-08-128823-2. OCLC 835580147.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  5. ^ „Dijagram | Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2021-12-25. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]